detalj slike: KRK Art dizajn

Zdravka  Šljivarka

Tog jutra Milica se probudila  sa osećajem sunca na licu. Jesen  je mirisala na toplu pogaču i jabuke Kolačare. Još su mogle zreti  ali ih je topla jesen spustila na zemlju. Miličina tetka je  pravila najbolju pitu sa jabukama.  Mirisalo bi čak do komšinice.

Mačka Šarka, trobojno mekano stvorenje, umiljavala se Milici i prela pod ćebetom. Razbuđena devojčica se protegla, zevnula i podigla visoko svoje ruke iznad glave, a Šarka je u tom trenutku šmugnula na tepih.

Kroz prozor se sve jasnije oslikavala jesen, po svežini jutra i menjanju boja u prirodi. U šljiviku, ispod tetkine kuće, šljive Požegače su odolevale  preteranoj žegi septembra, okačene po granama kao plavi dragulji među prošaranim lišćem.

U jednom trenutku  Šarka je skočila na otvoren prozor, uporno mašući repom.

Milica nije obraćala pažnju jer  se i ranije dešavalo da vrapci i senice doleću tražeći mrve hleba ... Tetka i Milica znale su hraniti  ptice  ostacima pogače, izlomljene na velikom kuhinjskom stolu prekrivenim šarenom mušemom ...

Neka neobično plava svetlost, zasijala je u krošnji šljive. Šarka  podiže uši a Milica ugleda majušno stvorenje kako leprša u krošnji.

Dođi Milice. Ne boj se  dušo, hoću nešto da ti pokažem  - reče  stvorenje nalik leptiru.

Šarka skoči  na rame devojčice i poče da prede. Iz nekog razloga i mačka i devojčica, znale su da se dešava nešto čudesno.

Krenuše njih dve oko kuće pa na kapiju . Dođoše pod onu šljivu. Gledaju, pa se čude. Sasvim mala, majušna devojčica, u plavičastoj haljini i sa svetloplavim parom krila, sedela je na grani.

-          Ja sam vila iz šljivika. Imam nešto za vas dve.

Uberite ove šljive i nosite tetki nek napravi pekmez. Šljive su čarobne. Pekmez će vam dati snagu i mudrost. Napuniše pletenu korpu šljivama. Plave kao nebo, sa srebrnoplavim puderom, šljive kao da su se smešile. Vila im reče: - Zovem se Zdravka Šljivarka. Mogu me videti i čuti samo ljudi čistog srca. Mnogo volim decu  jer deca imaju čisto srce. Kad god poželite, pozovite me pesmom :

Slatke šljivice,

za malene ručice,

šljive brale,

vilu dozivale.

Odnesoše Milica i  Šarka  korpu sa čarobnim šljivama. Tetka je napravila pekmez  sa dodatkom i svoje ljubavi. A vila iz šljivika  darova  snagu i mudrost Milici i svim ostalima koji se pekmezom slade. Šarka bi često posle tog događaja obilazila šljivar umišljajući sebi kako čuva dobru vilu, jer su i njene šapice mirisale na pekmez.

Posle se pričalo da je deda Stanoje poslao dobru vilu jer je on posadio šljive za svoju decu. Danas one rađaju i hrane  praunuke.

Vile čuvaju šljivike koji su kalemljeni i gajeni sa puno ljubavi.

PODELITE OVAJ TEKST NA: