detalj slike: KRK Art dizajn

NOĆ UOČI BOŽIĆA SA TESLOM

 Priča o dva Božića

Zamišljena devojčica sedela je pored okićenog hrastovog drveta u bakinoj i dekinoj dnevnoj sobi i posmatrala zanimljive svetlucavo-zlatne ukrase. Skinula je jedan i nežno razvezala končić. „Baka se potrudila“, pomislila je, „postavila je božićne ukrase iz svog detinjstva!“ Zapitala se koliko li je vremena baka posvetila prikupljanju omota sa čokoladnih bombona, glačanju zlataste strane i uvijanju oraha i lešnika u foliju.

–  Dopadaju ti se? – zanimalo je baku, dok je postavljala posluženje u trpezariji.

–  Da, ali izgledaju drugačije – zaćutala je na trenutak i pogledala ka uglu sobe u kome se nalazila zelena novogodišnja jelka puna raskošnih crvenih ukrasa.

–  Istina, izgledaju različito – nasmešila se gospođa baka – Ali imaju isti smisao: raduju decu.

Devojčica je ćutala. Okretala je u rukama bakin starinski ukras. Izgledalo je kao da se bori sa zbunjujućim mislima. Iznova bi osmotrila čas novogodišnju jelku, čas bakino božićno drvo.

U tom trenutku neko je otvorio vrata dnevnog boravka, bio je to deka, donosio je iz podruma omiljeni domaći kompot svih ukućana. Svojim iskusnim okom punim ljubavi primetio je da unučicu nešto ozbiljno opterećuje.

–  Siguran sam da si prebrojala koje drvo ima više ukrasa – obratio joj se obazrivim, ali radosnim glasom.

–  Deko – majušni glas je zvučao nesigurno – Zašto naš Božić nije istog dana kao u Magdaleninoj ili Heleninoj kući?

–  Zar je to bitno? – prekinula je baka devojčicu.

Deka je blago mahnuo dlanom ka svojoj supruzi u želji da zaustavi prebrza pitanja, zaključke i sasluša unuku. Osećao je da je to za malenu bilo veoma važno.

–  Deko, ali svi u razredu slave Božić u decembru, jedino mi u januaru – odvojila je pogled od bakinog božićnog ukrasa i podigla zbunjene oči.

Prosedi čovek se nasmešio i seo u najbližu fotelju, a baka im  se, iako prezauzeta pretprazničnim poslom, pridružila istog momenta. Ćutanje je trajalo minut-dva, dok deka nije bio potpuno siguran da li je vreme za ozbiljniji razgovor ili priču ohrabrenja. Znao je šta mu je činiti, videvši nesigurni pogled deteta.

–  Mila moja, pamtiš li kada smo čitali knjigu o Nikoli Tesli? – značajno je naglasio ime i prezime velikog pronalazača.

–  Pamtim... Ali kakve veze ima Tesla sa našim novogodišnjim i božićnim drvcem? – pobunila se devojčica.

–  Eeeh, videćeš – razvukao je zadovoljno osmeh od uva do uva, pripremivši se za zanimljivu priču.

Devojčica je ustala sa svog mesta i sela u bakino krilo, tražeći najudobniji položaj. Znala je da sledi nešto neobično i zanimljivo. Deka je još koji trenutak sa smeškom u očima posmatrao svoju suprugu i unuku, a onda je iz njega potekla nejčudesnija riznica reči uoči velikog praznika – priča o dva Božića koja se zaista dogodila.

* * *

– Bila je to posebna zima u Njujorku 1894. Godina se bližila kraju, a božićni praznici su polako osvajali veliki grad, baš kao što je te iste godine Nikola Tesla iznenada osvojio srce naroda, različitih stručnjaka, ali i investitora, osvetlivši naizmeničnom strujom veliki Svetski sajam. I dok je svet razmatrao kako će jednosmernu struju poslati u istoriju, a ulice, kuće i oblakodere osvetliti bržom naizmeničnom strujom, Nikola Tesla je postao toliko slavan da su se najuticajniji ljudi tog doba borili za njegovo društvo. Nazivali su ga vodećim električarem, pisali hvalospeve, veličali njegov genijalni um, ali, gle čuda, „čudesni čarobnjak“[1] nije razmišljao o slavi, već onovim pronalascima.

Uoči božićnih praznika u Njujorku baš te godine, čuveni pomoćni urednik časopisa „Vek“ – Robert Džonson, pozvao je Nikolu Teslu na večeru preko zajedničkog prijatelja. Dostojanstveni i pomalo iscrpljeni Tesla, prihvatio je poziv, znajući da ga u kući moćnog gospodina Džonsona čeka mnogo novih poznanstava sa zanimljivim ljudima, koji bi pomogli da njegovi pronalasci postanu stvarnost u svetu, kao što je postala i naizmenična struja.

Ne znam da li je te zime vejao sneg, ne znam ni kakvo je odelo Nikola obukao, možda crno, otmeno sa leptir-mašnom, ali zasigurno znam (po onome što sam pročitao) da je uoči večere na vratima velelepne vile u Njujorku, Teslu dočekala cela porodica Džonson: Robertova supruga Ketrin, Robert lično i njihovo dvoje dece. Neka posebna energija prijateljstva potekla je u kući slavnog pisca i urednika. Svi članovi porodice bili su oduševljeni veoma obrazovanim pronalazačem. Verujem da je Tesla to osetio, govorio je o svom putovanju po Evropi i susretu sa čuvenim naučnikom Kruksom[2] i iste te večeri dobio je novi poziv porodice Džonson: „Budite gost na našoj božićnoj večeri, na sam Božić!“ Ali čiji bi Tesla Božić tada slavio, njegovi praznici su stizali malo kasnije. Pronalazač se uljudno zahvalio i umesno izbegao novi poziv za božićnu večeru, objasnivši koliko je posvećen radu i eksperimentima.

Međutim, Nikola Tesla je bio svestan da ne bi valjalo odbiti božićnu gozbu, zato je te iste večeri pozvao čuvenu njujoršku porodicu u svoj svet svetlosti, u svoj radni prostor. Džonsonovi su tada postali svedoci postojanja čudesne Tesline laboratorije u Njujorku koja je menjala istoriju nauke. Pred njihovim očima smenjivali su se svetlosni zraci i raznobojni lebdeći svetlosni oblici, i gle čuda, cevi i sijalice u Teslinim rukama svetlele su bez žica i utičnica. Bilo je to veče, divljenja, uživanja, veče kada su Džonsonovi saznali da Tesla i Božić Teslinih roditelja nije istog datuma kao i njihov.

Nekoliko dana kasnije, 6. januara, uoči proslave pravoslavnog srpskog Božića, gospođa Ketrin Džonson poslala je Tesli buket cveća.[3] Tesla je ubrzo pisao Ketrininom suprugu Robertu: „Nikada pre nisam dobio cveće, i ono je na mene ostavilo neizreciv utisak. Moram da zahvalim gđi Džonson na predivnom cveću.“[4]

Dva Božića bila su vreme kada je sklopnjeno veliko prijateljstvo između Nikole Tesle i porodice Džonson: koncerti, gala večere, nauka i druženja kod Delmonika postali su zajednička zabava. Kažu da je gospodin Robert Džonson bio opčinjen pronalazačevim poreklom. Zainteresovao se i za srpsku poeziju, pa je pronalazač Tesla počeo da prevodi Zmajeve stihove u časopisu Vek[5]. I gle, novog čuda, Nikola Tesla je o svojim korenima govorio kroz Božić i čuvenog srpskog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja! Nikada se nije osećao nevoljenim, jer ne slavi isti Božić kao Džonsonovi.

Eeeh, ne znam da li je sneg padao na Božić Džonsonovih u decembru 1894, niti da li je uoči Božića porodice Tesla 7. januara 1895. sneg zavejao ulice ogromnog Njujorka, ali znam da je Nikolu Teslu nakon oba Božića čekalo mnogo velikih i slavnih prijatelja sa kojima se družio u kući Džonsonovih. Imao je želju da kroz glasove uticajnih ljudi svetu govori o najnovijim pronalascima, pronalascima koji život čine jednostavnijim i udobnijim...

Eto, zamisli da sada nestane struja. Hm? – deka je iznenada zaćutao.

„Kako li je doživela priču?“, pitao se.  

               A kako bi je i doživela kada su njene radoznale oči plesale po poljima mašte. Baka nije pomerala kolena, strpljivo je držala unuku u krilu i čekala da malena prva progovori. Sve vreme ju je gladila po kosi.

–  Gospođa Ketrin Džonson je poslala cveće Nikoli Tesli uoči pravoslavnog Božića. Zašto? – baka i deka su se sa smeškom pogledali, od svih zanimljivih pojedinosti, cveće jedne dame upućeno gospodinu, bilo je najzanimljivije dečjoj glavi.

–  Zašto je poslala cveće? – ponovio je unukino pitanje, odlažući na trenutak pravi odgovor – Zato što je gospođa Džonson znala koliko je važno poštovanje. Zato što nije bitno kada je čiji Božić, već da li ljudi razumeju, uvažavaju jedni druge – zadovoljno je nastavio deka.

Devojčica je razmišljala neko vreme, a potom iskočila iz bakinog krila, srećna i zajapurena.

–  Ali, ali... Teslin Božić je istog dana kada i moj Božić! – uzviknula je.

Puno srce navelo je deku da ustane iz fotelje istog trena, izvukao je papir i olovku iz najbliže fijoke i brzim potezima nacrtao prelep cvet, potom pružio papir ka unuki. Devojčica je sa žarom u očima skočila iz bakinog krila, pa pojurila ka deki.

–  Poštovanje, dete moje, poštovanje – poljubio je unuku u čelo.

Malena jeskočila i odnela papir sa cvetom do božićnog drveta, i okačila ga kraj ostalih ukrasa iz bakinog detinjstva. Bila je preponosna na svoju novu neobičnu dekoraciju o kojoj će nekada pričati unucima u noći uoči Božića sa Teslom.

---

[1]Dr Mark Sajfer u svojoj knjizi „Čarobnjak“ piše da je Nikola Tesla od strane naroda bio prozvan čudesnim čarobnjakom.

[2]Ser V. Kruks je živeo i radio u Londonu, bio je britanski fizičar i hemičar. Poznat je po Kruksovoj cevi i sočivima za sunčane naočare koje potpuno blokiraju ultraljubičasto zračenje.

[3]Sajfer, Čarobnjak, 135. str.

[4]Sajfer, Čarobnjak, 135. str.

[5] Izvorni naziv časopisa je Century.

PODELITE OVAJ TEKST NA: