detalj slike: KRK Art dizajn

ROMANIJA

BELE JOJ SE KOLENA

OPRLjENA LUČEM MESEČINE

MORAM JE POD KOŠULjU ZAVUĆI

MOŽE BANUTI DELI  RADIVOJE

PA DA JEDAN DRUGOM OČI NE VADIMO

ČARNE OČI ŠTO SRCE OSLEPE

PREBRANAC

Javljam se,

da se možeš kome pohvaliti

da neko na te misli!

Omakne se žiška,

migne puar pepela.

Plamičak lizne plotnu.

Zejtin  cvrkne u tiganju,

ulubljenom ko solunac .

Becne se režanj luka

i kolutić šargarepe.

Kao stid porumeni paprika,

poprskana barutom crnog bibera.

Sluti na zapršku.

Po mirisu se zalogaj poznaje,

rakija po grču grkljana.

U šerpici sa plavim tufnama,

napravljenoj u Gornjem Milanovcu,

vrsnici „Insa“ budilnika ,

koji je Otac kupio za uspomenu

na moje prvo kmekanje.

Bubri pasulj tetovac.

Prebranac na vidiku.

U vangli, kafenoj,

nameranoj po propisu Pere Dobrnjca,

dve bele rotkve.

Kuku meni, kad ih vidim,

oma mi pred oči izađe Ljubinkina šćer

sa nedrima gde se jedna na drugu prće

dve jabuke ilinjače,

koje je Knez Miloš o

zadušnicama iznosio kumu na grob.

Grotu svoju da pred bogom umili.

Brajko moj, ajde sad budi pametan,

pa se bavi nekom naukom.

Oće dugmad sa mošnica oči da mi izbiju,

 da mi nije stomaka ,

Tornika na Zlatiboru da me zaštiti,

obistinila bi se ona kletva

pokojnog Gavre Žinvanovića iz

Stublenice, kojom me kleo:

- Sine puzdra te pojla.

Tišina, razmišlja vatra.

Eto, miriše luk krecelj,

koji se samo za ovu priliku čuva

i praziluk, nabrekao ko zatvarač

momku na predvojničkoj,

kada se nekad davno išlo u vojnike,

A, ne ko sada.

Da ne kvarim, da nozdrve ne  zatiskam,.

Da još one dve bele rotkvice,

pod flanelskom bluzicom

ko jeribasne držim u šakama.

Čiča Gavro, kletva ti se obistinila.

Lepili pobro.

Ti si čovek od vere i obraza.

Moli se Bogu, neka me uzme

Ubrljanog maslinama.

Reci mu, da se nisam za pare jagmio.

Bio bi mi draži dugmić

Lale Milinkove od kese dukata.

Ja sam džabe išo u ajduke,

i Novaku nosio čakmak i kresivo,

da Bi me vodio krčmaricama.

Nije mi bilo do svijetlog oružja

i dragog kamenja,

jer me je majka sitog rodila.

Bogat si dok ti je pod jastukom vrškara snova.

Bez medenih želja, pčele su samo bube.

Pućpura prebranac, kadi se kuća mirom uspomena,

svih davnih Ristovića i Đajića.

Bože, doturi još jednu stolicu za Ždrnje,

i sam vidiš, da jednim okom migam

na ovu što tarka vatru, dok mi žar pelengaće čadi...

Rogatica u vreme posta, 2024,godine.

Eno , stigao Božić do Radovića kuća.

Ti Radovići, to je tamo u Rdljevu kod Uba.

Ovde je srpska veranda sa koje

Radivoje gleda kako mu oba sina sede

pred kućom komšije Mirka i piju parnu rakiju.

BELEŠKA O NjOJ

Od njene lepote

Ostala mi je samo beleška

Ispisana izvučenom žicom

Iz svilene čarape

Tom lelujavom crticom

Sam ispisao njeno ime

Na svojoj beonjači

Sada je povremeno vidim

Kako potonuli grad u moru

ŠAPUĆE VATRA

Kako lepo šapuće vatra

kao da se vrelina sa tebe osipa

Mirises mi ruzmarinko

Pune mi se pluća melemima

Osecam sve svoje bolesti

Bude se prošlosti

Stižu me vedrine tvojih grudi

Pomrčine međ kolenima ti

Vetrovi

Vreline

Svetlice

Pčelinjaci usta

Necu ti ozdraviti

Uzalud bokvice

Moje vidarice

Moja želja je da umrem

Da se pretvorim u vrisak

Pa kad negde udari grom

Pomisliš da je to moje srce

PODELITE OVAJ TEKST NA: