детаљ слике: КРК Арт дизајн

Павле Ћосић:Савремени изазови за опстанак и развој српског језика

Цео правопис нам је већ дуго у потпуном расулу. Још од правописа из 1961, а то је био први заједнички српскохрватски правопис, имамо проблема, а понајвише због тога што је прављен по узору на много старије правописе, већ тад старе и по сто и више година. Од онда се у структури правописа ништа није променило, тако да смо у ситуацији да је званични Правопис практично неупотребљив због тога што није функционалан. Дословно морамо да учимо да се њиме служимо, али ни то нам неће бити од велике користи јер негде пише једно, а на другом месту друго. Нарочито су неусклађени правописни речник и сам правопис. - Павле Ћосић

Књижевни ЕСНАФ

Књижевна радионица „Кордун“

Неда Гаврић, Бања Лука – Београд, 27.12.2024.

Како бисте описали тренутну ситуацију у српском језику, посебно када су у питању савремени изазови и промене које су се догодиле у његовој употреби?

Ситуација у језику је доста стабилна јер језик обликују њени говорници, тако да се мења у складу с временом и брзином комуникација, али и технолошким прогресом. Ако под савременим изазовима мислите на пример на аутоматске преводиоце, сви ми лингвисти смо у самим почецима били крајње резервисани према њима јер знамо да језик нико није успео да формализује, али се показало да те несавршене машине ипак успевају да нам пренесу информацију и то прилично тачну. Друге промене у употреби језика не видим, ако изузмемонеке заумне политичке законе и декрете.

Које су речи или појмови у српском језику за које сматрате да имају највише синонима, и шта то можемо закључити о разноликости и богатству језика? Шта та разноликост говори о самој природи језика и нашим културним перцепцијама које га обликују?

По том питању се српски не разликује нимало од других језика који имају развијену писменост и књижевност. Потреба за синонимијом се јавља код речи које су најчешће у употреби, затим код оних атрибутског значења које најчешће означавају негативне особине, јер већ дуго живимо у временима кад је вређање и етикетирање саставни део свакодневне комуникације, а нарочито кад се говори о неком ко није присутан. Што се тиче богатства језика, ако говоримо о лексичком фонду, на томе нам и неки већи језици могу позавидети. До тога је дошло због историјских разлога, распршености нашег језика на много дијалеката и наречја, захваљујући лакоћи прихватања страних речи и, исто тако, спонтаним одрицањем од тих позајмљеница кад се покажу непотребним и сувишним.

Као писац и лингвиста, да ли имате преференцију када је реч о писању романа наспрам истраживачког научног рада? Шта Вас више инспирише?

Тешко је то питање. Изгледа да зависи од тренутног расположења и наклоности. Тренутно више пливам у истраживачком и научном раду, али комбинујем га са талентом за писање и другим видовима уметности, највише визуелном. Исто важи и обрнуто. Кад пишем белетристику или сатиру (а морам признати да већ дуго нисам), обавезно у то уклапам и своје познавање лингвистике па се доста тога врти око језичких доскочица и играрија, али таквих да их свако може разумети. Тренутно завршавам илустровани фразеолошки речник, а све илустрације су рађене уз помоћ генератора који користе тзв. вештачку интелигенцију. Рекао сам „тзв“ јер тај термин сматрам непрецизним. Због те своје непрецизности, овај изум који се комерцијализовао у последње две године уме да буде на јако лошем гласу. Већина људи не разуме најбоље о чему се ту заправо ради. Ево и примера. Ако узмем да илуструјем неку пословицу, изреку или израз, већина људи мисли да је довољно да у генератор укуцам ту пословицу и да ће ми вештачка интелигенција избацити илустрацију и чак понудити неколико различитих решења. Напротив, вештачка интелигенција не може да разуме креативни процес и онда сами морате да јој га удахнете. Супротно од раширеног мишљења, тај изум поспешује креативност, а не уништава је као што многи мисле. Морате тачно и врло прецизно да опишете шта треба да се види на тој слици, који стил да буде употребљен, често морате да напоменете и чега не сме да буде на илустрацији па ни то често не помаже. Још увек су ти генератори веома тврдоглави и слободно могу рећи „глупи“. Али треба знати и са глупима, тако да ваља бити стрпљив с њима. Такође, има ту још један проблем, а то су разни кодекси и правила којих комерцијални генератори морају да се држе, а та правила су понекад, зависно од програма, веома стриктна. Мада чешће и сасвим претерана и непотребна. На пример, ми данас, као сисари, као биолошка врста мамалија, не смемо да тражимо од робота које смо сами направили да нам нацрта сису! Јер то се у данашња времена сматра недопустивим, скаредним, назива се голотињом па чак и порнографијом. А сетимо се да је до пре само две-три деценије топлес не само био сасвим нормална ствар него су га чак и лекари хвалили као нешто веома здраво и пожељно, социолози указивали на напредак, политичари на слободу итд. Дакле, у погледу опште цензуре која је уско повезана са политичком коректношћу, ова цивилизација не стагнира него иде крупним корацима уназад. И томе се не види крај. Данас се чак сматра сасвим нормалним да се култура неког народа потпуно избрише.

Kакво је Ваше мишљење о квалитету медијског садржаја? Сматрате ли да медији имају лекторе који гарантују језичку тачност и укупну културу комуникације?

То наравно зависи од медија, али и од лектора. Нажалост, ситуација је таква да због образовног система имамо недопустиво велик број лоших лектора на веома важним функцијама. Они, који би требало да буду стручни за језик, о њему знају веома мало јер су студирали књижевност, а језика су се током студија само мало дотакли. Да све буде горе, уредници тим лекторима (који своје незнање прикривају језичким правилима која не постоје) беспоговорно верују. Не само у медијима, него и у издаваштву, ту долази до трагикомичних ситуација. И све се то на крају своди на једно велико губљење времена, уместо да лепо школујемо кадрове који ће све четири године студија посветити проучавању језика. Група коју сам ја студирао (Општа лингвистика и српски језик) одавно више не постоји, а из групе која школује будуће професоре језика и лекторе избачен је огроман број предмета који се баве језиком. Остао је, ако се не варам, само савремени српски подељен у три испита. Другим речима, на Филолошком факултету се српски много мање проучава од страних језика, нарочито енглеског, француског, немачког, руског и италијанског.

Да ли сматрате да је употреба језика на мрежним платформама у складу с правилима?

Језик на друштвеним мрежама је много ближи свакодневном говорном језику и као такав и не мора да подлеже неким строгим правилима. Заправо не мора никаквим јер као и у свакој комуникацији, најважније је да се добро разумемо, а за то нам нису потребна правила. Сви знамо свој матерњи језик и нисмо га учили уз помоћ неких правилника. Сазнали смо шта су падежи, времена и родови тек кад смо кренули у школу. То важи и за свакодневну комуникацију. Правила ту могу само да служе да се њима поигравамо и свој израз учинимо забавнијим.

А ако под мрежним платформама мислите на портале, ту је ситуација алармантна јер се због потребе брзине преноса информација уопште не води рачуна о правилима. Ту где би морало да их буде. Мислим да тренутно ниједан наш портал не запошљава лекторе.

Које специфичне аспекте правописа бисте означили као оне које заслужују темељно преиспитивање и евентуалну реформу?

Цео правопис нам је већ дуго у потпуном расулу. Још од правописа из 1961, а то је био први заједнички српскохрватски правопис, имамо проблема, а понајвише због тога што је прављен по узору на много старије правописе, већ тад старе и по сто и више година. Од онда се у структури правописа ништа није променило, тако да смо у ситуацији да је званични Правопис практично неупотребљив због тога што није функционалан. Дословно морамо да учимо да се њиме служимо, али ни то нам неће бити од велике користи јер негде пише једно, а на другом месту друго. Нарочито су неусклађени правописни речник и сам правопис. Надајмо се да ће овај дуго најављивани правопис који професор Милош Ковачевић представља да ће бити функционалан и драстично скраћен, уједно бити и пуно бољи. Ипак, чујем да нормативисти око много тога не могу да се договоре, што значи да ће Правопис вероватно изаћи тек за следећи Сајам књига у Београду и то вероватно опет уз помоћ неког брзински склепаног компромиса, што са собом повлачи и бројне грешке.

Када је реч о сатири, како успевате да спојите хумор с лингвистичким изазовима које обрадите? Да ли видите хумор као средство за разумевање језика?

Овим другим питањем сте одговорили на прво. Мени је сатира једна од много страсти које сам имао у животу и једна је од ретких којима сам успео да се бавим, мада ме данас ретко ко доживљава као сатиричара будући да сам уклоњен као неподобан доласком Вучића и екипе на власт. А нисам се препознао у сатири коју форсирају медији у рукама странаца из ЕУ и Америке. Свеједно, сатиричар у мени је жив и ту дисциплину радо практикујем неплаћено.

Шта сматрате да је најважније за очување и унапређење српског језика у данашњем глобализованом свету, и како би се појединци могли укључити у тај процес?

Ја сам од оних који сматрају да српском не прети никаква опасност. Ако је преживео онолике окупације и културна разарања, преживеће и нове таласе страних речи. А што се тиче унапређења, то зависи понајвише од самих говорника, а затим и од лингвиста који су ту да га пазе. Ту мислим на праве лингвисте, а не на оне који то мисле или којима су политичари доделили ту улогу. Дакле, не мислим на оне који су нам донели неки накарадни Закон о родно осетљивом језику.

Како Ваша дела рефлектују друштвене промене и утицаје, и које поруке желите пренети својим читаоцима?

Будући да се већ годинама бавим језичким заблудама и митовима, мада не само тиме, ту сам у великом раскораку јер су ти језички митови, као и сви други, неискорењиви. Ја указујем на њих, на та измишљена правила која сам раније споменуо, али не верујем да ће мој лични допринос њиховом гашењу много тога учинити. Тиме су се бавили и пуно већа лингвистичка имена од мене па ни они нису успели много да промене. А што се читалаца тиче, засад нека само буду свесни тога да живимо у свету општих заблуда, па тако и језичких.

На чему тренутно радите? Које циљеве сте себи зацртали за надолазећу годину?

Осим поменутог Илустрованог фразеолошког речника, радим са Боривојем Герзићем на дефинитивној верзији Речника  жаргона и колоквијалног говора који ће бити озбиљно и стручно обрађен. Биће то први наш речник жаргона (укључујући и оне из региона) у коме ће одреднице бити акцентоване и стручно лексикографски опремљене. Након тога планирам да свој речник синонима објавим у електронском издању како би свима био бесплатан и доступан, јер време речника на папиру је очито за нама. У плану имам још много тога и надам се да имају и други и да нам следи једна плодоносна година.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: