Bog je
jedan.

Ali,
koji?

 

Bog je
prvo stvorio svet.

A trebalo
je da se oproba na nečem sitnijem

 

Bog je svet stvorio za šest dana.

Vidi se da je sve rađeno na brzinu.

 

Bog
je stvorio čoveka na zemlji,

pa
se sklonio na bezbedno.

 

Proterivanjem ljudi iz raja,

Bog je pokazao da ni on

ne voli one koji mnogo znaju.



Bog triput pomaže,

ali mi smo izašli iz bonusa.

 

Konačno je
i nas pogledao Bog.

Zaplakao
je i okrenuo glavu.

 

Oni su za
svece proglašeni na zemlji,

jer ko
zna šta ih čeka na nebu.

 

Bog oprašta grehove,

ali đavo ne oprašta dobra dela.

 

Đavo niti ore, niti kopa,

a sadi tikve.

 

Duša – to
je ono što nam je na nos izašlo!

 

Starozavetni
proroci žive od stare slave.

 

Kako da
verujem u Mesiju?

Nema ga
kad je najteže.

 

Tajnu
večeru Hristos je platio glavom.

 

Isusovo
čudo je hodanje po vodi,

ali ni on
nije pomišljao da na vodi gradi.

 

Ako te neko ošamari,

okreni mu svoje drugo lice!

 

- Ne
dirajte moje krugove! – 

reče đavo
u paklu.

 

Rekoh
svoje mišljenje i spasih dušu.

Eno je
sada u raju.

 

U raj se
veruje.

Pakao se
oseća.

 

Večna
vatra gori u paklu.

 

Večne i nepromenljive istine

danas glase ovako...



Nekada su se ljudi krstili

samo kada prolaze pored crkve,

a sad i kad su u blizini  

vlade, parlamenta, opštine...



Crkva je odvojena od
države.

Država
ima svoje bogove.

 

Kako verovati,

kad Boganismo videli,

a njegove izaslanike na zemlji,

nažalost, jesmo? 

 

Krst se
ne nosi oko vrata,

nego na
leđima.

 

Prva
asocijacija

na reč
sveštenik je – služba!

 

Sirotinjo,
i Bogu si teška.

Zato se
sveštena lica trude

da budu
što bogatija.

 

Vladike su se zaklele na zavet skromnosti.

Zato se voze mercedesima

i audijima, a ne rols-rojsevima i majbasima.



Ja sam dvostruko veći
vernik od vas.

Krstim se i desnom i levom rukom.

 

Mi smo
veći vernici od njih.

Ne jedemo
svinjetinu.

Ali ni
ovčetinu, ni govedinu, ni piletinu...

 

Vlada
je finansijske stručnjake

tražila
čak u Americi.

A
mogla je da ih pronađe u našoj crkvi.

 

Čemu ispovest,

ako Bog sve vidi?!

 

Kako da verujem u dušu,

kada i ona napusti čoveka?



To da će nas istina
osloboditi,

nekad je važilo.

Danas se zbog
istine ide u zatvor!

 

Sudeći po Minhauzenu,

jasno je kako se postaje baron.

U laži su
kratke noge,

ali su
dugi prsti!  

 

Kad nema šta da se jede,

onda se serviraju medijske laži.

 

Neukusno
je da vam pričam

šta sve
moram da progutam.

 

Kad se čovek uspravi,

postaje meta.

 

Tek kad sam počeo

da se ponašam kao nečovek,

počeo sam da živim kao čovek.

 

Ljudi su kao biljke.

Povijaju se kako vetar duva,

da se ne bi pomerili s mesta.

 

I
ljudožder u čoveku

traži ono
najbolje.

 

Kad
su ljudi bili primitivni,

pisali
su na koži životinja.

Civilizovani
ljudi

danas
pišu po svojoj koži.

 

Popravićemo
međuljudske odnose.

Kad
postanemo ljudi.

 

Valjda će narod da otvori oči,

pre nego što ih zauvek zatvori.

 

Osim što smo
isti narod,

među nama
nema drugih sličnosti.

 

Mi nemamo
predrasude

prema
drugim narodima,

jer dobro
znamo sve

njihove
loše osobine.

 

Mi smo
borben narod.

Trenutno
se borimo s dušom.

 

Narod nam je bolji od vlasti.

Uvek izaberemo najgore.

 

Preletači
su ponos nebeskog naroda.

 

Šta
nam je sa zemljom?

Kao
da je u zemlju propala.

 

Srbija je
na dva kontinenta.

Formalno
je u Evropi,

a
suštinski je u Africi.

 

Na američkom grbu piše:

Iz mnoštva jedno.

Na srpskom bi trebalo da piše:

Iz jednog mnoštvo.

 

Igrale se
delije nasred zemlje Srbije.

U krugu
dvojke. 

 

Ko to
kaže Srbija je mala?

Svako ko
zna da tumači kartu.

 

Ne samo
da ne znamo gde su nam granice,

nego ne
znamo ni gde su nam teritorije.

 

Mi čuvamo
granice naše države.

Ne možemo
i državu.

 

Srbija ima
maksimalističke pretenzije.

Htela bi
u svom sastavu ceo Beograd.

 

Brisel će tražiti od Beograda

da normalizuje odnose sa svakim

delom svoje teritorije.



Odnosi Srbije i njenih delova  

predstavljaju jednu graničnu situaciju.



Za nas je i Vojvodina Evropa.

Stalno
postavlja neke uslove Beogradu.

 

Ne živim u Srbiji.

Ja preživljavam.

 

Ne znamo
kuda ide Srbija.

Zato što
stoji.

 

Srbija je
istok na zapadu i zapad na istoku.

Samo nije
svoja na svome.

 

Srbija je
naša kuća.

Zato smo
beskućnici.

 

Mali smo mi narod

za Veliku Srbiju.



– Šta smo radili?
Ništa.

– Šta smo
videli? Ništa.

– Gde smo
bili? U Srbiji.

 

Ovo je Srbija. 

Još malo.

 

Nije lako izdati Srbiju.

Za ovo što je preostalo, malo se nudi.

 

Srbija ne bi prošla nijedan tehnički pregled.

Nedostaju joj delovi.

 

Srbija je
jedina stabilna u okruženju.

Prikovana
je za dno.

 

Imao je devet života.

Ali ni to mu nije bilo dovoljno u Srbiji.

 

Srbi su saboran narod.

Kad ih je više u kafani,

odmah spajaju stolove.

 

Srbin više ne diže ruku na Srbina.

Udara ga ispod pojasa.

 

Srbin je Srbinu Srbin.



Nema podela u srpskom
narodu.

Mi one
druge ne priznajemo za Srbe.

 

Ćirilica
je naše oproštajno pismo!

 

To što se smanjuje broj Srba,

zabrinjava sve manji broj ljudi u
Srbiji.

 

Nauka
nije dala odgovor na pitanja:

Otkad Srbi
žive na Balkanu i od čega žive?

 

Daj, Bože, da se Srbi slože!

Ne daj, Bože, da se Srbi slože!

Ni oko ovoga ne možemo da se složimo.

 

Srbi su veoma religiozni.

Da ne veruju u Boga,

ne bi ga toliko psovali.

 

Tvrde da Srbi nisu tolerantni...

A trpimo ovakvu vlast.



Ne osećam se baš
najbolje.

Osećam se
kao Srbin.

 

O nama brine država.

To nas i brine.

 

Državni neprijatelj broj jedan

je ovakva država.

 

Vodi
se mrtva trka –

da
li ćemo pre postati narod bez države,

ili
država bez naroda?!

 

Svi smo
lokal patriote.

Tolika
nam je država.

 

Danas ni
država ne može da funkcioniše,

ako nema
sponzora.

 

Ima i
građana koji očekuju nešto od države.

To su oni
koji kupuju srećke državne lutrije.

 

Ne
pitajte,

šta
država može da uradi za vas?

Ne može
ništa!

 

Kad sam video ko brine o državi,

počeo sam da brinem i ja.

 

I sam
priznaje da on nije država.

Mala je
da bi se s njom identifikovao.

 

Zaposleni u državnim službama

rade samo dva sata.

To je srećna okolnost,

jer bi šteta bila mnogo veća.

 

Službenici se posle ručka

ne vraćaju na posao.

Međutim, to se odnosi samo na one

koji su se na posao vratili posle
doručka.

 

Rešenje je na stolu.

Nismo ni svesni

šta sve može da se reši jednim
ručkom.

 

Domaćoj
administraciji

plavi
koverat je sveto pismo.

 

Odmorio se mučenik. 

Dobio je posao u državnoj službi.

 

Primljen sam u državnu službu na određeno.

Niko ne zna koliko će potrajati država.

 

Ne mogu
da budem pouzdan svedok epohe.

Gledam, a
ne verujem.

 

Bolje da
se pravim da ništa ne vidim,

nego da
gledam smrti u oči.

 

Zbog stalnih promena,

ne stižemo da sprovedemo reforme.

 

Mi ne
živimo od danas do sutra.

Još uvek
živimo u prošlosti.

 

O
kakvom vetru promena govorite?!

Naš
narod se plaši i obične promaje.

 

Promene
su vidljive.

Danas je
gore nego juče.

 

Danas
vlada priča jedno, a sutra drugo.

Hteli smo
promene preko noći.

 

Nastavljamo
tamo

gde smo
stali – stojimo!

 

Sve je
crno.

Ostalo su
nijanse.

 

Imamo
dobar vid.

Najpre
vidimo ono čega nema.

 

Mi smo multikulturalno društvo.

Ovde uspevaju brojne poljoprivredne
kulture.

 

Odlučili smo da

ravnomerno razvijamo sve delove
Srbije.

Zato nam najveći gradovi

liče na sela i palanke.

 

Svet je
postao globalno selo.

U to se
uvek uverim

kada
šetam ulicama naših gradova.

 

Ne znam kojom brzinom se kreće ta
struja.

Do nekih sela još uvek nije
stigla.

 

Dok Srbija postane normalna
država,

ima da poludimo.

 

Trenutno nam je loše.

I to je naša konstanta.

 

Kod
nas je toliko interesantno,

da
to već postaje dosadno.

 

Ovo je
tragikomedija.

Mi
izgibosmo, a oni nam se smeju.

 

Društvo
se ponaša protivprirodno.

 

Oni koji
pojma nemaju,

ubijaju
nas u pojam!

 

Sreća
prati hrabre.

One druge
prate telohranitelji.

 

Nesreća nikad ne dolazi sama.

Mi je prizivamo.

 

Vaša priča ne pije vodu.

Pije nam krv.

 

Sve probleme
možemo da rešimo dijalogom.

Pod uslovom
da vi samo govorite: DA!

 

Hajde da
razgovaramo kao odrasli ljudi!

Deca
govore istinu.

 

Kad ne rešavamo goruća pitanja,

posle nam ostaje samo da se
posipamo pepelom.

 

Vreme u
Srbiji prosto leti.

Počelo je
proleće, a kao da je kasna jesen.

 

U
zemlji trube

sve
je otišlo na doboš.

 

Sve je otišlo u materinu,

ali je barem sve na jednom mestu.

 

Incidentne
situacije su lokalizovane.

Događaju
se samo na tlu Srbije.

 

Moramo da
se strpimo još dve godine,

a već
treće biće nam mnogo gore.

 

Kod nas ni alternativa

nema alternativu.

Udavi nas
ovo što je isplivalo.

 

Nema mangupa u našim redovima.

Oni sve završavaju preko reda.

 

Demokratija je vladavina većine.

Važniji su brojevi, nego
argumenti.

 

Kod nas vlada predstavnička
demokratija.

Predstavljeno nam je da je ovo
demokratija.

 

Posle
demokratskih promena

ne možemo
da prepoznamo demokratiju

za koju
smo se borili.

 

Kod nas vlada pluralizam.

Može ovako, a može i onako.

 

Loše stojimo.

Zbog dobrostojećih.

 

Mi nećemo ni pred kim da klečimo.

A spremamo se i da stanemo na svoje noge.

 

Živimo sve bolje i bolje,

a uskoro će nam biti neizdrživo dobro.

 

Govorili smo:

Neka bude, što biti ne može! 

I tako smo se našli

u ovoj nemogućoj situaciji.

 

Pričaj da
ti je bolje!

Da ti ne
bi bilo gore!

 

Nije
totalna diktatura,

pošto
jedan čovek ima sva prava.

 

Stalno je neko na tapetu,

a uskoro će i uza zid.

 

Ne da se ne vidi svetlo na kraju tunela,

nego mi ne vidimo ni tunel.

 

Optimisti traže svetlo na kraju tunela.

Pesimisti u tunel ne ulaze.

 

Ne služe se oni samo prljavim sredstvima.

Sve što govore čiste su izmišljotine.

 

Srbija
nije zemlja čuda.

To što
rade srpske vlasti,

više
nikoga ne čudi.

  

Postoji
sličnost s antičkim vremenom.

I kod nas
su konji poleteli.

 

I mi konja za trku imamo.

Doduše, drugi u trci koriste mašine.



Na kosmopolite kod
nas gledaju

kao na
bića s druge planete.

 

Ne
dozvolimo da nas bilo ko deli,

po bilo
kojoj osnovi.

Bez
obzira na to da li to pokušavaju

podmukli
reformatori, odvratni liberali,

pogani
ateisti ili lukavi unijati.

 

Ne priznajemo ideološke i
religijske podele.

Spojili smo neradne dane od Uskrsa
do Prvog maja.

 

Naš brod više ne
luta.

Sada ima jasan
kurs: uputio se na dno!

 

Naša
Atlantida je potonula u moru afera.

 

Srušena
su sva naša nadanja.

A nije
pronađena čak ni crna kutija.

 

Ne verujem ni čituljama.

U njima o pokojnicima piše sve najlepše.

 

Vlast je
konačno nešto preduzela

zbog
odumiranja nacije.

Proširuje
groblja.

 

Ja očima verujem

tek kada uši dobiju potvrdu sa
zvaničnog mesta.

 

Kad smo
prestali da verujemo u Andersenove bajke,

shvatili
smo da je nešto trulo u državi Danskoj.

 

Džaba ste
krečili!

I kopali
temelje, i zidali,

i
malterisali, i pokrivali...

 

Dvadeset godina propadamo,

ali nećemo dozvoliti da nam bilo
šta pokvari dan.

 

Sadašnji optužuju bivše za sadašnje
stanje,

a bivši optužuju sadašnje za ono
što će biti.

 

Dobro
živimo.

U odnosu
na ono što nas čeka.

 

Izlaz
postoji,

ali nema
povratka nazad.

 

Stid će nas nadživeti.

Stvarno sramota!

 

Mi smo
neraskidivo vezani za ovo tle,

nemogućnošću
zapošljavanja u inostranstvu.

 

Tesla je
bio genije,

što je
dokazao i time što nije živeo u Srbiji.

 

Ko se nije pozdravio s pameću,

otišao je odavde.

 

Izlazi za
slučaj opasnosti:

Horgoš,
Kelebija, Bački Vinogradi...

 

Srbe ćete
lako pronaći u Beču, Frankfurtu,

Cirihu,
Čikagu, Sidneju...

Ali, malo
teže u Negotinu, Kladovu,

Trgovištu,
Crnoj Travi, Kuršumliji...

 

Poslali smo o nama lepu sliku u svet,

a za slikom su otišle stotine hiljada ljudi.

 

Mladi su
generacija koja odlazi.

 

Iz zemlje odlaze najbolji.

Država i želi da nas takvi ljudi

predstavljaju pred svetom.

 

Dve trećine mladih žele da se
isele u inostranstvo.

Jedna trećina je to već učinila.

 

U svetu
nas najdostojnije predstavljaju

oni koje
smo prognali u inostranstvo.

 

Sve manje
mladih pakuju kofere.

Nemaju šta
da ponesu kada odlaze odavde.

 

Ne idem trbuhom za kruhom.

Nemam ja stomak za to.

 

Ne dozvoljavamo autonomiju
univerziteta.

Tako je i Kosovo počelo.

 

Srbi s
Kosova treba da ostanu u svojim domovima.

Jedino u
njima su sigurni.

 

Kosovo je naše.

A čiji smo mi?

 

Kosovo
je naš Jerusalim.

Naše
je koliko i Jerusalim.

 

Vlada je
pokrenula Srbiju –

sa
Kosova.

 

Priština
je od Beograda udaljena 350 kilometara,

ali je
sve dalje.

 

Beograd
i Priština pregovaraju u Briselu.

Tako
je odlučeno u Vašingtonu.

 

Napravili smo napredak u pregovorima s Prištinom.

Ponovo smo popustili.

 

Nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo.

To će stalno ponavljati i naš ambasador u Prištini.

 

Kosovo je potrebno Srbima.

Da obeležavaju poraze i sećaju se stradanja.

 

Kad
Turci kažu da je Kosovo njihovo,

svoj
protest odmah ulože

Srbija,
Albanija i Amerika.

 

Kosovo je Srbija.

I u Beogradu i u Prištini

glavnu reč vode stranci.

 

Poslali bismo mi iz Beograda

više poruka mira na Kosovo,

samo da se SMS ne naplaćuje

po međunarodnoj tarifi.

 

Ako ne prihvatimo Kosovo kao suseda,

biće još neko između nas.

 

Vratićemo
se na Kosovo.

Da igramo
utakmice u međunarodnim takmičenjima.

 

Nikada
nećemo zaboraviti Kosovo.

Evropska
unija nas stalno podseća

da moramo
da ga se odreknemo.

 

Iako tako
ne izgleda na karti,

put u
Evropu vodi preko Kosova.

 

Pokušavamo
da uspostavimo vlast na Kosovu.

Kad već
ne možemo u Bujanovcu i Preševu.

 

Srbija će opet biti iz jednog dela.

Kad odu Kosovo i Vojvodina.

Dva albanske države postoje – Kosovo i Albanija,

a dve su u nastajanju – Makedonija i Švajcarska.

 

Balkan
nema evropsku perspektivu,

ali zato
Evropa ima balkansku perspektivu.

 

Srbija je
kohezioni faktor u regionu.

Svi su se
ujedinili protiv nje.

 

Naša
spoljna trgovina svodi se

na
razmenu uvreda sa susedima.

 

Nije bilo
razloga za konfrontaciju sa susedima,

pa smo
zadužili istoričare, vladike i akademike,

da ih
pronađu.

 

Između
naših zemalja je postojao zamrznut konflikt. 

A onda su
odnosi otoplili.

 

Na Balkanu nije dogovoreno ni ono što je potpisano.



Mi smo kontrolisali trećinu njihove teritorije.

Sada
oni kontrolišu

trećinu našeg tržišta.



Mogli bi predstavnici
Srba i Hrvata

da
razgovaraju normalno,

ali moraju
da govore u ime svojih naroda.

 

Srbi i
Hrvati su najsličniji po tome

što
izmišljaju međusobne razlike.

 

Srbi u
Hrvatskoj su izbačeni iz ustava,

a zatim i
iz kuća i stanova.

 

Svetska kriza nam je nanela veliku
štetu,

ali bitno je da ne može dalje da se
širi.

 

Potpisali smo ugovor o strateškom
partnerstvu.

Iz taktičkih razloga.

Otvoreni smo za saradnju sa svima.

Ne zna se s koje strane smo više
šuplji.

 

Nevolje
nas stalno pogađaju,

jer smo
mali.

 

U odnosu na Srbiju,

svako inostranstvo je beli svet.

 

Svet o
nama ima iskrivljenu sliku,

jer se
nismo dobro namestili.

 

Srbija ne
može da računa

ni na
jednu funkciju u međunarodnim organizacijama,

jer ne
može da priloži potvrdu da nije kažnjavana.

 

Slika koju šaljemo u svet,

ne liči na nas.

 

Mi nismo ni mala Rusija,

ni mala Amerika.

Mi smo mala Srbija.

 

U
vladajućoj partiji neko je za Ameriku,

neko za
Nemačku, a neko za Rusiju.

Valjda je
neko i za Srbiju.

 

Funkcionerima
je zabranjeno,

ali zato
Srbija s ponosom sedi na dve stolice.

 

Ciljevi
naše spoljne politike su

vrlo
precizni i jasni.

Mi hoćemo
malo u EU, malo s Rusima,

malo u
NATO i malo da budemo neutralni.

 

Beograd podržava teritorijalni
integritet Ukrajine.

Kad već ne može integritet Srbije.

 

Majka
Rusija je bliži rod od Ujka Sema.

 

Naš
istočni greh je što volimo Rusiju.

 

Pošto nam je Rusija majka,

Zapad će nam majku majčinu!

 

Svi Srbi
su za Evropu.

Samo, što
bi polovina sa Zapadnom Evropom,

a druga
polovina sa Rusijom.

 

Ako hoćemo da budemo suverena
država,

moramo da uradimo sve što Zapad
traži od nas.

 

Zapad
je uvek spreman da Srbiji pritekne u pomoć.

Kada
god procene da radimo protiv sebe.

 

– Šta su
ljudska prava?

– To je
ono zbog čega su nas bombardovali.

 

Ako nam NATO ne plati odštetu,

moraćemo ponovo da ga pobedimo.

 

Pošto nisu mogli da nas unište

sankcijama i bombardovanjem,

došli su na ideju da savetuju našu
vladu.

 

Zločinac se vraća na mesto zločina.

Dolazi nam u zvaničnu i

prijateljsku posetu.



Mrzioci Srbije dolaze
kod nas s predubeđenjem,

a odlaze vrlo zadovoljni onim što
su videli.

 

Velika sila je smanjila našu državu.

Da bi nas držala u šaci.

 

Nije
dovoljno da Srbija

ravnomerno
razvija sve regione.

Beograd
mora s njima i da

uspostavi
diplomatske odnose.

 

Ni po
babu, ni po stričevima,

već po
Ujka Semu.

 

Nemačka
traži brisanje Kosova

iz Ustava
Srbije.

To je
napredak,

jer je
Nemačka ranije tražila brisanje Srbije.

 

Nemačka
nam stalno ispostavlja zahteve.

Nekad je
to radila bez objave.

 

Nećemo više ratovati protiv
Nemaca.

Sada molimo Boga da nam dođu i
ostanu.

 

Ranije je
bilo jednostavnije.

Da bi se
potpisala kapitulacije zemlje,

nije
trebalo odlaziti u inostranstvo.

 

Njihova poslednja ponuda je

naša poslednja želja.

 

Nemam
nijednog prijatelja.

Ja sam
neutralan.

 

Ovde tuđin nema šta da radi.

Mi radimo za njega.

 

Ne vladaju
nama tuđini,

jer oni se
ovde osećaju kao kod svoje kuće.

 

Postali
smo kooperativni.

Prihvatamo
i ono što nam je korisno.

 

Migranti koji podnesu zahtev za azil u Srbiji,

najpre se šalju na detaljan lekarski pregled.

 

Od
ostataka Berlinskog zida

samo
jedna strana je podigla Trijumfalnu kapiju.

 

Evropa bez granica

ograđena je bodljikavom žicom.

 

U nekim
državama velike sile

imenuju
kolonijalnog upravitelja,

a u nekim
dozvole

da ga
stanovnici sami izaberu.

 

Amerika
je pre dvesta godina

dobila
nezavisnost od Britanije.

Ali
Britanija nije od Amerike.

 

Kad
američki predsednici ne vode rat,

oni
nemaju mira.

 

Ljudska
prava se poštuju samo tamo

gde se
poštuje volja Amerike.

 

Kad Amerika negde donese demokratiju,

stanovnici slobodno biraju

da više ne žive u toj državi.

 

Reč
kleptoman ukrali smo od Grka.

 

Stari
Grci su zadužili svet.

Njihovi
potomci su dužni celom svetu.

 

Ja sam za grčki scenario.

Odoh na Egej da tamo pijem uzo,

jedem suvlaki i slušam buzuki.

 

Crna Gora je ekološka država.

Najbolje je mesto za pranje para.

 

 Svi hoćemo tamo gde nas neće niko.

 

Srbija se velikom brzinom

približava Evropskoj uniji.

Sudar je neminovan.

 

Gledano
iz Evropske unije,

Srbija je
tamo daleko.

 

Evropska
unija veruje u naše sposobnosti,

pa od nas
traži nemoguće.

 

Ako Evropska unija nema alternativu,

onda je evropski put, put bez povratka.

 

I u
Evropskoj uniji

i u
Srbiji došlo je do zamora.

Kod njih
od proširenja,

kod nas
zbog smanjivanja.

 

Evropska unija nema alternativu.

A nema ni rešenja za izbeglice,

nezaposlenost, energetske probleme...

 

Evropska unija radi na ukidanju granica.

Najviše uspeha ima na spajanju

Kosova i Albanije. 

 

Srbima nije dozvoljeno da se ujedine.

Mi ćemo u Evropsku uniju morati

da ulazimo jedan po jedan!

 

Svaka nova članica unosi

nešto svoje u
Evropsku uniju,

a mi ćemo do ulaska ostati bez ičega.

 

Nećemo
ući u Evropsku uniju

na velika
vrata.

Zato nas
smanjuju.

 

Što je
naša teritorija manja,

sve smo
bliži Evropi.

 

Srbi hoće
u Evropsku uniju,

ali da u
njoj glavna bude Rusija.

 

U
oba svetska rata bili smo na pogrešnoj strani.

To
smo shvatili tek sada

kad
je Nemačka postala vodeća evropska država.

 

Dajte nam datum početka pregovora sa EU,

pa smo posle mirni sto godina!

 

Uklanjamo sve prepreke na putu ka Evropskoj uniji:

Kosovo, Vojvodinu, Sandžak...



Ne smemo da stanemo na putu ka Evropskoj uniji,

jer ćemo se srušiti.



Mišljenje srpskih evroskeptika: 

Evropa hoće da mi budemo kao oni i zato nas neće.

 

Ne smemo
da se odreknemo onoga što nemamo,

jer
postoji opasnost da uđemo u Evropsku uniju.

 

Evropa nas tapše po ramenima.

A mi se udaramo po glavi.

Svi
nas podržavaju na putu u Evropsku uniju.

Osim
Evropske unije.

 

Ubrzavamo
naš put ka Evropskoj uniji.

To je
sada već slobodan pad. 

 

Ulazimo na vreme u Evropsku uniju.

Da prisustvujemo njenom raspadu.

 

Srbija
ide ispred Evropske unije.

Počela je
da se raspada još pre nekoliko decenija.

 

Mi smo
mesto susreta istoka i zapada.

Najčešće
se na našem tlu sudaraju.

 

U građanskom ratu nema pobednika.

Zato se i ne završava.

 

Četnici i
partizani će se izmiriti

kada ih više
ne bude bilo.

 

Kolaboracionisti su sarađivali sa jednim,

a oslobodioci sa drugim okupatorom.

 

Partizani su sarađivali s Nemcima.

Saradnju opravdavaju time

što su Marks i Engels bili Nemci.

 

Podela na
četnike i partizane je prošlost.

Sada su
se među Srbima pojavile i ustaše.

 

Za CIA su
radili nacisti.

Čuj,
radili?!

 

Ko je u
ratu bio na pravoj strani

kod nas
se sazna tek posle nekoliko decenija.

 

Videli smo da mu fali
daska u glavi,

pa je dobio letvom po temenu.



Poslali su poruku u boci.

Bio je to Molotovljev koktel.



Znanje je najjače
oružje.

Ako si
naoružan do zuba,

priznaju
ti da sve znaš najbolje.

 

Patriotizam
se ne sipa u traktore.

Sipa se u
uši.

 

Ljubav je
prolazna,

što se za
mržnju ne bi moglo reći.

 

Kad čujem
da su zajedno jači,

odmah se
pitam, koga će da napadnu?

 

Kad nije
bilo nikog drugog,

Kainu je
i brat dobro poslužio!

 

Zbog
viška istorije,

mi smo na
istorijskom minimumu.

 

Patimo od viška istorije,

zbog manjka pameti.

Srbi
svuda oko sebe vide neprijatelje.

Imaju
dobar vid.

 

Poneli
smo se viteški.

Isekli
smo ih mačevima i proboli kopljima.

 

Paradigma
srpske istorije:

od Dušana
Silnog do Uroša Nejakog.

 

Uvek smo hteli glavom kroz zid.

Tako su nastajale ćele-kule.

 

Batina kojom nas biju nema deblji
kraj.

Štaviše, nema kraj uopšte.

 

Turci su
kod nas boravili petsto godina,

na bazi
ol inkluziv aranžmana.

 

Nekad smo
pevali o bojevima protiv Turaka.

Sada
pevamo turske pesme.

 

Držimo se
dobrih običaja ratovanja.

A kod nas je
običaj da svakih nekoliko godina ratujemo.

 

Komšija je uvek tu da ti se nađe.

Da imaš u koga da pucaš.

 

Sve
teče po planu – krv, znoj i suze.

 

Boj ne bije svijetlo oružje,

već ono tajno iz mraka.

 

Nikad
nismo isticali belu zastavu.

Zato smo
uvek vešali crne barjake.

 

U Srbiji
kum je potreban za

venčanje,
krštenje i ubistvo.

 

Mi naše
careve nismo skidali.

Skidali
smo im samo glave.

 

Došli su
nam oni dani.

Ponovo
krvarimo.

 

Ne prolivamo krv uzalud.

Neko će već na tome da profitira.

 

Čuvali
smo bratstvo i jedinstvo kao oči,

koje smo
jedni drugima vadili.

 

Ne
delim ljude po nacionalnoj pripadnosti.

Oni
su već podeljeni.

 

Komšija
je bliži od brata.

Zato se s
njim mnogo češće bijemo.

 

Nije lako
izdati Srbiju.

Konkurencija
je velika,

a nema se
kome.

 

Mi jurišamo

i kad se
povlačimo.

 

Dezertere na čelo vojske!

Kod njih nema – kreni, stani!

 

Menjao je
kape.

Tako je
sačuvao glavu.

 

Za nas je
ovo puna kapa.

Sačuvali
smo živu glavu.

 

On je naše gore list.

Povija se kako vetar duva.

 

Rat se vodio za teritorije.

Ljudi su samo smetali.

 

Branimo svaki pedalj otadžbine.

Prepuštamo samo oblasti i regione.

 

Branićemo
granice naše države.

Bar su nam
one nadohvat ruke.

 

Busali su
se u prsa,

dok nisu
dobili ordene.

 

Nisu
uzalud branili zastavu.

U njihovu
čast, spuštena je na pola koplja.

 

Stali smo svi pod jednu zastavu.

Toliko nas je preostalo.

 

Ne ginemo
uludo.

Na prvu
liniju fronta šaljemo inteligenciju.

 

Popisivačima
stanovništva je olakšan posao – 

prethodnim
ratovima.

 

To što je
u ratu opljačkao, vratio bi,

samo da
ima kome.

 

Protivniku
ne dajemo ništa.

Čak ni
znakove života.

 

Život je
nepredvidiv.

Smrt je
tu u velikoj prednosti.

 

A mi smo mislili da se masovnim
pogibijama

postaje veliki narod.

 

Ne živi se od slave.

Grobovi neznanih junaka to dokazuju.



Ne bežimo od
obeležavanja

godišnjica
naših zločina.

Ako je
potrebno,

spremni
smo i da ih proslavljamo.

 

Želimo da
se ratni zločini nikada ne ponove,

ali moramo
da izađemo u susret zahtevima gledalaca.

 

Vreme čini svoje.

U masovnim grobnicama sve je više žrtava.

 

Pomirenje
je komplikovan proces.

Dok smo
zakopavali ratne sekire,

pronašli
smo masovne grobnice.

 

Imamo mi i rezervni plan.

Da omah potpišemo kapitulaciju.

 

Kad broj izdajnika pređe polovinu,

oni postaju patrioti.

 

Imamo
više zaslužnih ljudi nego što imamo ulica.

Zato
jedna ulica nosi i po tri imena.

 

Nastavljene
su ulične borbe.

Promenjeno
je još nekoliko naziva ulica u gradu.

 

Vojska se
vredno priprema za ratnu situaciju.

Uvežabava
dizanje ruku,

isticanje
bele zastave, predaju oružja...

 

Oni imaju letilice bez pilota.

Mi imamo pilote bez letilica.

 

Vojnom paradom podsetili smo

na pobedu u Drugom svetskom ratu.

Naročito prikazanim oružjem iz tog
vremena.

 

Vojska se uspešno maskirala.

Više je ne vidimo.

 

Mi
smo vojno neutralni.

Nemamo
vojsku.

 

Za sve
što smo ispisali krvlju, sad važi:

piši
propalo!

 

Usamljeni pojedinci bi da ponovo ratuju,

ali ih u tome ne podržavaju baš svi građani.

 

Ništa nam
nisu mogli silom,

dok nisu
odlučili da s nama razgovaraju.

 

Rezultati
naših pobeda su poražavajući.

 

Oni pod
kojima smo doživeli sve poraze su nepobedivi.

 

Slavimo poraze.

Manje su nas
koštali od pobeda.

 

Slavimo
poraze.

Da se na
zameramo onima koje smo pobeđivali.

 

Slavimo
svoje poraze,

jer smo
posle njih imali najduže periode mira.

 

Slavimo i poraze.

Samo da ne moramo
da radimo.

 

Mi
robujemo idealu slobode.

 

Mi smo
narod slobodarskih tradicija.

Uvek smo
se borili za slobodu,

jer je
nikada nismo imali.

 

Zbog toga što sam nešto prevalio
preko usta,

svašta sam prevalio preko glave.

 

Bore se za istinu, pravdu i slobodu.

Samo da mi je znati ko ih plaća.

 

Tišina
zbog neslobode govora najviše para uši!

 

Tražite
slobodu, jednakost i bratstvo?!

Nećemo,
valjda, da se vraćamo u 18. vek.

 

Mi možemo
brzo da se oslobodimo okupatora,

ali dugo
nam treba da ga prepoznamo.

 

Najkraći
put između dve tačke je

politička
linija.

 

Studenti treba da uče, a ne da se bave politikom.

Politika je za one koji nisu učili.

 

U politici se ne isplati da
govorite istinu.

Niko vam neće verovati.

 

Prvo
održi govor i kaži:

– Hop!

Posle ne
moraš ni da skočiš!

 

Za uspeh
u politici nije dovoljno da citirate druge.

Morate da
citirate prve.

 

U uspehu
se ne ponesi!

Traži od
drugih da te nose!

 

Kad hoću
da pobegnem od stvarnosti,

odem na
neki politički skup.

 

Na našoj političkoj sceni

drama počinje svršenim činom.

 

Birajte
očima!

Ne
prljajte ruke politikom!

 

Političko
slepilo je prednost.

Vidiš
samo ono što ti odgovara.

 

Upali smo u osinje gnezdo.

To što nam rade politički protivnici,

nije ništa u poređenju sa onim

što nam priređuju koalicioni partneri.

 

Ponovo
laže i krade.

Odlučio
je da se vrati u politiku.

 

Otkad nam je politika sve,

nemamo ništa drugo.



Politika svršenog čina

kod nas
nema kraja.

 

Ono što
se nekad govorilo na kauču,

sad se
saopštava iz fotelje.

 

Kod nas vedre i oblače oni koji prodaju maglu.

 

Političar ima dar da priča

svašta o ničemu i ništa o svemu.

 

Političar
stalno priča o poštenju.

Izbegava
da govori o sebi.

 

Nećemo da
govorimo o vašem poštenju,

jer nemam
šta da kažem na tu temu!

 

Razlika
između novinara i političara je u tome

što
novinari pišu o onome što nije bilo,

a
političari govore o onome što neće biti. 

 

Kurve
više ne pričaju o poštenju.

Ne mogu
da dođu do reči od političara.

 

Uspešno
je prevario detektor laži.

Može da
bude političar.

 

Došao je na viši položaj,

kada je ugled bacio pod
noge.



Kad vidimo ko su prvi
ljudi,

jasno nam
je zašto je došlo poslednje vreme.

 

Ko hoće
da gazi po crvenom tepihu,

mnogo
toga mora da gurne ispod njega.

 

Kad se
političar pretvara,

onda je
pravi.

 

Taj
političar je poznat

i u
naučnim krugovima.

Stručnjaci
pomno ispituju njegov slučaj.

 

Nekada
su političari dočekivani hlebom i solju,

a
sada paradajzom i jajima.

 

Političari
posle izbora mutiraju,

jer
govore potpuno drugačije, nego u kampanji.

 

Političar
koji danas misli jedno,

a sutra
drugo je za pohvalu.

Obično,
političari ništa ne misle.

 

Ako
mislite da je političarima lako,

probajte
vi da sipate iz šupljeg u prazno!

 

Kolektivna odgovornost je izum

neodgovornih pojedinaca.

 

Funkcioneri
mogu da urade nešto dobro za državu.

Potrebno
je da ništa ne rade.

 

Šta je tragikomedija?

Kad naprave
neku tragediju, odgovorni
kažu –

šalili smo se.



Jedan čovek mora da
obavlja više funkcija,

jer imamo
problem s malim natalitetom.

 

Političari
više ne primaju mito u kovertama.

Sada
im novac predaju u koferima.

 

Taj
političar nikada nije menjao svoje stavove.

Uvek je
puzio i klečao pred stranim diplomatama.

 

Menjaju se
Šarac, Jabučilo, Đogin, Ždralin...

Samo su
Kurta i Murta večni.

 

Da ne bi
morao da sjaše,

Kurta je
promenio ime u Murta.

 

Bivši ljudi imaju političku budućnost.

 

Taj političar je nekoliko puta slagao pred izbore 

i ponovo je bio izabran.

Pa kako da mu narod onda ne veruje?

 

Figure
veneris za njega nisu ništa posebno.

On je u
karijeri bio na više od sto položaja.

 

Kohabitacija je kad u isto vreme jašu i Kurta i Murta.

 

Kad
političari produbljuju konflikte,

narodi
kopaju rovove.

 

Država bivšim funkcionerima

plaća nekoliko meseci i kada ne rade.

Trebalo bi i mnogo duže,

samo da ništa ne rade.

 

Političare je nemoguće nagrađivati po učinku.

Moraju i oni od nečega da žive.

 

Ambasador
jedne velike zemlje

ne
meša se u poslove naše vlade.

On
ima toliko poverenja

u
svoje ljude u toj vladi.

 

Ućutkali
su tog političara

postavljanjem
za ambasadora.

Ne zna
nijedan strani jezik.

 

U
ping-pong diplomatiji mi smo loptica.

 

Diplomate
stavljaju tačku na početak rečenice.

 

Diplomata
govori ono što drugi žele da čuju,

a radi
ono što žele prvi!

 

Od njih
nema boljih.

Bolje su
uklonili.

 

Bezbožnici
su se najsurovije obračunavali s jereticima.

 

Socijalizam
ne može da se svede samo na gulage.

Zaboravlja
se na montirane procese, gladovanje,

otimanje
imovine, jednoumlje...

 

Za života
je bio zaslužan za mir u svetu,

a posle
smrti kriv za rat u Jugoslaviji.

 

Diktator nije gurao probleme pod
tepih,

većpod zemlju.

 

Ko
drukčije kaže, rekao je svoje.

 

Oni koji
su izašli iz Brozovog šinjela,

u prvoj
su postavi.

 

Socijalizam je prelazno društvo.

Čas ka komunizmu,

čas ka kapitalizmu.

Kako da u Srbiji izgradimo kapitalizam

kad je sav kapital iznet u inostranstvo?



Kad smo se rešili
srpa i čekića,

našli smo
se između čekića i nakovnja.

 

U socijalizmu radnici nisu smeli da obustave rad.

Sada ne mogu da ga pokrenu.

 

Proleteri
nekada nisu imali šta da izgube.

Sada
nemaju šta da dobiju.

 

Radnici
su navikli na privilegije iz socijalizma,

pa i sada
traže da budu plaćeni za svoj rad.

 

Komunisti
su uvek bili avangarda.

Oni su
prvi krenuli u privatizaciju državne imovine.

 

Komunisti
su izmišljali neprijatelje.

Sadašnja
vlast mora da izmišlja prijatelje.

 

Uvek sam
bio protiv konvertita -

i juče,
kada sam bio komunista,

i danas
kada sam demokrata.

 

Mi nismo srušili
samo komunizam,

već i sve što je
u njemu bilo izgrađeno.

 

Kad bi kod nas bila izvršena lustracija,

i Severna Koreja i Kuba bi dobile političke azilante.

 

Lustracija
u Srbiji je nepotrebna.

Ne bi
imao ko da vlada.

 

Komunizam
dolazi na kraju društvenog razvoja.

Posle
njega nema ničega.

 

Mi smo
tranziciono društvo.

Iz ničega
u ništa.

 

Stranke
ratuju saopštenjima.

Prolivaju
žuč i mastilo.

Osvajaju
prostor u novinama.

Gubitnici
su oni koji u tome ne učestvuju.

 

U Srbiji
ima više od stotinu stranaka.

Zato naši
birači nemaju za koga da glasaju.

 

Uplatio
sam loto. Popunio sam tiket. Igrao sam bingo.

Učlanio
sam se u stranku. Negde moram da dobijem!

 

Politička
ponuda je bila slaba,

pa je
skočila cena onima koji se prodaju.

 

Ko menja
stranke kao čarape,

nikad
nije go i bos.

 

Nisam izneverio birače što sam promenio stranku.

I većina birača posle izbora misli drugačije.

 

Partije tolerišu različita
mišljenja.

Njihovi lideri svakog dana misle
drugačije.

 

Niko
normalan ne bi glasao za tu stranku.

Zato ima
ubedljivo najveću podršku.

 

To
što vi radite, ljudi ne mogu da razumeju.

I
zato vas tako mnogo njih podržava.

 

Moje
očekivanja od vlasti su porasla.

Učlanio
sam se u vladajuću stranku.

 

U vladajućoj partiji nema mesta za sve,

pa svoje ljude ubacuje i u opozicione stranke.

 

Jedan
odsto uspeha je talenat.

Ostalo je
članstvo u vladajućoj partiji.

 

Stranku su pretvorili u preduzeće
–

za proizvodnju magle.

 

Partijska
knjižica se nosi u džepu,

da džep ne
bi bio prazan.

 

Vladajućoj
partiji mnogi prilaze zbog programa.

Ona ima
najbolji program za pranje biografija.

 

U stranci
u kojoj nema više struja,

vlada
totalni mrak.

 

Samo je
jedan kandidat za predsednika stranke.

E, to je
stvarno previše!

 

Statistika
je egzaktna nauka.

Koliko
stranka plati,

tačno
toliko podrške dobije

u
istraživanjima javnog mnenja.

 

Moja
stranka je vanparlamentarna,

jer
građani nemaju poverenje u parlament.

 

Ne mogu da vam se ne divim.

Vi ste predsednik moje stranke,

a ja sam nezaposlen.

 

Ta stranka se bori za porodične
vrednosti.

Zapošljava rodbinu svojih članova.

 

Stranke
na funkcije postavljaju svoje ljude.

Sada je
jasno zašto funkcioneri nisu sasvim svoji.

 

Razbijene su kriminalne bande.

Kriminalci sada moraju da deluju

preko političkih stranaka.

 

Po
zadatku partije obavljao je komunalne delatnosti.

Počistio
je račune javnih preduzeća.

 

Ako se
svi građani učlane u vladajuću stranku,

ko će
onda biti kriv za sve što ne valja u državi?!

 

A problem
soliranja nekih članova,

rešiće
lider stranke lično.

 

I nula
vredi kad je u koaliciji.

 

Između te
dve stranke postoji sinergija.

Kad se
udruže, dugovi su im mnogo veći.

 

Vladajuću
partiju podržava svaki drugi građanin.

A ko je
protiv, on je građanin drugog reda.

 

Kad im obećaju med i mleko,

birači se lepe na te priče.



Povećaće zaposlenost
i zarade,

privući
će investicije, smanjiće dugove...

Eto, to
je ono što je vlada do sada uradila. 

 

Kažu da
će nam biti gore, da bi posle bilo bolje.

Mi u to
verujemo, ali do pola.

 

Ako i vi mislite
da samo obećavamo,

a ništa ne
ispunjavamo,

obećavamo da ćemo
to promeniti.

 

Od obećanog preokreta,

samo nam se utroba prevrće.

 

Najviše cenim izborno obećanje

da će mi dati pedeset evra,

ako glasam za njih.



Izbori su prioritet.

Uspešniji
smo u davanju obećanja,

nego u
njihovom ispunjavanju.

 

Pred nama je blistava perspektiva.

Zadovoljstvo kvari jedino što je niko neće dočekati.

 

Imamo
perspektivu,

ali je
problem što se sužava.

 

Vlada je
obećala da ćemo svi živeti bolje.

I nemoj
da neko sabotira obećanje!

 

Osim obećanja,

nemamo čemu da se nadamo.

 

Izborne plakate
ne treba uklanjati.

Neka se podsete
šta su nam obećavali.

 

Srbija je bez premca.

Nikome nisu obećali lepšu budućnost.

 

I za sve loše u budućnosti,

biće optuženi bivši.

 

Vlada nije zaboravila na svoja obećanja.

Ponovo će ih davati.

  

Svako ima pravo da bira i da bude miran.

 

Na izborima može da glasa

svaki punoletni građanin.

Ako nije gadljiv.



Prete nam novim
izborima.

Da će
posle njih biti još gore.

 

Kad vlast preti izborima,

uplaše se birači.

 

Novi
izbori su gubljenje vremena.

Vidimo to
po rezultatima svih prethodnih.

 

Stanje u Srbiji je redovno.

Opet imamo vanredne izbore.

 

Organizovaćemo
prevremene izbore.

Da
vidimo ko je protiv nas.

 

Potrebno
je održati vanredne izbore

kako bi
vlada na miru mogla da se posveti

pripremama
za nove izbore.

 

Pedeset
odsto građana ne izlazi na izbore.

Oni ne
vide izlaz.

 

Spremni
su izborni karavani.

A i zemlja
je pretvorena u pustinju.

 

Vodićemo
pozitivnu kampanju.

Afirmisaćemo
mane svojih protivnika.

 

Meteorologa koji je najavljivao
lepo vreme,

vladajuća stranka je angažovala u
izbornoj kampanji.

 

Srbija u izbornoj kampanji neće
stati.

Nastaviće da propada.

 

Uvek su
vodili kampanju od vrata do vrata,

ali nisu
prelazili izborni prag.

 

U kampanji
idu od vrata do vrata.

Niko ih
ne pušta preko praga.

 

Ovi sa
plakata nikako da se odlepe od nas.

 

U kampanji
su obećali i od ptice mleko.

Poverovali
su oni s ptičijim mozgom.

 

Priče
za malu decu

namenjene
su starijima od 18 godina.

 

Izborni
mitinzi počinju sa „Bože pravde“,

a
završavaju se sa „Bože sačuvaj“.

 

Za
neposredan kontakt s biračima

zaduženi
su telohranitelji.

 

Nisu vas oni slušali otvorenih usta,

nego su zevali od dosade.



Oni ne žele
pošto-poto da ostanu na vlasti.

Tačno se
zna koliko košta glas na izborima.

 

Ko se
šest meseci udvara biračima,

posle
može da im radi šta poželi.

 

Polovina
ljudi neće izaći na izbore.

A druga
polovina neće imati za koga da glasa.

 

Strani
investitor ne žuri s početkom rada.

Trebaće
nam otvaranje njihove fabrike

i za
sledeće izbore.

 

Prvi
milion se stiče tako

što na
izborima prevarite milion ljudi.

 

On sve plaća iz svog džepa.

Time je kupio birače.

 

Kad ne
biramo između dva zla,

zlo
izabere nas.

 

Dižemo se iz mrtvih.

Svaki put kada su izbori.

 

Ni mrtvi
ovde nemaju mira.

Stalno ih
izvode na neke izbore.

 

Lako je izabrati između dva zla,

ali snađite se vi na biračkom mestu!

 

Nije mi
lako da se odlučim za koga da glasam,

jer sam
čuo gomilu gluposti.

 

Kad
glasački listići završe u kontejneru,

to je
poruka kandidatima gde im je mesto.

 

Nismo
prešli cenzus.

Da
nas ne bi optuživali

da
nam je stalo samo do gole vlasti.

 

Samo neke stranke su na izborima prešle cenzus,

ali su sve prešle birače.

 

Nestrpljivo čekam rezultate izbora,

da vam kažem za koga sam glasao.

 

U kampanji bi sve dali za vaš glas,

a posle da se nikako ne čujete.

 

I vi ste rešili da me razočarate.

Pobedili ste na izborima.

 

Pre
izbora su demolirane

prostorije
opozicione stranke.

A na
izborima je demolirana ta stranka.

 

Narod ih
ne voli.

Zato
uporno glasa da oni budu na vlasti u ovakvoj državi.

 

Na našim izborima bio je veliki
broj posmatrača.

Čak pedeset posto birača samo su
posmatrali glasanje.

 

Oni su perverzni voajeri.

Došli su da posmatraju naše izbore.

 

Na dnu
Pandorine kutije ostala je nada.

Zatrpana
glasačkim listićama.

 

Verujem u
institucije sistema.

Ja sam
pobožan čovek.

 

Državni
vrh je u oblacima.

 

Nismo
dobili izgubljeno.

Dobili
smo izgubljene.

 

Njima je svanulo,

tek kad su potpuno zamračili.

 

Ko na
brdu, ak' i malo stoji,

neće da
siđe s brda!

 

Oni dugo vladaju,

zato što birači imaju kratko pamćenje.

 

Nije to
sukob u vrhu vlasti.

Oni su
dno dna.

 

S uma
sišavši zauzimaju najviše pozicije.

 

Sve što
krene s vrha,

ide
nizbrdo.

 

Na vlasti su ljudi iz naroda.

Narod ih je izbacio.

 

Nema
sukoba u vrhu vlasti,

osim kada
vlada sebi protivreči.

 

Institucije
vlasti u Srbiji su u velikoj krizi.

Sve je
više zatvorenih kafana

u kojima
su donošene najvažnije odluke.

 

Ponekad je dovoljno i šest meseci,

da nova vlast postane stara vlast.

 

Vlast se
ponaša autoritarno,

kad
izgubi autoritet.

 

Nisu
pobornici čvrste ruke.

Oni gaze.

 

Šta mislim o vlastima,

to je moj problem -

što sam vam to rekao.

 

Sve ćemo
da delimo bratski.

Ali ja da
budem Veliki Brat.

 

Veliki brat te posmatra.

Dok mu ne dosadiš.

 

Srbi su svoje vladare oslepljivali,

pa su išli za njima.

 

Bolje i slepi
Vođa,

nego Veliki brat
koji nas posmatra!

 

Da bi bio proglašen intelektualnom elitom,

uslov je da podržavaš glupake na vlasti.

 

Politički
protivnici mu broje svaku paru.

Čine to
već godinama,

i još ih
nisu prebrojali.

 

Emotivno je vezan za vlast.

Voli pare.

 

Kod nas
se vlast ne deli na

zakonodavnu,
sudsku i izvršnu,

jer vođa
ne dozvoljava bilo kakve podele u vlasti.

 

Podele se
umnožavaju.

 

Već
četiri godine vladaju,

ali će u
državi sve biti mnogo bolje,

kada
ponovo dođu na vlast.

 

Kad se vlast uljuljka,

više nije stabilna.

 

Da smo na
vreme stavili prst na čelo,

ne bi nam
sada čelo pokazivalo prst.

 

Po
prirodnim zakonima talog je na dnu.

Ali u
društvu važe zakoni koje donosi parlament.

 

Dok nisam video ko nas predstavlja,

nisam ni znao kakvi smo.

 

Poslanicima je savest čista.

Oni mirno spavaju, čak i na poslu.

 

Prespavao
je poslanički mandat,

ali nije
ćutao.

Povremeno
je buncao.

 

Poslanik
još nije proučio skupštinski poslovnik.

Nije
stigao od proučavanja skupštinskog jelovnika.

 

U toku
poslaničkog mandata promenio je nekoliko stranaka.

Sve u
želji da predstavlja što više građana.

 

O
kakvoj većini vi govorite?

Šta
je vas stotinak u skupštini

u
poređenju s milionima izvan nje?

 

Kad poslanik diže ruke za sve predloge,

to znači da se predao.



Demonstranti su
opljačkali skupštinu,

jer su
znali da je to mesto gde se krade.

 

Srpski parlament je usvojio
nekoliko zakona.

Nijedan drugi parlament ih nije
hteo.

 

Ko je
kome psovao majku?

Propustio
sam deo skupštinskog prenosa.

 

Tačno je da psujem u parlamentu,

ali to je zato što govorim u ime naroda.

 

Sporo usklađujemo zakone sa evropskim,

jer se oni nama teško prilagođavaju.

 

Poslanik ne može da odgovara

za mišljenje izneto u skupštini,

jer se zna da to nije njegovo mišljenje.

 

Javnost misli da se odluke donose u skupštinskoj sali,

jer nema prenosa iz skupštinskog restorana.

 

Jedan deo
naroda ćuti.

Ja njega
predstavljam u skupštini.

 

Pijane
goste ne služe u skupštinskom restoranu,

ali ne
mogu da im zabrane da se obraćaju s govornice.

 

Poslaničko pitanje:

Ljudi, šta to radite?

 

Bezbednosna
provera je obavezna kad se ulazi u avion,

a kad se
ulazi u vladu, nije.

 

Počeo je
kao aktivista koji lepi plakate.

Sada kao
ministar lepi evre pevačicama.

 

Vlada je
proslavila prvih sto dana,

jer ko
zna da li će biti još koji povod?!

 

Vlada baš
štedi.

Isti ljudi
vladaju,

dok se
sasvim ne potroše.

 

Nova vlada radi potpuno suprotno od prethodne.

Stara vlada je
sve

činila da nas upropasti,

a nova ništa ne čini da nas spase.



U Srbiji se najčešće
obavljaju rekonstrukcije

zločina i
vlade.

 

Što je
više ministara u vladi,

ukupan
zbir je manji.

 

Protiv
vlade rade mnogi,

a
prednjače oni koji su u njoj.

 

U vladi ima
ministara koji ništa ne rade

i onih koji rade
protiv premijera!

 

Premijer
je preporučio da ministri

letuju u
blizini Beograda.

Poslušali
su ga,

pa se
neki odmaraju u vladi.

 

Ima ministara koji volonterski
obavljaju funkciju.

Mislim da bi im trebalo platiti,

samo da odstupe.

 

Ministar
nije u sukobu interesa.

Njega
resor ne interesuje.

 

Ministar
je zakazao konferenciju za novinare,

da bi
svoje postupke sakrio od javnosti.

 

Ministri
rade i noću.

Tada se
najbolje snalaze.

 

U vladi
je zabranjeno iznositi svoje mišljenje.

To,
naravno, ne važi za iznošenje novca.

 

Ministri
iskaču i iz frižidera.

Kad već u
njima nema ničeg drugog.

 

Ministar se ne bavi prizemnim stvarima.

On gradi palatu od

nekoliko spratova.



Kad vidim kakve su kuće podigli neki ministri,

ne
sumnjam da su slobodni zidari.

 

Vlada ima svestranu podršku.

Zato je napadaju sleva i zdesna,

spreda i otpozadi, odozgo i
odozdo!

 

Vlada bi najveću popularnost postigla

kad bi uhapsila samu sebe.



Kako ministra
uhvatiti na delu,

kada ništa ne radi?

 

Zahvaljujući vladi, u stanu imam sve više prostora.

Prinuđen sam da prodajem jednu po jednu stvar.

 

Narod ne
vidi šta radi vlada,

 jer vlada ništa ne radi.

 

Rezultate vlade još ne možete da vidite,

ali možete da ih osetite čulom mirisa.

 

Vlada je postavila bilborde.

Da građani vide njene rezultate.

 

Pošto vlada ništa ne prepušta
slučaju,

znači da nam ovo radi namerno.

 

Tačno je
da vlada nije ništa ispunila,

ali zato
je sve ispraznila.

 

Vladini
rezultati su veliki

i više ne
mogu da se sakriju.

 

Vlada od
javnosti neće ništa kriti.

Svi su
odmah videli da je nesposobna.

 

Dok je ispunjavala evropske standarde,

vlada je zaboravila na standard građana.

 

Vlada ne
primećuje probleme u istočnoj Srbiji,

jer je
okrenuta Zapadu.

 

Imamo
vladu u senci i senke u vladi.

 

Nekima se
priviđaju krtice u vladi,

što je
nemoguće.

Poznato
je da su krtice vredne životinje.

 

U vladi
nema ozbiljnih neslaganja.

Sukobi ministara
deluju komično.

 

Vlada se
prihvatila najtežeg posla.

Bavi se
sama sobom.

 

Čovek sam
širokih shvatanja,

ali ne
mogu da shvatim šta radi vlada.

 

Ministar
je dočekan kako i dolikuje.

Jajima
i paradajzom.

 

Građani od
vlade imaju velika očekivanja.

Očekuju da
podnese ostavku.

 

Vlada je
odlučila da širi optimizam.

To će joj
uspeti tek kada padne.

 

Srbija ne
pamti ovako lošu vladu.

Želi da
je što pre zaboravi.

 

Ministri s negativnim ocenama
ponavljaju mandat.

 

Najzad
smo dobili vođu kakvog zaslužujemo.

Ima boga!

 

Mi smo
pobožan narod.

Nama je
bog potreban i na zemlji.

 

Kritika
obožavanog vođe,

vređa
verska osećanja njegovih sledbenika.

 

On hoće da demokratizuje
društvo

i zato mu je potrebna apsolutna vlast.



Ekspoze premijera nije Sveto pismo,

mada mu je sličan po obimu i čudima koja opisuje.

 

Srbija je
zemlja čuda.

Omraženi
političar je

ubedljivo
najpopularnija ličnost.

 

Pošto govori u ime naroda,

narod mora da ćuti.



Država nije jedan
čovek,

ali kako
to objasniti jednom čoveku?!

 

Kad neko vlada sam,

ne treba da se čudi što su svi
protiv njega.

 

On se za sve pita,

ali niko ne sme ništa da ga pita.

 

Kad se jedan pita o svemu,

svi ostali moraju da odgovaraju.

 

Kormilar
nas uverava da ne tone brod,

već da se
podiže nivo mora.

 

Premijer
je izuzetno ugrožen.

Od onih
koji ga brane.

 

Hitler je
bio moler, Broz bravar,

a
Čaušesku obućar.

I svi su
bili majstori svog zanata.

 

Srbija
nije partijska država.

Vođa ni o
čemu ne pita ni partiju.

 

– Bolje je
da me se ljudi plaše,

nego da
me vole – kaže vođa.

U prvome
su iskreniji.

 

Udelili
su slepcu glasove.

Tako je
postao vođa.

 

Otkad o njemu svi govore,

niko ne sme ime da mu pomene.

 

Vođa je
malo na svoju čvrstu ruku.

 

Puzajuća
diktatura je i kada

svi puze
pred diktatorom.

 

Moram sve
sam da radim,

i još me
zbog toga zovu diktatorom.

 

Kad on
ode u inostranstvo u radnu posetu,

mi se
odmorimo.

 

Nikad od
njega nećete čuti nešto pametno,

jer on
govori ono što želite da čujete.

 

Vođa voli da čuje živu reč naroda,

koji mu viče:

– Živeo!

 

Vođa se ne ljuti što ga nazivaju
diktatorom.

To mu povećava popularnost u našem
narodu.

 

Kad vođa
galami,

ostali
moraju da šapuću.

 

Kapetan
nikad ne ispušta kormilo.

Ono mu je
važnije od broda.

 

Premijer nije zadovoljan učinkom nekih ministara.

To su oni koji su popularniji od njega.

 

Vođa je toliko popularan,

da niko ne može ni da mu priđe.

 

Nisu mu
sve ovce na broju,

ali ima
većinu.

 

Vođa ima
odličan pregled situacije.

za njega
niko ne stoji,

a pred
njim svi kleče.

 

Samo
sluga Zapada

može da
bude gazda Srbije.

 

Nas ne vode
slepci.

I oni i mi
stojimo u mestu.

 

Narod ima
ogromno poverenje u njega.

Ali on
nema poverenje u narod.

 

On je Mesija.

Kad nas napusti, izbaviće nas iz ropstva.

 

U Srbiji
prvo jedan sudi svima,

a potom
svi hoće da presude tom jednom.

 

Pacovi su
pobegli s broda,

kad su
videli ko je kapetan.

 

Kad vidim ko je prvi,

jasno je zašto smo poslednji!

 

Nema razlike u izjavama premijera i predsednika. 

Nejasno je šta pričaju obojica.

 

Daleko sam ja od najmoćnijeg čoveka u državi.

Ja sam samo predsednik republike.

 

A kad bi
se izvinio što je bio predsednik,

to bismo
izvinjenje prihvatili.

 

Predsednik
deli narodnu muku.

Čini to
tajno, sa svojim najbližim saradnicima.

 

Poziv da
se čuje i druga strana,

ovde
deluje onostrano.

 

Bori se
za prava građana

i tako se
stavio na stranu protivnika vlasti.

 

Kritika
vlasti je naišla na zapaženu reakciju.

Još mi
odjekuje u ušima.

 

Ko pokaže
da ima kičmu,

svašta mu
natovare.

 

Kritičar
mora da ima jaka leđa.

Da mu ne
bi polomili kičmu.

 

Kritičar režima ima sva prava:

Na advokata, na suđenje u razumnom roku,

na posete rodbine...

 

O kritičarima režima sve najlepše!

 

Za
opoziciju izborna tišina u medijima traje

četiri
godine.

 

Večiti opozicionar je čovek za sve
režime.

 

Važno je da imamo jaku opoziciju.

Da se zakoni primenjuju na što veći
broj građana.

 

U stranci se vodi žestoka
unutrašnja borba,

jer niko ne želi da bude
predsednik.

 

Opozicija
je toliko jadna,

da od nje
može da postane samo vlast.

 

Opozicija
nema kredibilitet.

Ne može
da vrati ni bankarske kredite.

 

Šta će
nam opozicija?

Previše
nam je što imamo i vlast!

 

Nesposobna vlast
laže, krade i uništava,

a opozicija tvrdi
da može neuporedivo više.

 

Opozicija
nema zamerke na rad vlade.

Štaviše,
moli Boga da vlada ovako nastavi do izbora.

 

Prostor
za drugačije mišljenje se sužava.

Biće
sveden na dva puta dva metra.

 

U borbi mišljenja,

najpre strada mišljenje.

 

Niko živi
se ne buni.

Nezadovoljni
nisu više među živima.

 

Zemlja propada onom ko je obrađuje.

 

Zemlja pripada onima

koji obrađuju narod.

Pošto je zabranjeno prodavati zemlju
strancima,

mi smo im našu zemlju jednostavno
poklonili.

 

Neotesani tipovi su najviše razgranali svoje poslove.

 

Sve je postigao svojim rukama.

Uspešno se laktao.

 

Ovo je uspešna grinfild
investicija.

Industrijska zona je i dalje polje
pod zelenom travom.

 

Nisu to
promašene investicije.

Njima su
pogođene hiljade ljudi.

 

To što
naša železara proizvodi,

vlada
teškom mukom sanira subvencijama.

 

U
železari se odavno ne topi ruda,

već
državni budžet.

 

Pokrenuli
smo veliki privredni kombinat.

Pustili
smo ga niz vodu.

 

Naša
firma odavno ne radi s gubitkom.

Sve je
već izgubila.

 

Najveća ušteda je u privatnim
firmama.

U njima nema izdataka za plate.

 

Ko ide
ispred svog vremena,

na zaradu
mora da čeka godinama.

 

Sektor za automatiku i robotiku je

zakazao zbog ljudskog faktora.

 

Biznismeni
predstavljaju najranjiviju društvenu grupu.

Na njih se
najčešće puca.

 

Svaki je
biznismen kontroverzan,

jer u Srbiji nije
normalno baviti se biznisom.

 

Nadmašili
smo of šor zone.

Tajkuni
ovde uopšte ne plaćaju porez.

 

Domaći
tajkuni registrovali su firme

na
karipskim ostrvima.

Tamo je
najbolja poslovna klima.

 

Pun je kao brod.

Zato je i potonuo.                              

 

Dobili
smo vetar u leđa.

Pogodio
nas je uragan.

 

Poplava
nas zadesi jednom u pedeset godina,

a izbori
svake dve godine.

 

Ministri će posetiti poplavljeno
područje.

Kao da je poplavljenima malo njihove
muke!

 

Tamo gde
se pojave ministri,

tamo je
kritično stanje.

 

Sad je pravi trenutak da se
napravi kanal do Soluna.

Dok ima vode zahvaljujući
poplavama.

 

Panika!

Širi dalje!

 

Paniku
šire oni koji hapse

pod
optužbom da se izaziva panika.

 

Ispod
vesti da ljude hapse

zbog
pisanja komentara na internetu,

nema
komentara.

 

Nema razloga za
neopravdanu paniku.

Razlozi su sasvim
opravdani.

 

Znamo
i mi da sve teče,

ali
pitamo se – kojim kanalima?

 

Posle
svega što ste izgovorili,

nije
dovoljno da povučete reč!

Trebalo
bi da povučete i vodu!

 

Pustili
su ih niz vodu.

Tako su
zagadili vodotokove.

 

Sve reke u Srbiji su plovne.

Po njima plove olupine automobila,

bačeni frižideri, neispravni
televizori...

 

Najviše
novca u slamaricama imaju oni

koji
mlate praznu slamu.

 

Pogled na zeleno odmara
oči.

Naročito na brdo dolara.



Sve što imamo,

dugujemo
stranim bankama.

 

Neće svi
dugovi pasti na naše unuke.

Moraće da
ih vraćaju i praunuci i čukununuci.

 

Obezbedili smo posao i svojim
potomcima.

Moraće da rade da vrate naše
dugove.

 

Zaštitili smo dinar od falsifikovanja.

Toliko je bezvredan da ga niko ne krivotvori. 

 

Šok
terapija vlade je dala rezultat.

Svi smo
šokirani njenim merama.

 

Loše nam
ide na planu ekonomije.

Kako bi
nam sad dobrodošao neki spoljni neprijatelj.

 

Jesmo vam
obećali radna mesta,

ali ne
možemo mi da radimo umesto vas.

 

Još ne vidimo rezultate vlade u ekonomiji.

Na njenu sreću.



Srbija je daleko od bankrota.

Davno nas je zadesio.



Od svih instrumenata
ekonomske politike,

nama je preostao samo doboš.

 

Kada je Vinča u neolitu
imala

tako razvijenu infrastrukturu,

mogu misliti kako se tada živelo

u centru Beograda.



– Da li si čitao
„Znakove pored puta“?

– Kad sam
ja polagao vozački ispit,

o nije
bilo obavezno!

 

Izgradnja auto-puteva kasni,

jer je crna mačka prešla put graditeljima.



Naše pruge su
svojevremeno brže građene,

nego što
se sada njima kreću vozovi.

 

Svi
vozovi su nam otišli.

U staro
grožđe.

 

Naši
vozovi ne kasne.

Svi su
već otišli.

 

U Srbiji
vozovi rekordno kasne.

Na jednoj
železničkoj stanici na voz se čeka

čak
četrdeset godina.

 

– Koliko
su ukrali na izgradnji tog auto-puta?

– Kojeg
auto-puta?

 

Drumovi su poželeli Turke.

Posebno oni na kojima se naplaćuje
putarina.

 

Putari su
spremno dočekali zimu.

Šefovi
komunalnih preduzeća

odavno su
uplatili turističke aranžmane na planinama.

 

Srbija
ima koalicionu vlast.

Vladaju
glad i beda.

 

Prosjačenje
nije krivično delo.

Štaviše,
ne odgovaraju ni oni

koji su
stvorili ovoliko prosjaka.

 

Tokom
posta,

trebalo
bi da se uzdržavam od loših misli,

ali,
kako, kada znam zbog koga postim?!

 

A kako se
hrane ljudi u Srbiji,

to i
vrapci znaju.

 

Jeli
bi naši građani svakog dana,

ali
365 dana je previše za jednu godinu.

 

Neću da
jedem svakoga dana,

pa da
postanem zavisnik.

 

Njemu je
svaki obrok molitveni.

Moli da
mu udele nešto hrane.

 

Siromašni
svoju ishranu dopunjuju,

tako što
prazne kontejnere.

 

Najsiromašniji
imaju besplatne obroke

u
narodnim kuhinjama,

a
najbogatiji u narodnim skupštinama.

 

Osim što
nemaju para da kupuju,

snabdevanje
građana odvija se potpuno normalno. 

 

Cela plata nam ide na hranu. 

Stvarno smo nezasiti.

 

Muzeji su zatvoreni,

ali zato građani u samoposlugama
mogu da razgledaju

izložene predmete bez pipanja.

 

Slede
uznemirujući snimci.

Videćete
reportažu o tome

kako
živi srpska porodica

s
prosečnim primanjima.

 

Nema više
šta da se krije.

Goli i
bosi smo.

 

Mi u kući
jedemo hleb bez aditiva,

ali i bez
mesa, bez jaja, bez mleka...

 

Delim
hranu sa psom.

Jedem
ono što ostane od njega.

 

Bio sam
na radnom ručku.

Danas sam
na gradilištu

nosio
malter i jeo kifle.

 

Tačno je
da nisam prijavio svoju imovinu.

Sramota
me je koliko malo imam.

 

Mi smo umetnici minimalisti. 

Umetnost je kako preživljavamo s minimalcem.

 

Ne možemo da platimo struju, vodu, grejanje... 

Vlada će nam platiti!

 

U redu je
da se proveri poreklo bogatstva,

ali
najveći broj građana zahteva

da se
ispita i poreklo njihovog siromaštva.

 

Moja porodica se okupila na nedeljnom ručku.

Mi jednom nedeljno ručamo.

 

Porodični
biznis je moja šansa.

Ako
porodica pristane da me izdržava.

 

Čovek
praznih džepova brže tone.

 

I ove
zime ću u toplije krajeve.

Preći ću
u deo stana koji grejemo.

 

Ministarka
je nenajavljeno posetila gradilište

i tamo
nikog nije zatekla.

Radnici
su u to vreme nenajavljeno bili

ispred
zgrade vlade.

 

U Evropi
se plata dobije kad radiš,

a u
Srbiji tek kad prekineš rad.

 

Beograd
ima privlačnu moć.

U njemu se
svakodnevno okupljaju metalci, putari,

advokati,
profesori, oružari

i drugi
koji protestuju.

 

Smanjenje
plata i povećanje cena je za naše dobro.

Da
konačno shvatimo za koga smo glasali.

 

Set
zakona o radu smečovao je radnike.

 

Oni koji kod gazda rade na crno,

rade kao crnci!

 

Nemam vremena da zarađujem,

jer moram mnogo da radim.



Plata mi je smanjena,
ali nisam se potresao.

Nisam je
primio već dve godine.

 

Radnici su dobili pauzu za ručak,

koja je potrajala nekoliko godina.

 

Nisu
plaćeni za svoj posao.

Oni su
platili da bi radili.

 

Nisu
čista posla

kako
se u Srbiji dolazi do posla.

 

Nekad se
govorilo:

– Da imam
posao, imao bih pare.

Sada se
kaže:

– Da imam
pare, imao bih posao.

 

Zaustavićemo
stranačko zapošljavanje.

Neće biti
posla ni za članove stranaka.

 

Nezaposleni
nevoljno rade kod privatnika,

jer Srbin
neće da radi za drugoga.

 

Ne
verujem da ste intelektualac koji traži posao.

Da ste to
zaista,

znali
biste da ovde ne možete naći posao.

 

Ne mogu da živim od svoga rada.

Zato primam naknadu za nezaposlene.

 

Kad jedan
čovek sve radi,

mora da
bude velika nezaposlenost u državi.

 

Vođa radi od jutra do ponoći,

ali milion nezaposlenih nikako da počnu

da slede njegov primer.

 

Mi smo
najpobožniji narod.

Kod nas
je za milion ljudi svakoga dana crveno slovo.

 

Nekada
nas je okupator terao da radimo za njega,

a
sada je kriv za ovoliku nezaposlenost.

 

Svi gledaju svoja posla.

A niko ih ne obavlja.

 

O siromašnima brine crkva.

Popovi im čitaju opela.

 

Nezaposleni
dobijaju socijalnu pomoć.

Zaposleni
nisu te sreće.

 

Preispitaće
se socijalna pomoć onima

koji su
davali donacije vladajućim partijama.

Država će
morati da im poveća pomoć,

kako bi
imali od čega i da žive.

 

Mnogi su otišli u prevremenu
penziju.

Kod nas se mnogo brzo živi.

 

Vlada se
konačno setila penzionera.

Smanjila
im je penzije.

 

Pitaće ga
starost,

što im je
smanjio penzije?

 

Penzije su najstarijima smanjene za njihovo dobro.

Da bi bolje živeli kroz nekoliko decenija.

 

Smanjenje penzija najviše će
pogoditi

naše najmlađe sugrađane.

 

Troše penzionerske dane.

Kad već nemaju šta drugo.

 

Ja sam devizni penzioner.

Čim primim penziju, kupim deset
evra.

 

Danas mnogo veće penzije imaju oni

koji su radili za Nemce,

nego oni koji su se protiv njih borili.

 

– Šta mi preporučujete iz žanra fantastike

– Ustav Srbije.

 

Zašto da
menjamo Ustav?

Ni
postojeći se ne primenjuje.

 

Zahtevi
da se donese novi ustav,

predstavljaju
napad na ustavni poredak.

 

Njegova
reč je zakon.

Tako je u
zemlji u kojoj je zakon samo reč.

 

Posle
zakona džungle nastaje pustinja.

 

Krenuli smo u odlučnu borbu

protiv organizovanog kriminala.

Ili oni, ili mi, ili oni i mi.

 

Snove su nam ukrali oni

koji su se obogatili preko noći.

 

Kad ih vidim da trljaju
ruke,

znam da tu nisu čista
posla.



Doveli su nas u stanje narkoze,

da bi operisali po našim
džepovima.



Mi svaki posao veka

pretvorimo
u pljačku stoleća.

 

Cilj je
opravdao sredstva,

koja su u
međuvremenu nestala.

 

Sve što
ima stekao je radom -

mnogih
drugih ljudi.

 

Celo
društvo se bori protiv korupcije.

Zatajili
su jedino policija, tužilaštvo i sudovi.

 

Prema
korupciji vlast ima nultu toleranciju.

Izraženu
s mnogo nula.

 

Lep život je samo do granica Srbije.

Zato kod nas
najbolje žive carinici.

 

Nema više
korupcije na carini.

Korupcija
je prešla sve granice.

 

Dok je
bilo korupcije,

nešto ste
i mogli da završite

kod
državnih organa.

 

On nije
umešan u korupciju.

Njemu niko
ne bi uzeo ni orah iz ruke.

 

Nova
vlast je otkrila kanale

kojima su
prethodno izvlačene budžetske pare.

Sada se
njihova prohodnost proverava u praksi.

 

Funkcioner
je svojim delovanjem dokazao

da može
uspešno da se nosi i

s
najvećim kriminalcima.

 

Građani
imaju pravo da znaju

kako se
troše njihove pare.

Zato će
novine da nastave

s
objavljivanjem fotografija vila

u kojima
žive funkcioneri.

 

U borbi protiv kriminala nema nedodirljivih.

Vlast je sa svim glavnim mafijašima imala dodira.

 

Vlada je objavila rat mafiji,

ali izgleda da mafija ne čita novine.

 

Poslove
su dobili najbolji ponuđači.

Oni koji
su najviše ponudili

članovima
tenderske komisije.

 

Kriminal je jedina oblast u kojoj
javni sektor

još uvek ima prednost nad
privatnom inicijativom.

 

Borbu protiv kriminala vodićemo do kraja. 

Dok ne dođemo do članova naše stranke.

 

Ministar policije u vladi je zadužen za kriminal.

 

Ispunjeni su uslovi za njegovo hapšenje:

Krao je i nismo se nagodili.

 

Policija
je u mafiji pronašla svedoke saradnike.

I sad
odlično sarađuju.

 

Razbili
su kriminalne bande.

Kriminalci
su morali da se organizuju

u
političke stranke.

 

Kod nas postoje mešovita preduzeća.

U vlasništvu su vlasti i mafije.

 

Dali su prioritet agraru i gradnji puteva.

Sada će najviše da kradu u ovim oblastima.

 

Stvarno je ekspert.

Još uvek nisu uspeli da dokažu njegovu krivicu.

 

U
Srbiji ima dvadeset spornih privatizacija.

Ostale
su nesporno kriminalne.

 

Jesam
se viđao s kriminalcima,

ali
tada su bili viđeni ljudi.

 

Treba ići u susret događajima.

Zato smo organizovali sačekušu.

 

Odranije
je poznat organima gonjenja.

Sada živi
od stare slave.

 

Hoću da
sve bude moje,

da
ne bih želeo ništa tuđe!

 

Dobio je
nanogicu.

Svoja
kućica, svoja robijica.

 

Istorija
kriminala može već sada da se napiše.

Nema više
živih učesnika.

 

Dokle će na našem putu

pravac da određuje
policija?!



Ne zna se šta je
pisac hteo da kaže,

pa će to morati da objasni u
policiji.

 

Tokom
istrage o ubistvu,

policija
je eliminisala sve koji nisu sumnjivi.

 

Policija
radi suprotno od diskografskih kuća.

Ona vas
prvo snimi, pa posle propevate.

 

Srpska
policija ispituje sumnjivo

stvaranje
sveta za svega šest dana,

kao i ko
je iz toga izvukao korist.

 

Zna kako
su napunili džepove.

Zato ih
drži u džepu.

 

Kada hoće,
policija može da pronađe ubicu.

Ako je potrebno,
može i da ga angažuje.

 

Poligraf
je potvrdio da govori istinu.

Neko mu,
ipak, veruje.

 

Moram
nešto da vam priznam.

Ovo
ispitivanje je baš bolelo.

 

Šefu tajne policije celog života su odavali poštu.

I to tuđu.

 

Kad sam upoznao agenta tajne
policije,

razgovarali smo o meni,

kao da se znamo trideset godina.

 

O drugima
najviše znaju oni

o kojima
se ništa ne zna.

 

Prati me nesreća.

Po zadatku tajne policije.

 

Ko neće
da ih sledi,

dobiće
pratioce.

 

On nema
dosije.

Radio je
za službu.

 

On može da radi šta hoće,

jer je odranije poznat policiji.

 

Danas sve može da se kaže.

Sutra već ne može, jer vas preko noći odvedu.

 

Policija
hapsi i pogrešne ljude.

To
je zato što se hapšenja obavljaju po mraku.

 

Kad se u Srbiji konačno sazna

koji su političari radili za tajnu policiju,

njihova karijera biće još uspešnija.

 

Vlast
koja prisluškuje građane je

najnesrećnija
na svetu.

Zna štanarod misli o njoj.

 

Pisci na
zapadu imaju svoje lične agente.

I pisci
na istoku su imali svoje agente,

a da to
nisu ni znali.

 

Rad stranaka mora da bude transparentan,

pa ih zato policija prisluškuje.

 

U vremenu
kada niko nikoga ne sluša,

prosto se
obradujete doušniku.

 

Kad se otvore dosijei,

doušnici će morati da se pokriju ušima.

 

Dosijei
će uskoro biti objavljeni.

Odmah će
izaći dopunjena i izmenjena izdanja.

 

Boginja
pravde u Srbiji ima povez

i preko
očiju, i preko usta.

 

Ako će ovde postojati vladavina prava,

šta da radimo mi iz vlade?!



Drži se zakona k'o
pijan plota.

Oborio je
sve paragrafe.

 

Da biste zadovoljili pravdu,

morati da imate muda.



Sudstvo se stalno reformiše.

Ko je juče bio kriv,

danas je zaslužni građanin.

 

Kad je pravda brza,

onda je nedostižna.

 

Može da
bira – da bude svedok pokajnik,

ili
svedok pokojnik!

 

Svašta mu stavljaju na teret,

a i bez toga je težak nekoliko
miliona.

 

Optužili
bismo krivce imenom i prezimenom,

ali narod
neće ni da čuje za njih.

 

Optuženi
političar se nagodio sa tužiocem.

Tužilac
je priznao krivicu

i obećao
je da više nikada neće

podizati
optužnicu protiv političara.

 

Pošto mu
nije pomoglo pobijanje optužnice,

prešao je
na svedoke.

 

Mi
smo pravna država,

i
zato izvršna vlast teško menja odluke sudova.

 

Kad Srbin
nekoga ne može da vidi očima,

samo mu
poruči:

– Vidimo
se na sudu!

 

Pred zakonom su svi jednaki.

Ali nisu pred sudijom.

 

Odlučio
sam da se branim ćutanjem.

Sude mi
zbog verbalnog delikta.

 

Može da se
živi od patriotizma.

U pritvoru
Haškog suda.

 

Haški sud
je surov.

Oni koji
su nas razdvajali,

moraju da
borave zajedno.

 

Pravdu
ćemo potražiti na sudu.

Tamo se
izgubila.

 

Ako
potplatite sudiju,

neće vas
osuditi zbog davanja mita.

 

Našao sam
se sa sudijom u četiri oka,

pa je on
odlučio da zažmuri.

 

Nisu
otkrili političku pozadinu zločina.

Zabole ih
pozadina za to.

 

Da bi
godinama mogli da presipaju

iz
praznog u šuplje,

potrebni
su im sudovi.

 

Sudski
proces toliko traje,

da će o
njihovim zločinima sud dati istorija.

 

Pouka o pravnom leku:

Korupciji u sudstvu nema leka.

 

Kod nas
nema nedodirljivih.

Svi
odreda su pomilovani za svoja krivična dela.

 

Nije imao
pošteno suđenje,

ali zato
se pošteno načekao

da bude
rehabilitovan.

 

Kad su
došli na vlast,

postali
su diplomci, magistri i doktori.

Bravo,
majstori!

 

Na fakultetu je bio samo jednom.

Kada je otišao da podigne diplomu.

 

Nije bez razloga kupio diplomu.

Kupio je i radno mesto.

 

Komisija
za odbranu doktorata

jemči za
tačnost prepisa.

 

Potpisujem
sve što ste rekli!

Pa neka
me optuže za plagijat!

 

Ja sam originalan.

Prvi sam se
setio da ih kopiram.



Još u srednjem veku pridavali smo značaj

zdravom životu i
kretanju u prirodi.

Šetali smo
Turcima opanke.

 

Pacijenti
lekarima ne daju mito da ih leče,

već da im
napišu da su bolesni.

 

Morao sam
da podmitim lekara.

Uhapšen
je tek pošto sam podmitio i policiju.

 

Hirurg
nije hteo da otvoripacijenta,

dok
pacijent nije rešio da se otvori.

 

Da bi on
izgledao normalno,

sve nas
prave ludima.

 

Od
uobraženih bolesnika,

teži
slučaj su oni koji su uobrazili da su zdravi.

 

Bolesno:

Pitamo, kako je bolest,

a ne kako je čovek?



Postigli smo značajne uštede u zdravstvu.

Više
ne lečimo bolesnike.

 

Nema više
medija u vlasništvu države.

Sada je
država u vlasništvu medija.

 

Kad su bolesni
ekonomija, finansije,

politika i
pravosuđe,

onda se angažuju
spin doktori.

 

Nekada su
donosioce loših vesti ubijali.

Sada loše
vesti ubijaju primaoce.

 

Vest u
našoj zemlji je samo ono

što ne
sme da se objavi.

 

Nema
slobodnih medija,

bez
žrtvovanja lične slobode.

 

Moramo
narod da zaštitimo od onoga

što
najviše voli da čita i gleda.

 

Ko ne čita između redova,

gleda belo.

 

To
što mislim o našim medijima,

nije
za medije.

 

Nije vest da je čovek ubio ženu,
pa sebe.

Vest bi bila da je obrnuto.

 

Nema pas
za šta da nas ujede.

Vest za
medije bi bila da ima.

 

Ako se u
izveštaju ne pominje starleta,

više nije
vest ni da je čovek ujeo psa.

 

Biće vam
bolje za nekoliko godina.

Do tada
uživajte u zabavno-muzičkom programu.

 

A gde ste vi to
čuli, ili pročitali,

da u Srbiji nema
slobodnih medija?!

 

Ime i adresa vlasnika
medija

nisu poznati ni
redakciji.

 

On je na svim kanalima.

Zato smo u kanalu.

 

Prvi čovek vlasti nema moć nad
medijima.

Kada neka emisija bude ukinuta
zbog kritike,

on nema načina da je vrati u
program.

 

Urednik
se zalagao za slobodu medija.

Sada je
slobodni novinar.

 

Zbog
škakljivih pitanja novinara,

vlastima
nije do smeha.

 

Svako
zašto,

ima
svoje – što te interesuje?

 

Novinari
su se dobro pripremili

za
intervju s ministrom.

Unapred su
dobili pripremljena pitanja.

 

Ne znamo
ništa o pritiscima na medije,

jer
mediji o tome ništa ne izveštavaju.

 

Ne šire govor mržnje.

Usmerili su ga prema jednoj osobi.

 

Lakše je objasniti nekome da je
srećan,

nego ga učiniti srećnim.

 

Neki
mediji bezočno lažu o vladi.

To su oni
koji pišu o njenim uspesima.

 

Zbog novina se uništava drveće,

a novine uništavaju ljude.

 

Novine se
koriste za potpalu – javnosti!

 

Za te
novine čitalac je svetinja. 

Zato im
je bitno samo mišljenje tog čitaoca.

 

Vic dana
neke novine objavljuju

na
naslovnim stranama –

u formi
izjava državnih funkcionera.

 

Pas
mi svakog jutra donosi novine,

koje
lažu kao pas.

 

Čitanjem
novina prljaju se ruke.

A tek
pisanjem.

 

Još nisam
osetio poboljšanje životnog standarda,

jer ne
gledam televiziju i ne čitam novine.

 

Javni
servis održava u pogonu mašineriju laži.

 

Naša
stvarnost izgleda sve lepše.

Sada se
uvodi i digitalna slika.

 

Sada ćemo
da pogledamo reklame

i vraćamo
se u emisiju već narednog dana.

 

Televizija
stvara zavisnost.

Ministri
ne mogu bez gostovanja na TV programima.

 

TV
dnevnik se prikazuje u udarnom terminu.

Kad
građani od besa udaraju po televizorima.

 

U Srbiji
su najpoznatiji oni

za koje
niko ne zna čime se bave.

 

Umesto u
zatvoru,

kriminalac
je u rijaliti programu.

Umesto
njega, kažnjeni su gledaoci.

 

Učesnici rijalitija moraju

da prođu lekarski pregled.

Ako nisu kako treba, ulaze u šou.

 

Prostitucija
je legalizovana – 

rijaliti
programi su dozvoljeni.

 

Svako je
nevin,

dok se ne
nađe na poternici tabloida.

 

Kada bi kod nas došlo do državnog
prevrata,

pučisti bi najpre preuzeli
tabloide.

 

Kad
tabloidi vode istrage,

napisana
je presuda pravosuđu.

 

Bolje je
biti na stubu srama,

nego na
stupcu tabloida.

 

Kad
poverljiva informacija procuri u tabloid,

dalje
otiče kanalizacijom.  

 

Tabloidi
bi sve da saznaju.

A jedino
ih istina ne interesuje.

 

Na presudu
izrečenu u tabloidima,

ne postoji pravo
na žalbu!

 

Ja pišem
za vreme koje dolazi.

Čitajte
me u sutrašnjem izdanju novina.

 

Ćutim,

jer reči nisu dovoljne.

 

Otkad ćutim,

snalazim se kao riba u vodi.

 

Zašto je
on tabu tema?

Pošto
nema nikakvog odgovora,

shvatio
sam.

 

Nema cenzure.

To je sve što imam da kažem na ovu
temu.

 

Da u
Srbiji nema cenzure,

dokaz je
što ministri govore koješta.

 

Nema ni reči o cenzuri.

Ko sme o tome da priča?!

 

Danas sve može da se kaže.

Cenzori imaju slobodan dan.

 

Ne
postavlja se pitanje nezavisnosti medija.

Niko ne
sme da postavi to pitanje.

 

Imamo
spomenike kulture, što je i logično.

Kod
nas je kultura mrtva.

 

Mi svoje
kulturne potrebe zadovoljimo tako

što se
najedemo.

 

Turci
pet vekova nisu uspeli

kulturno
da nas potčine.

A
onda su se setili da snimaju TV serije.

 

Sapunice su serijski ubica naše kulture.

 

Da je Servantes bio postmodernista,

vetrenjače bi jurišale na Don Kihota.

– Kako
nagovoriti ljude da

čitaju
klasike književnosti?

– Treba
reći da su Isidora Sekulić,

Desanka
Maksimović i Svetlana Velmar Janković

bile
poznate TV voditeljke.

 

On voli da se druži sa svojim
čitaocima.

Najviše vremena provodi sa ženom i
decom.

 

Pesnik
koga bole sve rane naroda,

nije
zdrav.

 

Ne zna se
šta je pisac hteo da kaže,

ali to
odavno nikome nije ni važno.

 

U Srbiji svi pišu.

Dokaz su i ispisani zidovi

zgrade srpskih pisaca.

 

Naši najpoznatiji pisci

nikako da izađu iz anonimnosti.

 

Taj roman
ne mogu da prepričam u rečenici,

ali mogu
u jednoj reči:

đubre!

 

Pere
svoju biografiju.

Piše
autobiografiju.

 

Počeo sam
da pišem na zahtev čitalaca.

Nedostajali
su im moji romani.

 

Napisao sam delo neprolazne vrednosti.

Moja knjiga košta isto,

kao i pre dvadeset godina.



Nisam lud da pišem
književnim jezikom,

pa da me
čita samo nekoliko stotina ljudi.

 

Napisao sam vrlo tanku knjigu,

kako bi ušla u najuži izbor za nagradu.

 

Moje knjige idu kao alva, koju,

kao što je poznato,

danas niko ne kupuje.

 

Odmah sam objavio sabrana
dela,

da se nešto ne bi izgubilo.

On
je samostalni umetnik.

Sam
piše, priređuje, izdaje i čita svoje knjige.

 

Knjige su
ranije zabranjivane.

Ali,
nekada se i čitalo.

 

Moje knjige teško nalaze put do
čitalaca,

jer je u Srbiji slabo razvijena

putna infrastruktura.

 

Lako je naći sponzora za knjigu.

Dovoljno je da imate duge noge,

velike grudi i plavu kosu.

 

Taj klasik piše tešku literaturu,

pa se njegove knjige prodaju na kilogram.

 

Moje
knjige nemaju pogovor,

jer
recenzenti posle čitanja ostaju bez reči.

 

Gledao sam pozorišni komad.

Celu predstavu nisam mogao.

 

Komedija
zabune je kada se gledaoci smeju

ozbiljnom
dramskom tekstu.

 

Emisije o
kulturi imaju

slabu
gledanost na televizijama.

Jedan od
razloga je što se ne emituju.

 

Naivnih umetnika ima mnogo.

To su oni koji veruju da će ministarstvo kulture

nešto da učini za njih.

 

Atomi kiseonika –

sitnice koje život znače.

 

Dva
i dva su teoretski četiri,

ali
neće da se saberu.

 

Živim kao u bajci.

Okružen sam vešticama, alama,

vukovima i vampirima.

 

Vampir
koristi samo organsku hranu.

 

Otkad su
postavljene bezbednosne kamere,

ukradena
nam je privatnost.

 

Ko bude
mnogo pitao,

izgledaće
kao znak pitanja.

 

Zbog
postavljenih pitanja,

mnogi
odgovaraju.

 

Znak
pitanja trebalo bi postavljati

i posle
nekih odgovora.

 

Pitanje
svih pitanja je:

- Šta nam
je ovo trebalo?

 

Najvažnije
stvari u životu ne mogu da se kupe,

jer su mnogo
skupe.

 

U balu pod maskama,

ne može da se maskira neznanje plesa.

 

U kući obešenog ne govori se o konopcu,

već o podeli imovine.



Brojao sam ovce i tek sada ne mogu da zaspim.

Ustanovio
sam da jedna nedostaje.

 

Pilo se, jelo se, šalilo se, pa se i zapevalo.

I prođe još jedna srpska sahrana.

 

Ako hoćeš
da jedeš,

ne
otvaraj usta!

 

Jebite se
svi!

I
izvinite,

ako se
neko osetio prozvanim!

 

Neke ptice nikad ne polete.

Zato što imaju pileći mozak.



Nemaju nikakav realan
oslonac.

Oslanjaju
se na zdrav razum.

 

Kad drugi
misli za tebe,

ti moraš
da radiš za njega!

 

Da bih bio vaš istomišljenik,

zahtevam da mislite kao ja.

 

Ko
razmišlja stomakom,

ne boli
ga glava.

 

Flaster preko usta,

najbolje je sredstvo da se zaštiti
glava.

 

Najgora kombinacija.

Puter na usijanoj glavi.



Ne očekujte od njega
zrno mudrosti,

jer je on
intelektualna gromada.

 

On mudro
ćuti.

Kad
progovori,

demantuje
sebe.

 

Pametniji
propušta.

 

Lupiš i
ostaneš živ.

Ako kažeš
nešto pametno,

možeš da
izgubiš glavu.

 

Ne mogu
da ispadnu budale.

Budale
uvek ostaju u igri do kraja.

 

Glupi su
u prednosti.

Njima ne
može da se desi nezgoda,

zato što
su bili zamišljeni.

 

Nije sam, 

otkad ga je napustila pamet.

 

Nije misao najbrža.

Glupost je brža od nje.



Jezik mi je brži od pameti. 

Nije trebalo ovo da vam kažem.

 

Ko ima nož, ima i pogaču.

 

Što dobijemo na mostu,

padne nam u vodu.

 

Ceo svet je kriv što sam ja sam.

 

Moje
slabosti jače su od mene.

 

Tamo gde je ulaz besplatan,

plaća se na izlazu.

 

Ako me
pitate za moje lično mišljenje,

molim vas,
obratite se nekom drugom.

 

Sve osim
satire, da nije tužno,

bilo bi
smešno.

 

Lako je
biti satiričar u Srbiji.

Probajte
vi, međutim,

da nađete
nešto pozitivno u radu vlade!

 

Političari
prodaju maglu,

humoristi
poklanjaju vedrinu!

 

Političar
postaje uspešan kad uđe u štos –

i u
karikaturu.

 

On je
humorista,

žalosna
mu majka!

 

Satiričar
ima moć predviđanja.

Jedino ne
zna šta će biti s njim.

 

Pošto
satiričara krasi radoznalost,

omogućeno
mu je da se upozna

sa
zatvorskim uslovima života.

 

Vladari
mogu da nateraju podanike na plač,

ali ne
mogu da ih spreče da im se smeju.

 

Razlika
između satiričara i političara je

u tome
što je satiričar duhovit,

a
političar je smešan.

 

Satiričar
se bori za bolje društvo,

tako što
traži ono loše u njemu.

 

Estetika
satire je u tome

da se o
ružnim stvarima

govori
lepim stilom.

 

Satiričar
govori direktno

u
zavijenoj formi.

 

Satiričar
je kao lekar koji se bavi akupunkturom.

Da bi
izlečio, bocka i ubada.

 

Satiričar
gradi svoje delo,

tako što
ruši tabue.

 

Satira je
ogledalo

u kojem
se ogledaju samo hrabri.

 

Satira
stalno podseća na stanje u društvu.

Zato
društvo stalno zaboravlja na satiru.

 

Kad
satiričar ispali strelicu,

postao je
meta.

 

Kada
satiričare gurnu na marginu,

oni pišu
između redova.

 

Satiričar
ima svoje ja

i zato
može da govori u ime mnogih.

 

Za
razliku od medicinara,

satiričar
ubada gledajući u oči.

 

Satiričari
postaju priznati tek posle smrti.

Diktatorove,
ili svoje.

 

Satiričar
razume više od drugih,

ali nema
razumevanja za pojave o kojima piše.

 

Glavni
lik u Domanovićevom „Vođi“ nije vođa,

već oni
koji idu za njim.

 

Nekada su
satiričare zabranjivali.

Sada neće
ni da ih objave.

 

Pesnike
ne razumeju,

ali se
prave da ih razumeju.

Sa
satiričarima je obrnuto.

 

Satiričar
je uvek korak ispred

i zato je
meta.

 

I satiričari svoje ubode žaokom,

plaćaju životom.

 

Satiričari su nepotkupljivi. 

Zato ne dobijaju honorare.

 

Satira je kao krivo ogledalo

koje stvari deformiše,

da bi ihprikazalo realnim.



Vlast ne nagrađuje
srpske satiričare,

što im je
najveće priznanje.

 

Ne verujem latinskim izrekama.

Latini su
stare varalice.

 

Moje misli su išle mnogo ispred vremena.

Njima su se koristili
još

Stari Latini.

Aforizam
ne treba da bude direktan,

ali treba
da pogađa u središte stvari.

 

Aforističar
matira stilskim figurama.

 

Aforizam
je ono što ostane,

kada se
odbaci sve prolazno.

 

Aforizam
je teško napisati,

a još
teže ga je prepričati.

 

Što je
slatko, to je kratko.

To ne
važi za aforizam koji je

gorak,
opor, ljut i kiseo.

 

Aforizam
nudi rešenje,

tako što
problematizuje.

 

Dobar
aforizam nije dnevno aktuelan,

ali
vremenom postaje sve aktuelniji.

 

Aforizam
sadrži obrt

od kojeg
se zavrti u glavi.

 

Najljuće
su najmanje paprike.

Tako je i
sa aforizmima,

kao
najkraćom formom.

 

Aforizmi
su jedino dobro delo

koje može
da nastane u afektu.

 

Aforističari
ne beže od političkih tema,

jer
nemaju kuda.

 

Aforističari
pišu između redova,

pa su
zato na margini.

 

Aforističar
traži đavola.

U jeziku.

 

Aforizam govori

i ono što ne sadrži.

Knjige
aforizama pokreću čitaoca.

Da
pročita i druge zbirke aforizama.

 

Dobar
aforizam ima više slojeva.

I svi su
gornji.

 

Razumljivo
je što je skakao s teme na temu.

On je
aforističar.

 

Moje aforizme karakteriše
iznenadni obrt.

Očekujete iznenađenje na

kraju, a njega nema.



Objavio sam drugo,
dopunjeno i izmenjeno izdanje

jednog svog aforizma.

 

Život
piše romane.

Aforizme
mora neko duhovitiji.

 

Loš
aforizam čini smešnim svojeg autora.

 

Aforizam
problematizuje

i zato ga
ne vole oni koji prave probleme.

 

Za
aforističare nema nedodirljivih.

Ima samo
onih kojih se ne dotiče.

 

Aforističaru
je dovoljno i malo prostora.

Zato ih
smeštaju u samice.

 

Od pisanja aforizama ne može da se živi,

kao što ne može da se živi

ni od nekih koji pišu aforizme.

 

Neznatno
su skratili moj aforizam.

Ostao je
potpis.

 

Niko ne može
da pogodi šta nam je cilj.

 

Sada najbolje žive oni koji obećavaju

da će ostali da žive dobro u budućnosti.

 

Manje ćemo
da lutamo u budućnosti.

Teritorija
nam je značajno smanjena.

 

Zaboravite
na budućnost,

zbog onih
koji bi da zaborave svoju prošlost!

 

Imali
smo slavnu i bogatu budućnost.

 

Vlada je okrenuta budućnosti.

Narod će tek za nekoliko godina
videti

šta ministri rade sada.

 

Budućnost je toliko čekala na nas,

da je postala prošlost.

 

Kod nas
se gradi za budućnost.

Sve što
je davno započeto,

biće
završeno za nekoliko decenija.

 

Vratio
nam je veru u budućnost.

Uvideli
smo da od bolje sadašnjosti nema ništa.

 

Na
budućnost ne možemo da utičemo,

ali zato
prošlost možemo da promenimo.

 

Ima vremena za budućnost.