O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede






















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Jovica Đurđić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirjana Štefanicki Antonić
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Saša Miljković
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Svetlana Janković Mitić
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Kolumna


JA SAM DRŽAVA

Aleksandra Đorđević
detalj slike: KRK Art dizajn


Ja sam država


Šta ti znaš o politici?
Da li ste se ikada susreli sa ovim pitanjem? Mene je to pitanje pratilo u toku odrastanja i nikada nije potpuno iščezlo, duboko ukorenjeno u odnosu bebibumera prema mlenijalcima (u koje, široko uzeto, ubrajam i svoju generaciju). U naše doba nije postojao dečji dnevnik, a i da jeste, ne verujem da bi bio oberučke prihvaćen od strane staratelja. „Laku noć, deco!“, pa na spavanje.
Često su za stolom ili ispred TV-a padale teške reči, kritike na račun države i državnika, tako da sam vrlo rano počela da zamišljam državu kao kakvog ćudljivog kiklopa ili čudnovati mozak bez tela, poput Šredera iz Nindža kornjača. A pošto se deca plaše čudovišta iz mraka, reaguju na njih nerazumevanjem, pretežno iracionalno i emotivno. Sve te maštovite kreacije nastajale su, naravno, uzgred. Da mislim o krivici i odgovornosti nije bilo moje, bar ne tada i ne u tom kontekstu. I zaista, stiče se utisak da u prokomunističkim i postkomunističkim društvima postoji oštra podela između države i pojedinca, vlasti i individue. Apriori moćni mehanizam – država – ne radi za svoje „podanike“, već pod velom socijalizma u praksi poprima oblik autokratije ili diktature.
Međutim, čovek je politično biće bez obzira na to da li se interesuje za dnevnu ili globalnu politiku, da li poznaje političke programe partija i imena njihovih predstavnika. Svaki izbor i odluka nose u sebi klicu političke misli. Da li ću sutra kupovati kod malog preduzetnika ili trgovačke franšize upućuje na višedimenzionalnost i umreženost života. Možda reperkusije jednog takvog čina na društveni razvoj nisu očigledne, ali dakako postavljaju pojedinca u odnos prema ekonomiji, pa makar nesvesno.
Stvari se dodatno komplikuju iščašenošću pojmova levo i desno, uz pomoć kojih se čovek nekada svesno mogao pozicionirati. U današnjem globalnom kotlu, gde su ideja i interes izmešani tako da i jedno i drugo usmerenje koketuju sa fanatizmom i radikalizmom, teško je odluku pojedinca provući kroz ušicu etike; a čini se da ovo krajnje voajersko i osuđivačko društvo upravo to čini sa svakim potezom koji prođe digitalni skener.
Tja, kako sam politički stasavala, sve sam jasnije spoznavala da je država jednako pojedinac. Za takav stav je naravno potreban i preduslov, a to je minimum demokratičnosti jednog društva, funkcionisanje ustanova i garancija osnovnih ljudskih i prava građana. Ukoliko ovaj parametar nije zadovoljen, svedočimo krajnje neprijateljski nastrojenom duhu opštenja. Greške se ne praštaju, štaviše sankcionišu se sa obaveznim upiranjem prsta. I nažalost, takvim jednim duhom potkazivanja prožet je ne samo društveni život, već svaki odnos: poslovni, ljubavni i odnos između roditelja i deteta. Država koja je „mozak“ bez tela ne može sebi da priušti istupanja mislećih ljudi koji iskaču iz kalupa, dok čovek modelovan strahom ne veruje u sopstvenu moć rasuđivanja. Njemu je neophodno mitološko biće koje će po potrebi ispunjavati ulogu boga ili služiti kao otirač za frustraciju, jer mnogo je lakše biti nemoćan nego nesposoban.
Volela bih da nam život prođe u upitanosti, čuh nedavno vladiku Grigorija kako govori na promociji svoje poslednje knjige Stranac u šumi. A zatim je citirao Olgu Tokarčuk  koja otprilike kaže da nema političnije rečenice od te kad vam neko kaže da se ni slučajno ne bavite politikom. Svojoj generaciji i svima izgubljenima u državi koja je više puta menjala granice, imena i vlast od ideološke ideje kojom se hrani, želim da prestanu da budu stranci u šumi. Želim da se žeđ za znanjem poji informacijama, a ne subjektivnim interpretacijama stvarnosti. Kada ćemo već jednom prestati da sufliramo jedni drugima šta da mislimo i kako da se osećamo? Možda kad prestanemo da na pitanje „šta“ odgovaramo sa „zašto“ i zaključak prepustimo sagovorniku.
Dragi homo politikus,  kad sledeći put neko postavi sasvim trivijalno pitanje poput – Sok od pomorandže ili jabuke? – želim ti da odgovor bude konkretniji od – Svejedno. Puno uspeha na tvom individualnom putu, na kom ti je pre svega potreban integritet, a zatim odlučnost. Time je već postignut dogovor između tri dela tvoje ličnosti; stav će ti pomoći da sagledaš dalekosežnog i dragocenost sopstvenih izbora bez obzira na prostor u kom ih donosiš. Na kraju krajeva, uređenost tvoje sobe ogledalo je tvog unutrašnjeg ustrojstva.



 
 
 
 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2025 © Književna radionica "Kordun"