detalj slike: KRK Art dizajn

SAMO SE SRCEM DOBRO VIDI

U jednoj visokoj, zelenoj travi

stanuju razni insekti, bubice i mravi,

pored njih jedni drugari, puž i gusenica,

pužić Gliša i gusenica Cica.

Išli su zajedno u šetnje po kraju

čak i insekti iz susedne trave za njih znaju,

jer to beše prijateljska ljubav kao suza čista

redak primer poput deteline sa četiri lista.

Jednog dana Cica pred ogledalo stade

pa joj ono što ugleda veoma teško pade ;

„šta ću da radim ako me puž ne prepozna,

iz gusenice u leptira, promena je grozna!”

„Možda neće prepoznati lice koje vidi,

možda mu se ipak moja promena svidi?”,

pa polete pravo ispred svog druga puža

i svoju mu ručicu kao pozdrav pruža.

„Zdravo, druže, ja sam tvoja Cica,

tvoja dugogodišnja najbolja drugarica”,

osmehnu se i okrene se čitav krug

da je lepo vidi njen pužić drug.

Odmeri je pužić od glavice pa do krila,

pomisli „kako je lepa moja drugarica mila”,

ali mu se jedna nevaljala misao iskrade

pa odluči da se malo šali i kompliment dade :

„Mnogo ste lepi, Cico leptiru,

samo mi pitanja mislima naviru ;

Odakle se znamo? Ne znam nijednu Cicu,

pogotovo ne Cicu, Cicu leptiricu.”

Cica u jecaju reče „Zar si me zaboravio,

da li se sa mnom šališ ili si oćoravio?

Ja sam tvoja drugarica, gusenica Cica,

preko noći sam postala prava leptirica!”

Pužić se nasmeja i zagrljaj joj dade

i u tom trenutku Cici kamen sa srca pade,

jer je shvatila da je sve bila puževa šala

pa je od sreće krilima lepršala.

„Šalim se, leptiriću šašavi,

zar može da se zaboravi drug pravi?

Moje te srce, prijateljice, dobro zna

i moglo bi zatvorenih očiju da te prepozna.

Tvoj izgled se promenio, ali srce nije

ne može tek tako dobrota da se prikrije ;

iako više gusenica od juče nisi

znaj da prava prijateljica i dalje ti si!

Znam da me nikada nećeš samog ostaviti

i da ćeš me u letu uvek pozdraviti,

a kada budeš sletala sa cveta na cvet

nastavićemo naše šetnjice opet.”

MAJKA

Dva oka, dve noge i dve ruke,

Dve ili više bake i deke,

dve ili više bate i seke,

dva ili više ujaka i ujne,

strica i strine i ona jedna,

jedina i nezamenjiva – majka.

Ona koja podigne kada padam

bude dobro kad se dobrom nadam,

koja nije mitsko biće ili neka bajka

vrlo je, znate, stvarna i zove se - majka.

Ona koja je tu kada mi se svet ruši

pažljivo sluša šta mi  je na duši,

ne dozvoljava da krenem stranputicom,

najjači vetar u leđa nizbrdicom.

Ona čija ljubav nema rok trajanja,

koja se nikad ne umori od brige i davanja,

prva i poslednja stanica koja je tu,

pruža mi ruku u dobru i u zlu.

Ona koja otera sa neba tmurne oblake

koja mi pravi ukusne medenjake,

za nju se svakog dana Bogu molim

jer je osoba koju najviše volim.

Budi mi zdrava i srećna, majčice mila,

uvek si u mom srcu, ma gde god bila,

kud god da krenem znam gde je dom

a dom je toplina u zagrljaju tvom.

PODELITE OVAJ TEKST NA: