детаљ слике: КРК Арт дизајн

НОЋ УОЧИ БОЖИЋА СА ТЕСЛОМ

 Прича о два Божића

Замишљена девојчица седела је поред окићеног храстовог дрвета у бакиној и декиној дневној соби и посматрала занимљиве светлуцаво-златне украсе. Скинула је један и нежно развезала кончић. „Бака се потрудила“, помислила је, „поставила је божићне украсе из свог детињства!“ Запитала се колико ли је времена бака посветила прикупљању омота са чоколадних бомбона, глачању златасте стране и увијању ораха и лешника у фолију.

–  Допадају ти се? – занимало је баку, док је постављала послужење у трпезарији.

–  Да, али изгледају другачије – заћутала је на тренутак и погледала ка углу собе у коме се налазила зелена новогодишња јелка пуна раскошних црвених украса.

–  Истина, изгледају различито – насмешила се госпођа бака – Али имају исти смисао: радују децу.

Девојчица је ћутала. Окретала је у рукама бакин старински украс. Изгледало је као да се бори са збуњујућим мислима. Изнова би осмотрила час новогодишњу јелку, час бакино божићно дрво.

У том тренутку неко је отворио врата дневног боравка, био је то дека, доносио је из подрума омиљени домаћи компот свих укућана. Својим искусним оком пуним љубави приметио је да унучицу нешто озбиљно оптерећује.

–  Сигуран сам да си пребројала које дрво има више украса – обратио јој се обазривим, али радосним гласом.

–  Деко – мајушни глас је звучао несигурно – Зашто наш Божић није истог дана као у Магдалениној или Хелениној кући?

–  Зар је то битно? – прекинула је бака девојчицу.

Дека је благо махнуо дланом ка својој супрузи у жељи да заустави пребрза питања, закључке и саслуша унуку. Осећао је да је то за малену било веома важно.

–  Деко, али сви у разреду славе Божић у децембру, једино ми у јануару – одвојила је поглед од бакиног божићног украса и подигла збуњене очи.

Проседи човек се насмешио и сео у најближу фотељу, а бака им  се, иако презаузета претпразничним послом, придружила истог момента. Ћутање је трајало минут-два, док дека није био потпуно сигуран да ли је време за озбиљнији разговор или причу охрабрења. Знао је шта му је чинити, видевши несигурни поглед детета.

–  Мила моја, памтиш ли када смо читали књигу о Николи Тесли? – значајно је нагласио име и презиме великог проналазача.

–  Памтим... Али какве везе има Тесла са нашим новогодишњим и божићним дрвцем? – побунила се девојчица.

–  Ееех, видећеш – развукао је задовољно осмех од ува до ува, припремивши се за занимљиву причу.

Девојчица је устала са свог места и села у бакино крило, тражећи најудобнији положај. Знала је да следи нешто необично и занимљиво. Дека је још који тренутак са смешком у очима посматрао своју супругу и унуку, а онда је из њега потекла нејчудеснија ризница речи уочи великог празника – прича о два Божића која се заиста догодила.

* * *

– Била је то посебна зима у Њујорку 1894. Година се ближила крају, а божићни празници су полако освајали велики град, баш као што је те исте године Никола Тесла изненада освојио срце народа, различитих стручњака, али и инвеститора, осветливши наизменичном струјом велики Светски сајам. И док је свет разматрао како ће једносмерну струју послати у историју, а улице, куће и облакодере осветлити бржом наизменичном струјом, Никола Тесла је постао толико славан да су се најутицајнији људи тог доба борили за његово друштво. Називали су га водећим електричарем, писали хвалоспеве, величали његов генијални ум, али, гле чуда, „чудесни чаробњак“[1] није размишљао о слави, већ оновим проналасцима.

Уочи божићних празника у Њујорку баш те године, чувени помоћни уредник часописа „Век“ – Роберт Џонсон, позвао је Николу Теслу на вечеру преко заједничког пријатеља. Достојанствени и помало исцрпљени Тесла, прихватио је позив, знајући да га у кући моћног господина Џонсона чека много нових познанстава са занимљивим људима, који би помогли да његови проналасци постану стварност у свету, као што је постала и наизменична струја.

Не знам да ли је те зиме вејао снег, не знам ни какво је одело Никола обукао, можда црно, отмено са лептир-машном, али засигурно знам (по ономе што сам прочитао) да је уочи вечере на вратима велелепне виле у Њујорку, Теслу дочекала цела породица Џонсон: Робертова супруга Кетрин, Роберт лично и њихово двоје деце. Нека посебна енергија пријатељства потекла је у кући славног писца и уредника. Сви чланови породице били су одушевљени веома образованим проналазачем. Верујем да је Тесла то осетио, говорио је о свом путовању по Европи и сусрету са чувеним научником Круксом[2] и исте те вечери добио је нови позив породице Џонсон: „Будите гост на нашој божићној вечери, на сам Божић!“ Али чији би Тесла Божић тада славио, његови празници су стизали мало касније. Проналазач се уљудно захвалио и умесно избегао нови позив за божићну вечеру, објаснивши колико је посвећен раду и експериментима.

Међутим, Никола Тесла је био свестан да не би ваљало одбити божићну гозбу, зато је те исте вечери позвао чувену њујоршку породицу у свој свет светлости, у свој радни простор. Џонсонови су тада постали сведоци постојања чудесне Теслине лабораторије у Њујорку која је мењала историју науке. Пред њиховим очима смењивали су се светлосни зраци и разнобојни лебдећи светлосни облици, и гле чуда, цеви и сијалице у Теслиним рукама светлеле су без жица и утичница. Било је то вече, дивљења, уживања, вече када су Џонсонови сазнали да Тесла и Божић Теслиних родитеља није истог датума као и њихов.

Неколико дана касније, 6. јануара, уочи прославе православног српског Божића, госпођа Кетрин Џонсон послала је Тесли букет цвећа.[3] Тесла је убрзо писао Кетринином супругу Роберту: „Никада пре нисам добио цвеће, и оно је на мене оставило неизрецив утисак. Морам да захвалим гђи Џонсон на предивном цвећу.“[4]

Два Божића била су време када је склопњено велико пријатељство између Николе Тесле и породице Џонсон: концерти, гала вечере, наука и дружења код Делмоника постали су заједничка забава. Кажу да је господин Роберт Џонсон био опчињен проналазачевим пореклом. Заинтересовао се и за српску поезију, па је проналазач Тесла почео да преводи Змајеве стихове у часопису Век[5]. И гле, новог чуда, Никола Тесла је о својим коренима говорио кроз Божић и чувеног српског песника Јована Јовановића Змаја! Никада се није осећао невољеним, јер не слави исти Божић као Џонсонови.

Ееех, не знам да ли је снег падао на Божић Џонсонових у децембру 1894, нити да ли је уочи Божића породице Тесла 7. јануара 1895. снег завејао улице огромног Њујорка, али знам да је Николу Теслу након оба Божића чекало много великих и славних пријатеља са којима се дружио у кући Џонсонових. Имао је жељу да кроз гласове утицајних људи свету говори о најновијим проналасцима, проналасцима који живот чине једноставнијим и удобнијим...

Ето, замисли да сада нестане струја. Хм? – дека је изненада заћутао.

„Како ли је доживела причу?“, питао се.  

               А како би је и доживела када су њене радознале очи плесале по пољима маште. Бака није померала колена, стрпљиво је држала унуку у крилу и чекала да малена прва проговори. Све време ју је гладила по коси.

–  Госпођа Кетрин Џонсон је послала цвеће Николи Тесли уочи православног Божића. Зашто? – бака и дека су се са смешком погледали, од свих занимљивих појединости, цвеће једне даме упућено господину, било је најзанимљивије дечјој глави.

–  Зашто је послала цвеће? – поновио је унукино питање, одлажући на тренутак прави одговор – Зато што је госпођа Џонсон знала колико је важно поштовање. Зато што није битно када је чији Божић, већ да ли људи разумеју, уважавају једни друге – задовољно је наставио дека.

Девојчица је размишљала неко време, а потом искочила из бакиног крила, срећна и зајапурена.

–  Али, али... Теслин Божић је истог дана када и мој Божић! – узвикнула је.

Пуно срце навело је деку да устане из фотеље истог трена, извукао је папир и оловку из најближе фијоке и брзим потезима нацртао прелеп цвет, потом пружио папир ка унуки. Девојчица је са жаром у очима скочила из бакиног крила, па појурила ка деки.

–  Поштовање, дете моје, поштовање – пољубио је унуку у чело.

Малена јескочила и однела папир са цветом до божићног дрвета, и окачила га крај осталих украса из бакиног детињства. Била је препоносна на своју нову необичну декорацију о којој ће некада причати унуцима у ноћи уочи Божића са Теслом.

---

[1]Др Марк Сајфер у својој књизи „Чаробњак“ пише да је Никола Тесла од стране народа био прозван чудесним чаробњаком.

[2]Сер В. Крукс је живео и радио у Лондону, био је британски физичар и хемичар. Познат је по Круксовој цеви и сочивима за сунчане наочаре које потпуно блокирају ултраљубичасто зрачење.

[3]Сајфер, Чаробњак, 135. стр.

[4]Сајфер, Чаробњак, 135. стр.

[5] Изворни назив часописа је Century.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: