|
|
|
 | Драгица Јанковић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Здравка Шљиварка
Тог јутра Милица се пробудила са осећајем сунца на лицу. Јесен је мирисала на топлу погачу и јабуке Колачаре. Још су могле зрети али их је топла јесен спустила на земљу. Миличина тетка је правила најбољу питу са јабукама. Мирисало би чак до комшинице.Мачка Шарка, тробојно мекано створење, умиљавала се Милици и прела под ћебетом. Разбуђена девојчица се протегла, зевнула и подигла високо своје руке изнад главе, а Шарка је у том тренутку шмугнула на тепих.Кроз прозор се све јасније осликавала јесен, по свежини јутра и мењању боја у природи. У шљивику, испод теткине куће, шљиве Пожегаче су одолевале претераној жеги септембра, окачене по гранама као плави драгуљи међу прошараним лишћем. У једном тренутку Шарка је скочила на отворен прозор, упорно машући репом.Милица није обраћала пажњу јер се и раније дешавало да врапци и сенице долећу тражећи мрве хлеба ... Тетка и Милица знале су хранити птице остацима погаче, изломљене на великом кухињском столу прекривеним шареном мушемом ...Нека необично плава светлост, засијала је у крошњи шљиве. Шарка подиже уши а Милица угледа мајушно створење како лепрша у крошњи.Дођи Милице. Не бој се душо, хоћу нешто да ти покажем - рече створење налик лептиру.Шарка скочи на раме девојчице и поче да преде. Из неког разлога и мачка и девојчица, знале су да се дешава нешто чудесно. Кренуше њих две око куће па на капију . Дођоше под ону шљиву. Гледају, па се чуде. Сасвим мала, мајушна девојчица, у плавичастој хаљини и са светлоплавим паром крила, седела је на грани.- Ја сам вила из шљивика. Имам нешто за вас две. Уберите ове шљиве и носите тетки нек направи пекмез. Шљиве су чаробне. Пекмез ће вам дати снагу и мудрост. Напунише плетену корпу шљивама. Плаве као небо, са сребрноплавим пудером, шљиве као да су се смешиле. Вила им рече: - Зовем се Здравка Шљиварка. Могу ме видети и чути само људи чистог срца. Много волим децу јер деца имају чисто срце. Кад год пожелите, позовите ме песмом : Слатке шљивице,за малене ручице,шљиве брале,вилу дозивале. Однесоше Милица и Шарка корпу са чаробним шљивама. Тетка је направила пекмез са додатком и своје љубави. А вила из шљивика дарова снагу и мудрост Милици и свим осталима који се пекмезом сладе. Шарка би често после тог догађаја обилазила шљивар умишљајући себи како чува добру вилу, јер су и њене шапице мирисале на пекмез. После се причало да је деда Станоје послао добру вилу јер је он посадио шљиве за своју децу. Данас оне рађају и хране праунуке. Виле чувају шљивике који су калемљени и гајени са пуно љубави.
|
