детаљ слике: КРК Арт дизајн

САМО СЕ СРЦЕМ ДОБРО ВИДИ

У једној високој, зеленој трави

станују разни инсекти, бубице и мрави,

поред њих једни другари, пуж и гусеница,

пужић Глиша и гусеница Цица.

Ишли су заједно у шетње по крају

чак и инсекти из суседне траве за њих знају,

јер то беше пријатељска љубав као суза чиста

редак пример попут детелине са четири листа.

Једног дана Цица пред огледало стаде

па јој оно што угледа веома тешко паде ;

„шта ћу да радим ако ме пуж не препозна,

из гусенице у лептира, промена је грозна!”

„Можда неће препознати лице које види,

можда му се ипак моја промена свиди?”,

па полете право испред свог друга пужа

и своју му ручицу као поздрав пружа.

„Здраво, друже, ја сам твоја Цица,

твоја дугогодишња најбоља другарица”,

осмехну се и окрене се читав круг

да је лепо види њен пужић друг.

Одмери је пужић од главице па до крила,

помисли „како је лепа моја другарица мила”,

али му се једна неваљала мисао искраде

па одлучи да се мало шали и комплимент даде :

„Много сте лепи, Цицо лептиру,

само ми питања мислима навиру ;

Одакле се знамо? Не знам ниједну Цицу,

поготово не Цицу, Цицу лептирицу.”

Цица у јецају рече „Зар си ме заборавио,

да ли се са мном шалиш или си оћоравио?

Ја сам твоја другарица, гусеница Цица,

преко ноћи сам постала права лептирица!”

Пужић се насмеја и загрљај јој даде

и у том тренутку Цици камен са срца паде,

јер је схватила да је све била пужева шала

па је од среће крилима лепршала.

„Шалим се, лептирићу шашави,

зар може да се заборави друг прави?

Моје те срце, пријатељице, добро зна

и могло би затворених очију да те препозна.

Твој изглед се променио, али срце није

не може тек тако доброта да се прикрије ;

иако више гусеница од јуче ниси

знај да права пријатељица и даље ти си!

Знам да ме никада нећеш самог оставити

и да ћеш ме у лету увек поздравити,

а када будеш слетала са цвета на цвет

наставићемо наше шетњице опет.”

МАЈКА

Два ока, две ноге и две руке,

Две или више баке и деке,

две или више бате и секе,

два или више ујака и ујне,

стрица и стрине и она једна,

једина и незамењива – мајка.

Она која подигне када падам

буде добро кад се добром надам,

која није митско биће или нека бајка

врло је, знате, стварна и зове се - мајка.

Она која је ту када ми се свет руши

пажљиво слуша шта ми  је на души,

не дозвољава да кренем странпутицом,

најјачи ветар у леђа низбрдицом.

Она чија љубав нема рок трајања,

која се никад не умори од бриге и давања,

прва и последња станица која је ту,

пружа ми руку у добру и у злу.

Она која отера са неба тмурне облаке

која ми прави укусне медењаке,

за њу се сваког дана Богу молим

јер је особа коју највише волим.

Буди ми здрава и срећна, мајчице мила,

увек си у мом срцу, ма где год била,

куд год да кренем знам где је дом

а дом је топлина у загрљају твом.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: