|
|
|
 | Aleksandra Đorđević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Lekcija o ljubavi
Aleksandra Đorđević
Nekada, kada nam je brak bio mlad, a ja se izjednačavala sa svojim talentima, intrigiralo me je i iritiralo što je muž imun na njih. Čak sam mislila da me je kakva nesreća snašla i da me on zapravo ne vidi. I sad me rastuži kad vidim koliko je devojčica kao ja programirano da svoju vrednost dokazuje umećima, a ljubav zaslužuje priznanjima i nagradama. Tim devojčicama, umotanim u bunde i komplete, ili onim sasvim ogoljenim, raščupanim i raštrkanim, mogu da kažem ono što je meni suprug tada rekao i reprogramirao me. Elem, glasile su njegove reči ovako nekako:“ Je l' ti zaista misliš da te volim zbog tvojih slika ili zbog glasa? Sutra bi sve moglo da nestane. Zamisli nesreću posle koje ne bi mogla da slikaš ili da pevaš. Misliš da bih te manje voleo? Sve je to lepo i način na koji izražavaš sebe, ali meni nije potrebno da bih znao koliko si osećajna, uporna i brižna. Isto tako tvrdoglava i nestrpljiva. I baš takvu te volim i želim, sa svim tvojim vrlinama i manama.“ Dakle, drage devojčice koje hodate po konopcu balansirajući između sebe i sveta i plašeći se da ispustite sve što u rukama nosite – darove, obaveze, očekivanja – kažem vam da padnete i ispustite sve. Ništa nije izgubljeno dok tražite i ništa nije otišlo unepovrat dok god imate sebe. A što ode, nije mu tu mesto ni bilo.Drugu vrednu lekciju dobila sam od jedne drage učenice kojoj sam predavala italijanski. U to vreme ja sam imala trideset jednu, a ona osamnaest godina, i kao što to krhko doba iziskuje, potražila je u meni mentora i inspiraciju. Opraštajući se od mene nakon što sam ostala trudna sa trećim detetom, pitala me je zašto nisam postala nešto bolje, već „samo“ profesorica. U tom trenutku sam shvatila da ja definišem svoju profesiju, a ne ona mene. Gde god da sam, šta god da sam, ja sam ona koja povlači konce i utiskuje sebe u ono što radi. Danas bih joj rekla da je biti nečiji učitelj najplemenitije od svih zanimanja, ali i da je raditi posao nastavnika veoma nezahvalno. Rekla bih joj, bez vrednosnog suda, da sam ono što sam oduvek i bila, i da sam se nadogradila kroz ulogu nastavnika. Osim toga, postala sam i nešto bolje: supruga, majka, prijatelj. Druge uloge ne nabrajam jer su mi one date po rođenju. A sve ove koje nalažu postajanje, takođe nalažu trud i zahtevaju mene celu. Rado se dajem ljudima koje volim bez očekivanja i naplate, ali isto tako sam naučila da odbijem ono što nije u skladu sa mojom ličnošću i uverenjima. Dakle, draga deco, za ljubav ne morate da učinite ništa, već samo da budete. A ako to vašim roditeljima i učiteljima nije dovoljno, onda su oni propustili veliku lekciju iz ljubavi. A sa vama, dragi odrasli, situacija je pomalo drugačija. I vi samo budite: u miru sa sobom, ali ne zaboravite da je u vama ključ i da je na vama odgovornost.
|
