detalj slike: KRK Art dizajn

Pavle Ćosić:Savremeni izazovi za opstanak i razvoj srpskog jezika

Ceo pravopis nam je već dugo u potpunom rasulu. Još od pravopisa iz 1961, a to je bio prvi zajednički srpskohrvatski pravopis, imamo problema, a ponajviše zbog toga što je pravljen po uzoru na mnogo starije pravopise, već tad stare i po sto i više godina. Od onda se u strukturi pravopisa ništa nije promenilo, tako da smo u situaciji da je zvanični Pravopis praktično neupotrebljiv zbog toga što nije funkcionalan. Doslovno moramo da učimo da se njime služimo, ali ni to nam neće biti od velike koristi jer negde piše jedno, a na drugom mestu drugo. Naročito su neusklađeni pravopisni rečnik i sam pravopis. - Pavle Ćosić

Književni ESNAF

Književna radionica „Kordun“

Neda Gavrić, Banja Luka – Beograd, 27.12.2024.

Kako biste opisali trenutnu situaciju u srpskom jeziku, posebno kada su u pitanju savremeni izazovi i promene koje su se dogodile u njegovoj upotrebi?

Situacija u jeziku je dosta stabilna jer jezik oblikuju njeni govornici, tako da se menja u skladu s vremenom i brzinom komunikacija, ali i tehnološkim progresom. Ako pod savremenim izazovima mislite na primer na automatske prevodioce, svi mi lingvisti smo u samim počecima bili krajnje rezervisani prema njima jer znamo da jezik niko nije uspeo da formalizuje, ali se pokazalo da te nesavršene mašine ipak uspevaju da nam prenesu informaciju i to prilično tačnu. Druge promene u upotrebi jezika ne vidim, ako izuzmemoneke zaumne političke zakone i dekrete.

Koje su reči ili pojmovi u srpskom jeziku za koje smatrate da imaju najviše sinonima, i šta to možemo zaključiti o raznolikosti i bogatstvu jezika? Šta ta raznolikost govori o samoj prirodi jezika i našim kulturnim percepcijama koje ga oblikuju?

Po tom pitanju se srpski ne razlikuje nimalo od drugih jezika koji imaju razvijenu pismenost i književnost. Potreba za sinonimijom se javlja kod reči koje su najčešće u upotrebi, zatim kod onih atributskog značenja koje najčešće označavaju negativne osobine, jer već dugo živimo u vremenima kad je vređanje i etiketiranje sastavni deo svakodnevne komunikacije, a naročito kad se govori o nekom ko nije prisutan. Što se tiče bogatstva jezika, ako govorimo o leksičkom fondu, na tome nam i neki veći jezici mogu pozavideti. Do toga je došlo zbog istorijskih razloga, raspršenosti našeg jezika na mnogo dijalekata i narečja, zahvaljujući lakoći prihvatanja stranih reči i, isto tako, spontanim odricanjem od tih pozajmljenica kad se pokažu nepotrebnim i suvišnim.

Kao pisac i lingvista, da li imate preferenciju kada je reč o pisanju romana naspram istraživačkog naučnog rada? Šta Vas više inspiriše?

Teško je to pitanje. Izgleda da zavisi od trenutnog raspoloženja i naklonosti. Trenutno više plivam u istraživačkom i naučnom radu, ali kombinujem ga sa talentom za pisanje i drugim vidovima umetnosti, najviše vizuelnom. Isto važi i obrnuto. Kad pišem beletristiku ili satiru (a moram priznati da već dugo nisam), obavezno u to uklapam i svoje poznavanje lingvistike pa se dosta toga vrti oko jezičkih doskočica i igrarija, ali takvih da ih svako može razumeti. Trenutno završavam ilustrovani frazeološki rečnik, a sve ilustracije su rađene uz pomoć generatora koji koriste tzv. veštačku inteligenciju. Rekao sam „tzv“ jer taj termin smatram nepreciznim. Zbog te svoje nepreciznosti, ovaj izum koji se komercijalizovao u poslednje dve godine ume da bude na jako lošem glasu. Većina ljudi ne razume najbolje o čemu se tu zapravo radi. Evo i primera. Ako uzmem da ilustrujem neku poslovicu, izreku ili izraz, većina ljudi misli da je dovoljno da u generator ukucam tu poslovicu i da će mi veštačka inteligencija izbaciti ilustraciju i čak ponuditi nekoliko različitih rešenja. Naprotiv, veštačka inteligencija ne može da razume kreativni proces i onda sami morate da joj ga udahnete. Suprotno od raširenog mišljenja, taj izum pospešuje kreativnost, a ne uništava je kao što mnogi misle. Morate tačno i vrlo precizno da opišete šta treba da se vidi na toj slici, koji stil da bude upotrebljen, često morate da napomenete i čega ne sme da bude na ilustraciji pa ni to često ne pomaže. Još uvek su ti generatori veoma tvrdoglavi i slobodno mogu reći „glupi“. Ali treba znati i sa glupima, tako da valja biti strpljiv s njima. Takođe, ima tu još jedan problem, a to su razni kodeksi i pravila kojih komercijalni generatori moraju da se drže, a ta pravila su ponekad, zavisno od programa, veoma striktna. Mada češće i sasvim preterana i nepotrebna. Na primer, mi danas, kao sisari, kao biološka vrsta mamalija, ne smemo da tražimo od robota koje smo sami napravili da nam nacrta sisu! Jer to se u današnja vremena smatra nedopustivim, skarednim, naziva se golotinjom pa čak i pornografijom. A setimo se da je do pre samo dve-tri decenije toples ne samo bio sasvim normalna stvar nego su ga čak i lekari hvalili kao nešto veoma zdravo i poželjno, sociolozi ukazivali na napredak, političari na slobodu itd. Dakle, u pogledu opšte cenzure koja je usko povezana sa političkom korektnošću, ova civilizacija ne stagnira nego ide krupnim koracima unazad. I tome se ne vidi kraj. Danas se čak smatra sasvim normalnim da se kultura nekog naroda potpuno izbriše.

Kakvo je Vaše mišljenje o kvalitetu medijskog sadržaja? Smatrate li da mediji imaju lektore koji garantuju jezičku tačnost i ukupnu kulturu komunikacije?

To naravno zavisi od medija, ali i od lektora. Nažalost, situacija je takva da zbog obrazovnog sistema imamo nedopustivo velik broj loših lektora na veoma važnim funkcijama. Oni, koji bi trebalo da budu stručni za jezik, o njemu znaju veoma malo jer su studirali književnost, a jezika su se tokom studija samo malo dotakli. Da sve bude gore, urednici tim lektorima (koji svoje neznanje prikrivaju jezičkim pravilima koja ne postoje) bespogovorno veruju. Ne samo u medijima, nego i u izdavaštvu, tu dolazi do tragikomičnih situacija. I sve se to na kraju svodi na jedno veliko gubljenje vremena, umesto da lepo školujemo kadrove koji će sve četiri godine studija posvetiti proučavanju jezika. Grupa koju sam ja studirao (Opšta lingvistika i srpski jezik) odavno više ne postoji, a iz grupe koja školuje buduće profesore jezika i lektore izbačen je ogroman broj predmeta koji se bave jezikom. Ostao je, ako se ne varam, samo savremeni srpski podeljen u tri ispita. Drugim rečima, na Filološkom fakultetu se srpski mnogo manje proučava od stranih jezika, naročito engleskog, francuskog, nemačkog, ruskog i italijanskog.

Da li smatrate da je upotreba jezika na mrežnim platformama u skladu s pravilima?

Jezik na društvenim mrežama je mnogo bliži svakodnevnom govornom jeziku i kao takav i ne mora da podleže nekim strogim pravilima. Zapravo ne mora nikakvim jer kao i u svakoj komunikaciji, najvažnije je da se dobro razumemo, a za to nam nisu potrebna pravila. Svi znamo svoj maternji jezik i nismo ga učili uz pomoć nekih pravilnika. Saznali smo šta su padeži, vremena i rodovi tek kad smo krenuli u školu. To važi i za svakodnevnu komunikaciju. Pravila tu mogu samo da služe da se njima poigravamo i svoj izraz učinimo zabavnijim.

A ako pod mrežnim platformama mislite na portale, tu je situacija alarmantna jer se zbog potrebe brzine prenosa informacija uopšte ne vodi računa o pravilima. Tu gde bi moralo da ih bude. Mislim da trenutno nijedan naš portal ne zapošljava lektore.

Koje specifične aspekte pravopisa biste označili kao one koje zaslužuju temeljno preispitivanje i eventualnu reformu?

Ceo pravopis nam je već dugo u potpunom rasulu. Još od pravopisa iz 1961, a to je bio prvi zajednički srpskohrvatski pravopis, imamo problema, a ponajviše zbog toga što je pravljen po uzoru na mnogo starije pravopise, već tad stare i po sto i više godina. Od onda se u strukturi pravopisa ništa nije promenilo, tako da smo u situaciji da je zvanični Pravopis praktično neupotrebljiv zbog toga što nije funkcionalan. Doslovno moramo da učimo da se njime služimo, ali ni to nam neće biti od velike koristi jer negde piše jedno, a na drugom mestu drugo. Naročito su neusklađeni pravopisni rečnik i sam pravopis. Nadajmo se da će ovaj dugo najavljivani pravopis koji profesor Miloš Kovačević predstavlja da će biti funkcionalan i drastično skraćen, ujedno biti i puno bolji. Ipak, čujem da normativisti oko mnogo toga ne mogu da se dogovore, što znači da će Pravopis verovatno izaći tek za sledeći Sajam knjiga u Beogradu i to verovatno opet uz pomoć nekog brzinski sklepanog kompromisa, što sa sobom povlači i brojne greške.

Kada je reč o satiri, kako uspevate da spojite humor s lingvističkim izazovima koje obradite? Da li vidite humor kao sredstvo za razumevanje jezika?

Ovim drugim pitanjem ste odgovorili na prvo. Meni je satira jedna od mnogo strasti koje sam imao u životu i jedna je od retkih kojima sam uspeo da se bavim, mada me danas retko ko doživljava kao satiričara budući da sam uklonjen kao nepodoban dolaskom Vučića i ekipe na vlast. A nisam se prepoznao u satiri koju forsiraju mediji u rukama stranaca iz EU i Amerike. Svejedno, satiričar u meni je živ i tu disciplinu rado praktikujem neplaćeno.

Šta smatrate da je najvažnije za očuvanje i unapređenje srpskog jezika u današnjem globalizovanom svetu, i kako bi se pojedinci mogli uključiti u taj proces?

Ja sam od onih koji smatraju da srpskom ne preti nikakva opasnost. Ako je preživeo onolike okupacije i kulturna razaranja, preživeće i nove talase stranih reči. A što se tiče unapređenja, to zavisi ponajviše od samih govornika, a zatim i od lingvista koji su tu da ga paze. Tu mislim na prave lingviste, a ne na one koji to misle ili kojima su političari dodelili tu ulogu. Dakle, ne mislim na one koji su nam doneli neki nakaradni Zakon o rodno osetljivom jeziku.

Kako Vaša dela reflektuju društvene promene i uticaje, i koje poruke želite preneti svojim čitaocima?

Budući da se već godinama bavim jezičkim zabludama i mitovima, mada ne samo time, tu sam u velikom raskoraku jer su ti jezički mitovi, kao i svi drugi, neiskorenjivi. Ja ukazujem na njih, na ta izmišljena pravila koja sam ranije spomenuo, ali ne verujem da će moj lični doprinos njihovom gašenju mnogo toga učiniti. Time su se bavili i puno veća lingvistička imena od mene pa ni oni nisu uspeli mnogo da promene. A što se čitalaca tiče, zasad neka samo budu svesni toga da živimo u svetu opštih zabluda, pa tako i jezičkih.

Na čemu trenutno radite? Koje ciljeve ste sebi zacrtali za nadolazeću godinu?

Osim pomenutog Ilustrovanog frazeološkog rečnika, radim sa Borivojem Gerzićem na definitivnoj verziji Rečnika  žargona i kolokvijalnog govora koji će biti ozbiljno i stručno obrađen. Biće to prvi naš rečnik žargona (uključujući i one iz regiona) u kome će odrednice biti akcentovane i stručno leksikografski opremljene. Nakon toga planiram da svoj rečnik sinonima objavim u elektronskom izdanju kako bi svima bio besplatan i dostupan, jer vreme rečnika na papiru je očito za nama. U planu imam još mnogo toga i nadam se da imaju i drugi i da nam sledi jedna plodonosna godina.

PODELITE OVAJ TEKST NA: