детаљ слике: shutterstock/ringier

ИЗМЕЂУ ЧЕКИЋА И НАКОВЊА

АФОРИЗМИ

Јован Зафировић

На телевизији украшавају новогодишњу јелку. Чим заврше, наставиће да украшавају стварност.

Вређају нам интелигенцију.

Вештачку.

Код нас је орао двоглави, а народ обезглављен.

Фактори ризика се повећавају, чим ризични постану неки фактор.

Сваког јутра кад се пробуди, човек треба да захвали Богу што је жив, осим ако живи у Србији. Онда то мора да ради чешће...

У црквеном календару пише да се треба молити за оне који су на власти. Значи молитва за непријатеље.

Некад су људи у рукама држали буздоване. Сад буздовани држе људе.

На пољу културе не помажу ни пестициди. Много је корова.

Полтрони не иду код киропрактичара.

За то треба имати кичму.

Пре ће вам опростити ако укључите веш машину на црвено слово, него мозак.

Сви преузимају апликације,

нико одговорност.

На телевизији гледамо Игру судбине - у стварности жмуримо док се играју нашом судбином.

Некад смо имали нерадне дане, а сад дане нерадника.

Код нас се, за разлику од љубави, саучешће изјављује чешће.

Откад висибаба испред телевизора, све је мање у башти.

Од популарне културе, код нас су само некултурни популарнији.

Опстанак Срба на Косову кључан.

Срби закључани.

За разлику од Србије, пси се могу очистити од паразита.

Боље дрога, него посао преко странке. Ствара мању зависност.

Извештач извештава, а уредник извештачи.

Будуће генерације ће лако решавати тест опште дезинформисаности.

За то их спремају од малена.

Студенти не треба да блокирају државне, него приватне факултете.

Одатле долази веће зло.

За тако малу породицу као што је Србија, много је насиља у породици.

Полиција на Косову не треба да заплењује само бомбе, пушке, пиштоље, него и Србе. И они полако пуцају.

Запослени преко везе морају да

штеде све осим новца.

Истина је негде између.

Између чекића и наковња.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: