detalj slike: KRK Art dizajn

Ja sam država

Šta ti znaš o politici?

Da li ste se ikada susreli sa ovim pitanjem? Mene je to pitanje pratilo u toku odrastanja i nikada nije potpuno iščezlo, duboko ukorenjeno u odnosu bebibumera prema mlenijalcima (u koje, široko uzeto, ubrajam i svoju generaciju). U naše doba nije postojao dečji dnevnik, a i da jeste, ne verujem da bi bio oberučke prihvaćen od strane staratelja. „Laku noć, deco!“, pa na spavanje.

Često su za stolom ili ispred TV-a padale teške reči, kritike na račun države i državnika, tako da sam vrlo rano počela da zamišljam državu kao kakvog ćudljivog kiklopa ili čudnovati mozak bez tela, poput Šredera iz Nindža kornjača. A pošto se deca plaše čudovišta iz mraka, reaguju na njih nerazumevanjem, pretežno iracionalno i emotivno. Sve te maštovite kreacije nastajale su, naravno, uzgred. Da mislim o krivici i odgovornosti nije bilo moje, bar ne tada i ne u tom kontekstu. I zaista, stiče se utisak da u prokomunističkim i postkomunističkim društvima postoji oštra podela između države i pojedinca, vlasti i individue. Apriori moćni mehanizam – država – ne radi za svoje „podanike“, već pod velom socijalizma u praksi poprima oblik autokratije ili diktature.

Međutim, čovek je politično biće bez obzira na to da li se interesuje za dnevnu ili globalnu politiku, da li poznaje političke programe partija i imena njihovih predstavnika. Svaki izbor i odluka nose u sebi klicu političke misli. Da li ću sutra kupovati kod malog preduzetnika ili trgovačke franšize upućuje na višedimenzionalnost i umreženost života. Možda reperkusije jednog takvog čina na društveni razvoj nisu očigledne, ali dakako postavljaju pojedinca u odnos prema ekonomiji, pa makar nesvesno.

Stvari se dodatno komplikuju iščašenošću pojmova levo i desno, uz pomoć kojih se čovek nekada svesno mogao pozicionirati. U današnjem globalnom kotlu, gde su ideja i interes izmešani tako da i jedno i drugo usmerenje koketuju sa fanatizmom i radikalizmom, teško je odluku pojedinca provući kroz ušicu etike; a čini se da ovo krajnje voajersko i osuđivačko društvo upravo to čini sa svakim potezom koji prođe digitalni skener.

Tja, kako sam politički stasavala, sve sam jasnije spoznavala da je država jednako pojedinac. Za takav stav je naravno potreban i preduslov, a to je minimum demokratičnosti jednog društva, funkcionisanje ustanova i garancija osnovnih ljudskih i prava građana. Ukoliko ovaj parametar nije zadovoljen, svedočimo krajnje neprijateljski nastrojenom duhu opštenja. Greške se ne praštaju, štaviše sankcionišu se sa obaveznim upiranjem prsta. I nažalost, takvim jednim duhom potkazivanja prožet je ne samo društveni život, već svaki odnos: poslovni, ljubavni i odnos između roditelja i deteta. Država koja je „mozak“ bez tela ne može sebi da priušti istupanja mislećih ljudi koji iskaču iz kalupa, dok čovek modelovan strahom ne veruje u sopstvenu moć rasuđivanja. Njemu je neophodno mitološko biće koje će po potrebi ispunjavati ulogu boga ili služiti kao otirač za frustraciju, jer mnogo je lakše biti nemoćan nego nesposoban.

Volela bih da nam život prođe u upitanosti, čuh nedavno vladiku Grigorija kako govori na promociji svoje poslednje knjige Stranac u šumi. A zatim je citirao Olgu Tokarčuk  koja otprilike kaže da nema političnije rečenice od te kad vam neko kaže da se ni slučajno ne bavite politikom. Svojoj generaciji i svima izgubljenima u državi koja je više puta menjala granice, imena i vlast od ideološke ideje kojom se hrani, želim da prestanu da budu stranci u šumi. Želim da se žeđ za znanjem poji informacijama, a ne subjektivnim interpretacijama stvarnosti. Kada ćemo već jednom prestati da sufliramo jedni drugima šta da mislimo i kako da se osećamo? Možda kad prestanemo da na pitanje „šta“ odgovaramo sa „zašto“ i zaključak prepustimo sagovorniku.

Dragi homo politikus,  kad sledeći put neko postavi sasvim trivijalno pitanje poput – Sok od pomorandže ili jabuke? – želim ti da odgovor bude konkretniji od – Svejedno. Puno uspeha na tvom individualnom putu, na kom ti je pre svega potreban integritet, a zatim odlučnost. Time je već postignut dogovor između tri dela tvoje ličnosti; stav će ti pomoći da sagledaš dalekosežnog i dragocenost sopstvenih izbora bez obzira na prostor u kom ih donosiš. Na kraju krajeva, uređenost tvoje sobe ogledalo je tvog unutrašnjeg ustrojstva.

PODELITE OVAJ TEKST NA: