|
|
|
NEBESKI ŽIPON I PLES MESEČINE  | Desanka Ristić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Nebeski žipon
Proteže se sanjivo zimsko jutro. Sa nežnih krila bela golubica stresla je pahulje, koje su sletele sa nebeskog žipona. Iza prozora uokvirenog čipkastim velom, nazirao se trag plamička. Prišavši oknu, u sobi se sasvim lepo video krevetić u kojem se meškoljila čupava glavica. Vlada je protrljao očne kapke, prišao prozoru, a zatim trkom pojurio niz ulicu. Nije osećao hladnoću, grabio je rukama praveći grudve snega, bacao ga u vis, uživao je u dugo očekivanom snegu.- Vlado, Vladimire!, strogo je uzviknula majka. Pokunjen, ušao je razočaran nakon ustreptalosti i svadljivo odbrusio: - Ti uvek sve pokvariš…Znao je da je majka ozbiljna jer ga je pozvala punim imenom.- Znaš kako si se prošle godine razboleo, primio deset injekcija i pio gorkog sirup. Morao si da budeš unutra, dok su se ostala deca igrala, sankala i grudvala.Nije više čuo majku jer je otišao u svoju sobu i zalupio vratima. No, ona se nije umirila već je nastavila gunđanje, krenuvši za njim.- Tako ti meni, zalupio vratima?! Neka, neka kad se razboliš setićeš se mojih reči ali će biti kasno. Vidi, kao led si leden! Dodirivala je njegove ruke, promrzle i crvene. Vratio se u krevet i osetio kako mu pulsiraju ruke i stopala. Znao je da je mama u pravu ali kako može radost da naškodi. - Znači, sneg pada da bi mučio poslušnu decu, jer ne smeju da ga diraju, liznu. Neposlušni budu kažnjeni bolešću, jer radujući se zaborave na vreme, te se prehlade. Tako je namrgođen Vladimir raspravljao sam sa sobom. Tada je došla mama i donela topao čaj i u činiji minijaturnog Sneška, kojeg je napravila da bi odobrovoljila mezimca. Uspela je da izvuče osmeh nestašku. - Apćiha!, kinu majka.- Ti si najbolja mama na svetu!Prvi sneg je bio radost, ljutnja, razočarenje ali i pomirenje i ljubav. Nebeski žipon zašušti i jato pahuljica zaplesa.
Ples mesečine
Preko srebrnaste beline, Mesec je končiće zraka odmotavao i golicao obraščiće uspavanih devojčica i dečaka. U Vladinoj sobi činija istopljenog Sneška je zasvetlela i čarolijom Meseca Sneško se ispravi i oživi. Klizao se po posteljini Vladinog kreveta, preko njegovog nosića i kao sa skakaonice se bacio niz jastuk. Nestašni Sneško je klizao do police s igračkama, prebrojao klikere, olovne vojnike i konjiće. Mesec je pozvao Sneška na ples mesečine, kada se okupe snežne i ledene figure i plešu do zore. Sneško je odbio poziv jer mu je bilo zanimljivije u Vladinoj sobi. Mesec mu je zapretio:- Postaćeš barica, čeka te činijica!Sneško se nagodio sa Mesecom:- Doći ću na Ples mesečine ali mi napravi Snešku od snežne prašine!Mesec je obećao:- Plesaćeš sa Sneškicom, najboljom plesačicom!Na uzvišenju kraj srebrnog šumarka, tačno u ponoć je počela igranka. Mesec je svirao gitaru, a ledene i snežne figure su plesale. Kada su zaplesali Sneška i Sneško, čuli su se praporci i zvončići.Stigao je Deda Mraz, kočijom prepunom poklona i paketa. Iz nozdrva upregnutih irvasa izlazila je gusta para koja je u obliku srca uokvirila Snešku i Sneška. Deda Mraz im je namignuo i upitao za Novogodišnju želju.- Deda Mraze, neka Vladimir ozdravi! Uzviknuo je Sneško radosno.Vladu je probudila topla ruka, koja ga je pomilovala po čelu. Na krevetu je bila igračka.- Mama, mama, Deda Mraz postoji!
|
