detalj slike: shutterstock/ringier

IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNjA

AFORIZMI

Jovan Zafirović

Na televiziji ukrašavaju novogodišnju jelku. Čim završe, nastaviće da ukrašavaju stvarnost.

Vređaju nam inteligenciju.

Veštačku.

Kod nas je orao dvoglavi, a narod obezglavljen.

Faktori rizika se povećavaju, čim rizični postanu neki faktor.

Svakog jutra kad se probudi, čovek treba da zahvali Bogu što je živ, osim ako živi u Srbiji. Onda to mora da radi češće...

U crkvenom kalendaru piše da se treba moliti za one koji su na vlasti. Znači molitva za neprijatelje.

Nekad su ljudi u rukama držali buzdovane. Sad buzdovani drže ljude.

Na polju kulture ne pomažu ni pesticidi. Mnogo je korova.

Poltroni ne idu kod kiropraktičara.

Za to treba imati kičmu.

Pre će vam oprostiti ako uključite veš mašinu na crveno slovo, nego mozak.

Svi preuzimaju aplikacije,

niko odgovornost.

Na televiziji gledamo Igru sudbine - u stvarnosti žmurimo dok se igraju našom sudbinom.

Nekad smo imali neradne dane, a sad dane neradnika.

Kod nas se, za razliku od ljubavi, saučešće izjavljuje češće.

Otkad visibaba ispred televizora, sve je manje u bašti.

Od popularne kulture, kod nas su samo nekulturni popularniji.

Opstanak Srba na Kosovu ključan.

Srbi zaključani.

Za razliku od Srbije, psi se mogu očistiti od parazita.

Bolje droga, nego posao preko stranke. Stvara manju zavisnost.

Izveštač izveštava, a urednik izveštači.

Buduće generacije će lako rešavati test opšte dezinformisanosti.

Za to ih spremaju od malena.

Studenti ne treba da blokiraju državne, nego privatne fakultete.

Odatle dolazi veće zlo.

Za tako malu porodicu kao što je Srbija, mnogo je nasilja u porodici.

Policija na Kosovu ne treba da zaplenjuje samo bombe, puške, pištolje, nego i Srbe. I oni polako pucaju.

Zaposleni preko veze moraju da

štede sve osim novca.

Istina je negde između.

Između čekića i nakovnja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: