детаљ слике: КРК Арт дизајн

Ја сам држава

Шта ти знаш о политици?

Да ли сте се икада сусрели са овим питањем? Мене је то питање пратило у току одрастања и никада није потпуно ишчезло, дубоко укорењено у односу бебибумера према мленијалцима (у које, широко узето, убрајам и своју генерацију). У наше доба није постојао дечји дневник, а и да јесте, не верујем да би био оберучке прихваћен од стране старатеља. „Лаку ноћ, децо!“, па на спавање.

Често су за столом или испред ТВ-а падале тешке речи, критике на рачун државе и државника, тако да сам врло рано почела да замишљам државу као каквог ћудљивог киклопа или чудновати мозак без тела, попут Шредера из Нинџа корњача. А пошто се деца плаше чудовишта из мрака, реагују на њих неразумевањем, претежно ирационално и емотивно. Све те маштовите креације настајале су, наравно, узгред. Да мислим о кривици и одговорности није било моје, бар не тада и не у том контексту. И заиста, стиче се утисак да у прокомунистичким и посткомунистичким друштвима постоји оштра подела између државе и појединца, власти и индивидуе. Априори моћни механизам – држава – не ради за своје „поданике“, већ под велом социјализма у пракси поприма облик аутократије или диктатуре.

Међутим, човек је политично биће без обзира на то да ли се интересује за дневну или глобалну политику, да ли познаје политичке програме партија и имена њихових представника. Сваки избор и одлука носе у себи клицу политичке мисли. Да ли ћу сутра куповати код малог предузетника или трговачке франшизе упућује на вишедимензионалност и умреженост живота. Можда реперкусије једног таквог чина на друштвени развој нису очигледне, али дакако постављају појединца у однос према економији, па макар несвесно.

Ствари се додатно компликују ишчашеношћу појмова лево и десно, уз помоћ којих се човек некада свесно могао позиционирати. У данашњем глобалном котлу, где су идеја и интерес измешани тако да и једно и друго усмерење кокетују са фанатизмом и радикализмом, тешко је одлуку појединца провући кроз ушицу етике; а чини се да ово крајње воајерско и осуђивачко друштво управо то чини са сваким потезом који прође дигитални скенер.

Tja, kако сам политички стасавала, све сам јасније спознавала да је држава једнако појединац. За такав став је наравно потребан и предуслов, а то је минимум демократичности једног друштва, функционисање установа и гаранција основних људских и права грађана. Уколико овај параметар није задовољен, сведочимо крајње непријатељски настројеном духу општења. Грешке се не праштају, штавише санкционишу се са обавезним упирањем прста. И нажалост, таквим једним духом потказивања прожет је не само друштвени живот, већ сваки однос: пословни, љубавни и однос између родитеља и детета. Држава која је „мозак“ без тела не може себи да приушти иступања мислећих људи који искачу из калупа, док човек моделован страхом не верује у сопствену моћ расуђивања. Њему је неопходно митолошко биће које ће по потреби испуњавати улогу бога или служити као отирач за фрустрацију, јер много је лакше бити немоћан него неспособан.

Волела бих да нам живот прође у упитаности, чух недавно владику Григорија како говори на промоцији своје последње књиге Странац у шуми. А затим је цитирао Олгу Токарчук  која отприлике каже да нема политичније реченице од те кад вам неко каже да се ни случајно не бавите политиком. Својој генерацији и свима изгубљенима у држави која је више пута мењала границе, имена и власт од идеолошке идеје којом се храни, желим да престану да буду странци у шуми. Желим да се жеђ за знањем поји информацијама, а не субјективним интерпретацијама стварности. Када ћемо већ једном престати да суфлирамо једни другима шта да мислимо и како да се осећамо? Можда кад престанемо да на питање „шта“ одговарамо са „зашто“ и закључак препустимо саговорнику.

Драги хомо политикус,  кад следећи пут неко постави сасвим тривијално питање попут – Сок од поморанџе или јабуке? – желим ти да одговор буде конкретнији од – Свеједно. Пуно успеха на твом индивидуалном путу, на ком ти је пре свега потребан интегритет, а затим одлучност. Тиме је већ постигнут договор између три дела твоје личности; став ће ти помоћи да сагледаш далекосежног и драгоценост сопствених избора без обзира на простор у ком их доносиш. На крају крајева, уређеност твоје собе огледало је твог унутрашњег устројства.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: