детаљ слике: КРК Арт дизајн

РОМАНИЈА

БЕЛЕ ЈОЈ СЕ КОЛЕНА

ОПРЉЕНА ЛУЧЕМ МЕСЕЧИНЕ

МОРАМ ЈЕ ПОД КОШУЉУ ЗАВУЋИ

МОЖЕ БАНУТИ ДЕЛИ  РАДИВОЈЕ

ПА ДА ЈЕДАН ДРУГОМ ОЧИ НЕ ВАДИМО

ЧАРНЕ ОЧИ ШТО СРЦЕ ОСЛЕПЕ

ПРЕБРАНАЦ

Јављам се,

да се можеш коме похвалити

да неко на те мисли!

Омакне се жишка,

мигне пуар пепела.

Пламичак лизне плотну.

Зејтин  цвркне у тигању,

улубљеном ко солунац .

Бецне се режањ лука

и колутић шаргарепе.

Као стид порумени паприка,

попрскана барутом црног бибера.

Слути на запршку.

По мирису се залогај познаје,

ракија по грчу гркљана.

У шерпици са плавим туфнама,

направљеној у Горњем Милановцу,

врсници „Инса“ будилника ,

који је Отац купио за успомену

на моје прво кмекање.

Бубри пасуљ тетовац.

Пребранац на видику.

У вангли, кафеној,

намераној по пропису Пере Добрњца,

две беле роткве.

Куку мени, кад их видим,

ома ми пред очи изађе Љубинкина шћер

са недрима где се једна на другу прће

две јабуке илињаче,

које је Кнез Милош о

задушницама износио куму на гроб.

Гроту своју да пред богом умили.

Брајко мој, ајде сад буди паметан,

па се бави неком науком.

Оће дугмад са мошница очи да ми избију,

 да ми није стомака ,

Торника на Златибору да ме заштити,

обистинила би се она клетва

покојног Гавре Жинвановића из

Стубленице, којом ме клео:

- Сине пуздра те појла.

Тишина, размишља ватра.

Ето, мирише лук крецељ,

који се само за ову прилику чува

и празилук, набрекао ко затварач

момку на предвојничкој,

када се некад давно ишло у војнике,

А, не ко сада.

Да не кварим, да ноздрве не  затискам,.

Да још оне две беле ротквице,

под фланелском блузицом

ко јерибасне држим у шакама.

Чича Гавро, клетва ти се обистинила.

Лепили побро.

Ти си човек од вере и образа.

Моли се Богу, нека ме узме

Убрљаног маслинама.

Реци му, да се нисам за паре јагмио.

Био би ми дражи дугмић

Лале Милинкове од кесе дуката.

Ја сам џабе ишо у ајдуке,

и Новаку носио чакмак и кресиво,

да Би ме водио крчмарицама.

Није ми било до свијетлог оружја

и драгог камења,

јер ме је мајка ситог родила.

Богат си док ти је под јастуком вршкара снова.

Без медених жеља, пчеле су само бубе.

Пућпура пребранац, кади се кућа миром успомена,

свих давних Ристовића и Ђајића.

Боже, дотури још једну столицу за Ждрње,

и сам видиш, да једним оком мигам

на ову што тарка ватру, док ми жар пеленгаће чади...

Рогатица у време поста, 2024,године.

Ено , стигао Божић до Радовића кућа.

Ти Радовићи, то је тамо у Рдљеву код Уба.

Овде је српска веранда са које

Радивоје гледа како му оба сина седе

пред кућом комшије Мирка и пију парну ракију.

БЕЛЕШКА О ЊОЈ

Од њене лепоте

Остала ми је само белешка

Исписана извученом жицом

Из свилене чарапе

Том лелујавом цртицом

Сам исписао њено име

На својој беоњачи

Сада је повремено видим

Како потонули град у мору

ШАПУЋЕ ВАТРА

Како лепо шапуће ватра

као да се врелина са тебе осипа

Мирисес ми рузмаринко

Пуне ми се плућа мелемима

Осецам све своје болести

Буде се прошлости

Стижу ме ведрине твојих груди

Помрчине међ коленима ти

Ветрови

Врелине

Светлице

Пчелињаци уста

Нецу ти оздравити

Узалуд боквице

Моје видарице

Моја жеља је да умрем

Да се претворим у врисак

Па кад негде удари гром

Помислиш да је то моје срце

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: