Бог је
један.

Али,
који?

 

Бог је
прво створио свет.

А требало
је да се опроба на нечем ситнијем

 

Бог је свет створио за шест дана.

Види се да је све рађено на брзину.

 

Бог
је створио човека на земљи,

па
се склонио на безбедно.

 

Протеривањем људи из раја,

Бог је показао да ни он

не воли оне који много знају.



Бог трипут помаже,

али ми смо изашли из бонуса.

 

Коначно је
и нас погледао Бог.

Заплакао
је и окренуо главу.

 

Они су за
свеце проглашени на земљи,

јер ко
зна шта их чека на небу.

 

Бог опрашта грехове,

али ђаво не опрашта добра дела.

 

Ђаво нити оре, нити копа,

а сади тикве.

 

Душа – то
је оно што нам је на нос изашло!

 

Старозаветни
пророци живе од старе славе.

 

Како да
верујем у Месију?

Нема га
кад је најтеже.

 

Тајну
вечеру Христос је платио главом.

 

Исусово
чудо је ходање по води,

али ни он
није помишљао да на води гради.

 

Ако те неко ошамари,

окрени му своје друго лице!

 

- Не
дирајте моје кругове! – 

рече ђаво
у паклу.

 

Рекох
своје мишљење и спасих душу.

Ено је
сада у рају.

 

У рај се
верује.

Пакао се
осећа.

 

Вечна
ватра гори у паклу.

 

Вечне и непроменљиве истине

данас гласе овако...



Некада су се људи крстили

само када пролазе поред цркве,

а сад и кад су у близини  

владе, парламента, општине...



Црква је одвојена од
државе.

Држава
има своје богове.

 

Како веровати,

кад Боганисмо видели,

а његове изасланике на земљи,

нажалост, јесмо? 

 

Крст се
не носи око врата,

него на
леђима.

 

Прва
асоцијација

на реч
свештеник је – служба!

 

Сиротињо,
и Богу си тешка.

Зато се
свештена лица труде

да буду
што богатија.

 

Владике су се заклеле на завет скромности.

Зато се возе мерцедесима

и аудијима, а не ролс-ројсевима и мајбасима.



Ја сам двоструко већи
верник од вас.

Крстим се и десном и левом руком.

 

Ми смо
већи верници од њих.

Не једемо
свињетину.

Али ни
овчетину, ни говедину, ни пилетину...

 

Влада
је финансијске стручњаке

тражила
чак у Америци.

А
могла је да их пронађе у нашој цркви.

 

Чему исповест,

ако Бог све види?!

 

Како да верујем у душу,

када и она напусти човека?



То да ће нас истина
ослободити,

некад је важило.

Данас се због
истине иде у затвор!

 

Судећи по Минхаузену,

јасно је како се постаје барон.

У лажи су
кратке ноге,

али су
дуги прсти!  

 

Кад нема шта да се једе,

онда се сервирају медијске лажи.

 

Неукусно
је да вам причам

шта све
морам да прогутам.

 

Кад се човек усправи,

постаје мета.

 

Тек кад сам почео

да се понашам као нечовек,

почео сам да живим као човек.

 

Људи су као биљке.

Повијају се како ветар дува,

да се не би померили с места.

 

И
људождер у човеку

тражи оно
најбоље.

 

Кад
су људи били примитивни,

писали
су на кожи животиња.

Цивилизовани
људи

данас
пишу по својој кожи.

 

Поправићемо
међуљудске односе.

Кад
постанемо људи.

 

Ваљда ће народ да отвори очи,

пре него што их заувек затвори.

 

Осим што смо
исти народ,

међу нама
нема других сличности.

 

Ми немамо
предрасуде

према
другим народима,

јер добро
знамо све

њихове
лоше особине.

 

Ми смо
борбен народ.

Тренутно
се боримо с душом.

 

Народ нам је бољи од власти.

Увек изаберемо најгоре.

 

Прелетачи
су понос небеског народа.

 

Шта
нам је са земљом?

Као
да је у земљу пропала.

 

Србија је
на два континента.

Формално
је у Европи,

а
суштински је у Африци.

 

На америчком грбу пише:

Из мноштва једно.

На српском би требало да пише:

Из једног мноштво.

 

Играле се
делије насред земље Србије.

У кругу
двојке. 

 

Ко то
каже Србија је мала?

Свако ко
зна да тумачи карту.

 

Не само
да не знамо где су нам границе,

него не
знамо ни где су нам територије.

 

Ми чувамо
границе наше државе.

Не можемо
и државу.

 

Србија има
максималистичке претензије.

Хтела би
у свом саставу цео Београд.

 

Брисел ће тражити од Београда

да нормализује односе са сваким

делом своје територије.



Односи Србије и њених делова  

представљају једну граничну ситуацију.



За нас је и Војводина Европа.

Стално
поставља неке услове Београду.

 

Не живим у Србији.

Ја преживљавам.

 

Не знамо
куда иде Србија.

Зато што
стоји.

 

Србија је
исток на западу и запад на истоку.

Само није
своја на своме.

 

Србија је
наша кућа.

Зато смо
бескућници.

 

Мали смо ми народ

за Велику Србију.



– Шта смо радили?
Ништа.

– Шта смо
видели? Ништа.

– Где смо
били? У Србији.

 

Ово је Србија. 

Још мало.

 

Није лако издати Србију.

За ово што је преостало, мало се нуди.

 

Србија не би прошла ниједан технички преглед.

Недостају јој делови.

 

Србија је
једина стабилна у окружењу.

Прикована
је за дно.

 

Имао је девет живота.

Али ни то му није било довољно у Србији.

 

Срби су саборан народ.

Кад их је више у кафани,

одмах спајају столове.

 

Србин више не диже руку на Србина.

Удара га испод појаса.

 

Србин је Србину Србин.



Нема подела у српском
народу.

Ми оне
друге не признајемо за Србе.

 

Ћирилица
је наше опроштајно писмо!

 

То што се смањује број Срба,

забрињава све мањи број људи у
Србији.

 

Наука
није дала одговор на питања:

Откад Срби
живе на Балкану и од чега живе?

 

Дај, Боже, да се Срби сложе!

Не дај, Боже, да се Срби сложе!

Ни око овога не можемо да се сложимо.

 

Срби су веома религиозни.

Да не верују у Бога,

не би га толико псовали.

 

Тврде да Срби нису толерантни...

А трпимо овакву власт.



Не осећам се баш
најбоље.

Осећам се
као Србин.

 

О нама брине држава.

То нас и брине.

 

Државни непријатељ број један

је оваква држава.

 

Води
се мртва трка –

да
ли ћемо пре постати народ без државе,

или
држава без народа?!

 

Сви смо
локал патриоте.

Толика
нам је држава.

 

Данас ни
држава не може да функционише,

ако нема
спонзора.

 

Има и
грађана који очекују нешто од државе.

То су они
који купују срећке државне лутрије.

 

Не
питајте,

шта
држава може да уради за вас?

Не може
ништа!

 

Кад сам видео ко брине о држави,

почео сам да бринем и ја.

 

И сам
признаје да он није држава.

Мала је
да би се с њом идентификовао.

 

Запослени у државним службама

раде само два сата.

То је срећна околност,

јер би штета била много већа.

 

Службеници се после ручка

не враћају на посао.

Међутим, то се односи само на оне

који су се на посао вратили после
доручка.

 

Решење је на столу.

Нисмо ни свесни

шта све може да се реши једним
ручком.

 

Домаћој
администрацији

плави
коверат је свето писмо.

 

Одморио се мученик. 

Добио је посао у државној служби.

 

Примљен сам у државну службу на одређено.

Нико не зна колико ће потрајати држава.

 

Не могу
да будем поуздан сведок епохе.

Гледам, а
не верујем.

 

Боље да
се правим да ништа не видим,

него да
гледам смрти у очи.

 

Због сталних промена,

не стижемо да спроведемо реформе.

 

Ми не
живимо од данас до сутра.

Још увек
живимо у прошлости.

 

О
каквом ветру промена говорите?!

Наш
народ се плаши и обичне промаје.

 

Промене
су видљиве.

Данас је
горе него јуче.

 

Данас
влада прича једно, а сутра друго.

Хтели смо
промене преко ноћи.

 

Настављамо
тамо

где смо
стали – стојимо!

 

Све је
црно.

Остало су
нијансе.

 

Имамо
добар вид.

Најпре
видимо оно чега нема.

 

Ми смо мултикултурално друштво.

Овде успевају бројне пољопривредне
културе.

 

Одлучили смо да

равномерно развијамо све делове
Србије.

Зато нам највећи градови

личе на села и паланке.

 

Свет је
постао глобално село.

У то се
увек уверим

када
шетам улицама наших градова.

 

Не знам којом брзином се креће та
струја.

До неких села још увек није
стигла.

 

Док Србија постане нормална
држава,

има да полудимо.

 

Тренутно нам је лоше.

И то је наша константа.

 

Код
нас је толико интересантно,

да
то већ постаје досадно.

 

Ово је
трагикомедија.

Ми
изгибосмо, а они нам се смеју.

 

Друштво
се понаша противприродно.

 

Они који
појма немају,

убијају
нас у појам!

 

Срећа
прати храбре.

Оне друге
прате телохранитељи.

 

Несрећа никад не долази сама.

Ми је призивамо.

 

Ваша прича не пије воду.

Пије нам крв.

 

Све проблеме
можемо да решимо дијалогом.

Под условом
да ви само говорите: ДА!

 

Хајде да
разговарамо као одрасли људи!

Деца
говоре истину.

 

Кад не решавамо горућа питања,

после нам остаје само да се
посипамо пепелом.

 

Време у
Србији просто лети.

Почело је
пролеће, а као да је касна јесен.

 

У
земљи трубе

све
је отишло на добош.

 

Све је отишло у материну,

али је барем све на једном месту.

 

Инцидентне
ситуације су локализоване.

Догађају
се само на тлу Србије.

 

Морамо да
се стрпимо још две године,

а већ
треће биће нам много горе.

 

Код нас ни алтернатива

нема алтернативу.

Удави нас
ово што је испливало.

 

Нема мангупа у нашим редовима.

Они све завршавају преко реда.

 

Демократија је владавина већине.

Важнији су бројеви, него
аргументи.

 

Код нас влада представничка
демократија.

Представљено нам је да је ово
демократија.

 

После
демократских промена

не можемо
да препознамо демократију

за коју
смо се борили.

 

Код нас влада плурализам.

Може овако, а може и онако.

 

Лоше стојимо.

Због добростојећих.

 

Ми нећемо ни пред ким да клечимо.

А спремамо се и да станемо на своје ноге.

 

Живимо све боље и боље,

а ускоро ће нам бити неиздрживо добро.

 

Говорили смо:

Нека буде, што бити не може! 

И тако смо се нашли

у овој немогућој ситуацији.

 

Причај да
ти је боље!

Да ти не
би било горе!

 

Није
тотална диктатура,

пошто
један човек има сва права.

 

Стално је неко на тапету,

а ускоро ће и уза зид.

 

Не да се не види светло на крају тунела,

него ми не видимо ни тунел.

 

Оптимисти траже светло на крају тунела.

Песимисти у тунел не улазе.

 

Не служе се они само прљавим средствима.

Све што говоре чисте су измишљотине.

 

Србија
није земља чуда.

То што
раде српске власти,

више
никога не чуди.

  

Постоји
сличност с античким временом.

И код нас
су коњи полетели.

 

И ми коња за трку имамо.

Додуше, други у трци користе машине.



На космополите код
нас гледају

као на
бића с друге планете.

 

Не
дозволимо да нас било ко дели,

по било
којој основи.

Без
обзира на то да ли то покушавају

подмукли
реформатори, одвратни либерали,

погани
атеисти или лукави унијати.

 

Не признајемо идеолошке и
религијске поделе.

Спојили смо нерадне дане од Ускрса
до Првог маја.

 

Наш брод више не
лута.

Сада има јасан
курс: упутио се на дно!

 

Наша
Атлантида је потонула у мору афера.

 

Срушена
су сва наша надања.

А није
пронађена чак ни црна кутија.

 

Не верујем ни читуљама.

У њима о покојницима пише све најлепше.

 

Власт је
коначно нешто предузела

због
одумирања нације.

Проширује
гробља.

 

Ја очима верујем

тек када уши добију потврду са
званичног места.

 

Кад смо
престали да верујемо у Андерсенове бајке,

схватили
смо да је нешто труло у држави Данској.

 

Џаба сте
кречили!

И копали
темеље, и зидали,

и
малтерисали, и покривали...

 

Двадесет година пропадамо,

али нећемо дозволити да нам било
шта поквари дан.

 

Садашњи оптужују бивше за садашње
стање,

а бивши оптужују садашње за оно
што ће бити.

 

Добро
живимо.

У односу
на оно што нас чека.

 

Излаз
постоји,

али нема
повратка назад.

 

Стид ће нас надживети.

Стварно срамота!

 

Ми смо
нераскидиво везани за ово тле,

немогућношћу
запошљавања у иностранству.

 

Тесла је
био геније,

што је
доказао и тиме што није живео у Србији.

 

Ко се није поздравио с памећу,

отишао је одавде.

 

Излази за
случај опасности:

Хоргош,
Келебија, Бачки Виногради...

 

Србе ћете
лако пронаћи у Бечу, Франкфурту,

Цириху,
Чикагу, Сиднеју...

Али, мало
теже у Неготину, Кладову,

Трговишту,
Црној Трави, Куршумлији...

 

Послали смо о нама лепу слику у свет,

а за сликом су отишле стотине хиљада људи.

 

Млади су
генерација која одлази.

 

Из земље одлазе најбољи.

Држава и жели да нас такви људи

представљају пред светом.

 

Две трећине младих желе да се
иселе у иностранство.

Једна трећина је то већ учинила.

 

У свету
нас најдостојније представљају

они које
смо прогнали у иностранство.

 

Све мање
младих пакују кофере.

Немају шта
да понесу када одлазе одавде.

 

Не идем трбухом за крухом.

Немам ја стомак за то.

 

Не дозвољавамо аутономију
универзитета.

Тако је и Косово почело.

 

Срби с
Косова треба да остану у својим домовима.

Једино у
њима су сигурни.

 

Косово је наше.

А чији смо ми?

 

Косово
је наш Јерусалим.

Наше
је колико и Јерусалим.

 

Влада је
покренула Србију –

са
Косова.

 

Приштина
је од Београда удаљена 350 километара,

али је
све даље.

 

Београд
и Приштина преговарају у Бриселу.

Тако
је одлучено у Вашингтону.

 

Направили смо напредак у преговорима с Приштином.

Поново смо попустили.

 

Никада нећемо признати независно Косово.

То ће стално понављати и наш амбасадор у Приштини.

 

Косово је потребно Србима.

Да обележавају поразе и сећају се страдања.

 

Кад
Турци кажу да је Косово њихово,

свој
протест одмах уложе

Србија,
Албанија и Америка.

 

Косово је Србија.

И у Београду и у Приштини

главну реч воде странци.

 

Послали бисмо ми из Београда

више порука мира на Косово,

само да се СМС не наплаћује

по међународној тарифи.

 

Ако не прихватимо Косово као суседа,

биће још неко између нас.

 

Вратићемо
се на Косово.

Да играмо
утакмице у међународним такмичењима.

 

Никада
нећемо заборавити Косово.

Европска
унија нас стално подсећа

да морамо
да га се одрекнемо.

 

Иако тако
не изгледа на карти,

пут у
Европу води преко Косова.

 

Покушавамо
да успоставимо власт на Косову.

Кад већ
не можемо у Бујановцу и Прешеву.

 

Србија ће опет бити из једног дела.

Кад оду Косово и Војводина.

Два албанске државе постоје – Косово и Албанија,

а две су у настајању – Македонија и Швајцарска.

 

Балкан
нема европску перспективу,

али зато
Европа има балканску перспективу.

 

Србија је
кохезиони фактор у региону.

Сви су се
ујединили против ње.

 

Наша
спољна трговина своди се

на
размену увреда са суседима.

 

Није било
разлога за конфронтацију са суседима,

па смо
задужили историчаре, владике и академике,

да их
пронађу.

 

Између
наших земаља је постојао замрзнут конфликт. 

А онда су
односи отоплили.

 

На Балкану није договорено ни оно што је потписано.



Ми смо контролисали трећину њихове територије.

Сада
они контролишу

трећину нашег тржишта.



Могли би представници
Срба и Хрвата

да
разговарају нормално,

али морају
да говоре у име својих народа.

 

Срби и
Хрвати су најсличнији по томе

што
измишљају међусобне разлике.

 

Срби у
Хрватској су избачени из устава,

а затим и
из кућа и станова.

 

Светска криза нам је нанела велику
штету,

али битно је да не може даље да се
шири.

 

Потписали смо уговор о стратешком
партнерству.

Из тактичких разлога.

Отворени смо за сарадњу са свима.

Не зна се с које стране смо више
шупљи.

 

Невоље
нас стално погађају,

јер смо
мали.

 

У односу на Србију,

свако иностранство је бели свет.

 

Свет о
нама има искривљену слику,

јер се
нисмо добро наместили.

 

Србија не
може да рачуна

ни на
једну функцију у међународним организацијама,

јер не
може да приложи потврду да није кажњавана.

 

Слика коју шаљемо у свет,

не личи на нас.

 

Ми нисмо ни мала Русија,

ни мала Америка.

Ми смо мала Србија.

 

У
владајућој партији неко је за Америку,

неко за
Немачку, а неко за Русију.

Ваљда је
неко и за Србију.

 

Функционерима
је забрањено,

али зато
Србија с поносом седи на две столице.

 

Циљеви
наше спољне политике су

врло
прецизни и јасни.

Ми хоћемо
мало у ЕУ, мало с Русима,

мало у
НАТО и мало да будемо неутрални.

 

Београд подржава територијални
интегритет Украјине.

Кад већ не може интегритет Србије.

 

Мајка
Русија је ближи род од Ујка Сема.

 

Наш
источни грех је што волимо Русију.

 

Пошто нам је Русија мајка,

Запад ће нам мајку мајчину!

 

Сви Срби
су за Европу.

Само, што
би половина са Западном Европом,

а друга
половина са Русијом.

 

Ако хоћемо да будемо суверена
држава,

морамо да урадимо све што Запад
тражи од нас.

 

Запад
је увек спреман да Србији притекне у помоћ.

Када
год процене да радимо против себе.

 

– Шта су
људска права?

– То је
оно због чега су нас бомбардовали.

 

Ако нам НАТО не плати одштету,

мораћемо поново да га победимо.

 

Пошто нису могли да нас униште

санкцијама и бомбардовањем,

дошли су на идеју да саветују нашу
владу.

 

Злочинац се враћа на место злочина.

Долази нам у званичну и

пријатељску посету.



Мрзиоци Србије долазе
код нас с предубеђењем,

а одлазе врло задовољни оним што
су видели.

 

Велика сила је смањила нашу државу.

Да би нас држала у шаци.

 

Није
довољно да Србија

равномерно
развија све регионе.

Београд
мора с њима и да

успостави
дипломатске односе.

 

Ни по
бабу, ни по стричевима,

већ по
Ујка Сему.

 

Немачка
тражи брисање Косова

из Устава
Србије.

То је
напредак,

јер је
Немачка раније тражила брисање Србије.

 

Немачка
нам стално испоставља захтеве.

Некад је
то радила без објаве.

 

Нећемо више ратовати против
Немаца.

Сада молимо Бога да нам дођу и
остану.

 

Раније је
било једноставније.

Да би се
потписала капитулације земље,

није
требало одлазити у иностранство.

 

Њихова последња понуда је

наша последња жеља.

 

Немам
ниједног пријатеља.

Ја сам
неутралан.

 

Овде туђин нема шта да ради.

Ми радимо за њега.

 

Не владају
нама туђини,

јер они се
овде осећају као код своје куће.

 

Постали
смо кооперативни.

Прихватамо
и оно што нам је корисно.

 

Мигранти који поднесу захтев за азил у Србији,

најпре се шаљу на детаљан лекарски преглед.

 

Од
остатака Берлинског зида

само
једна страна је подигла Тријумфалну капију.

 

Европа без граница

ограђена је бодљикавом жицом.

 

У неким
државама велике силе

именују
колонијалног управитеља,

а у неким
дозволе

да га
становници сами изаберу.

 

Америка
је пре двеста година

добила
независност од Британије.

Али
Британија није од Америке.

 

Кад
амерички председници не воде рат,

они
немају мира.

 

Људска
права се поштују само тамо

где се
поштује воља Америке.

 

Кад Америка негде донесе демократију,

становници слободно бирају

да више не живе у тој држави.

 

Реч
клептоман украли смо од Грка.

 

Стари
Грци су задужили свет.

Њихови
потомци су дужни целом свету.

 

Ја сам за грчки сценарио.

Одох на Егеј да тамо пијем узо,

једем сувлаки и слушам бузуки.

 

Црна Гора је еколошка држава.

Најбоље је место за прање пара.

 

 Сви хоћемо тамо где нас неће нико.

 

Србија се великом брзином

приближава Европској унији.

Судар је неминован.

 

Гледано
из Европске уније,

Србија је
тамо далеко.

 

Европска
унија верује у наше способности,

па од нас
тражи немогуће.

 

Ако Европска унија нема алтернативу,

онда је европски пут, пут без повратка.

 

И у
Европској унији

и у
Србији дошло је до замора.

Код њих
од проширења,

код нас
због смањивања.

 

Европска унија нема алтернативу.

А нема ни решења за избеглице,

незапосленост, енергетске проблеме...

 

Европска унија ради на укидању граница.

Највише успеха има на спајању

Косова и Албаније. 

 

Србима није дозвољено да се уједине.

Ми ћемо у Европску унију морати

да улазимо један по један!

 

Свака нова чланица уноси

нешто своје у
Европску унију,

а ми ћемо до уласка остати без ичега.

 

Нећемо
ући у Европску унију

на велика
врата.

Зато нас
смањују.

 

Што је
наша територија мања,

све смо
ближи Европи.

 

Срби хоће
у Европску унију,

али да у
њој главна буде Русија.

 

У
оба светска рата били смо на погрешној страни.

То
смо схватили тек сада

кад
је Немачка постала водећа европска држава.

 

Дајте нам датум почетка преговора са ЕУ,

па смо после мирни сто година!

 

Уклањамо све препреке на путу ка Европској унији:

Косово, Војводину, Санџак...



Не смемо да станемо на путу ка Европској унији,

јер ћемо се срушити.



Мишљење српских евроскептика: 

Европа хоће да ми будемо као они и зато нас неће.

 

Не смемо
да се одрекнемо онога што немамо,

јер
постоји опасност да уђемо у Европску унију.

 

Европа нас тапше по раменима.

А ми се ударамо по глави.

Сви
нас подржавају на путу у Европску унију.

Осим
Европске уније.

 

Убрзавамо
наш пут ка Европској унији.

То је
сада већ слободан пад. 

 

Улазимо на време у Европску унију.

Да присуствујемо њеном распаду.

 

Србија
иде испред Европске уније.

Почела је
да се распада још пре неколико деценија.

 

Ми смо
место сусрета истока и запада.

Најчешће
се на нашем тлу сударају.

 

У грађанском рату нема победника.

Зато се и не завршава.

 

Четници и
партизани ће се измирити

када их више
не буде било.

 

Колаборационисти су сарађивали са једним,

а ослободиоци са другим окупатором.

 

Партизани су сарађивали с Немцима.

Сарадњу оправдавају тиме

што су Маркс и Енгелс били Немци.

 

Подела на
четнике и партизане је прошлост.

Сада су
се међу Србима појавиле и усташе.

 

За ЦИА су
радили нацисти.

Чуј,
радили?!

 

Ко је у
рату био на правој страни

код нас
се сазна тек после неколико деценија.

 

Видели смо да му фали
даска у глави,

па је добио летвом по темену.



Послали су поруку у боци.

Био је то Молотовљев коктел.



Знање је најјаче
оружје.

Ако си
наоружан до зуба,

признају
ти да све знаш најбоље.

 

Патриотизам
се не сипа у тракторе.

Сипа се у
уши.

 

Љубав је
пролазна,

што се за
мржњу не би могло рећи.

 

Кад чујем
да су заједно јачи,

одмах се
питам, кога ће да нападну?

 

Кад није
било никог другог,

Каину је
и брат добро послужио!

 

Због
вишка историје,

ми смо на
историјском минимуму.

 

Патимо од вишка историје,

због мањка памети.

Срби
свуда око себе виде непријатеље.

Имају
добар вид.

 

Понели
смо се витешки.

Исекли
смо их мачевима и проболи копљима.

 

Парадигма
српске историје:

од Душана
Силног до Уроша Нејаког.

 

Увек смо хтели главом кроз зид.

Тако су настајале ћеле-куле.

 

Батина којом нас бију нема дебљи
крај.

Штавише, нема крај уопште.

 

Турци су
код нас боравили петсто година,

на бази
ол инклузив аранжмана.

 

Некад смо
певали о бојевима против Турака.

Сада
певамо турске песме.

 

Држимо се
добрих обичаја ратовања.

А код нас је
обичај да сваких неколико година ратујемо.

 

Комшија је увек ту да ти се нађе.

Да имаш у кога да пуцаш.

 

Све
тече по плану – крв, зној и сузе.

 

Бој не бије свијетло оружје,

већ оно тајно из мрака.

 

Никад
нисмо истицали белу заставу.

Зато смо
увек вешали црне барјаке.

 

У Србији
кум је потребан за

венчање,
крштење и убиство.

 

Ми наше
цареве нисмо скидали.

Скидали
смо им само главе.

 

Дошли су
нам они дани.

Поново
крваримо.

 

Не проливамо крв узалуд.

Неко ће већ на томе да профитира.

 

Чували
смо братство и јединство као очи,

које смо
једни другима вадили.

 

Не
делим људе по националној припадности.

Они
су већ подељени.

 

Комшија
је ближи од брата.

Зато се с
њим много чешће бијемо.

 

Није лако
издати Србију.

Конкуренција
је велика,

а нема се
коме.

 

Ми јуришамо

и кад се
повлачимо.

 

Дезертере на чело војске!

Код њих нема – крени, стани!

 

Мењао је
капе.

Тако је
сачувао главу.

 

За нас је
ово пуна капа.

Сачували
смо живу главу.

 

Он је наше горе лист.

Повија се како ветар дува.

 

Рат се водио за територије.

Људи су само сметали.

 

Бранимо сваки педаљ отаџбине.

Препуштамо само области и регионе.

 

Бранићемо
границе наше државе.

Бар су нам
оне надохват руке.

 

Бусали су
се у прса,

док нису
добили ордене.

 

Нису
узалуд бранили заставу.

У њихову
част, спуштена је на пола копља.

 

Стали смо сви под једну заставу.

Толико нас је преостало.

 

Не гинемо
улудо.

На прву
линију фронта шаљемо интелигенцију.

 

Пописивачима
становништва је олакшан посао – 

претходним
ратовима.

 

То што је
у рату опљачкао, вратио би,

само да
има коме.

 

Противнику
не дајемо ништа.

Чак ни
знакове живота.

 

Живот је
непредвидив.

Смрт је
ту у великој предности.

 

А ми смо мислили да се масовним
погибијама

постаје велики народ.

 

Не живи се од славе.

Гробови незнаних јунака то доказују.



Не бежимо од
обележавања

годишњица
наших злочина.

Ако је
потребно,

спремни
смо и да их прослављамо.

 

Желимо да
се ратни злочини никада не понове,

али морамо
да изађемо у сусрет захтевима гледалаца.

 

Време чини своје.

У масовним гробницама све је више жртава.

 

Помирење
је компликован процес.

Док смо
закопавали ратне секире,

пронашли
смо масовне гробнице.

 

Имамо ми и резервни план.

Да омах потпишемо капитулацију.

 

Кад број издајника пређе половину,

они постају патриоти.

 

Имамо
више заслужних људи него што имамо улица.

Зато
једна улица носи и по три имена.

 

Настављене
су уличне борбе.

Промењено
је још неколико назива улица у граду.

 

Војска се
вредно припрема за ратну ситуацију.

Увежабава
дизање руку,

истицање
беле заставе, предају оружја...

 

Они имају летилице без пилота.

Ми имамо пилоте без летилица.

 

Војном парадом подсетили смо

на победу у Другом светском рату.

Нарочито приказаним оружјем из тог
времена.

 

Војска се успешно маскирала.

Више је не видимо.

 

Ми
смо војно неутрални.

Немамо
војску.

 

За све
што смо исписали крвљу, сад важи:

пиши
пропало!

 

Усамљени појединци би да поново ратују,

али их у томе не подржавају баш сви грађани.

 

Ништа нам
нису могли силом,

док нису
одлучили да с нама разговарају.

 

Резултати
наших победа су поражавајући.

 

Они под
којима смо доживели све поразе су непобедиви.

 

Славимо поразе.

Мање су нас
коштали од победа.

 

Славимо
поразе.

Да се на
замерамо онима које смо побеђивали.

 

Славимо
своје поразе,

јер смо
после њих имали најдуже периоде мира.

 

Славимо и поразе.

Само да не морамо
да радимо.

 

Ми
робујемо идеалу слободе.

 

Ми смо
народ слободарских традиција.

Увек смо
се борили за слободу,

јер је
никада нисмо имали.

 

Због тога што сам нешто превалио
преко уста,

свашта сам превалио преко главе.

 

Боре се за истину, правду и слободу.

Само да ми је знати ко их плаћа.

 

Тишина
због неслободе говора највише пара уши!

 

Тражите
слободу, једнакост и братство?!

Нећемо,
ваљда, да се враћамо у 18. век.

 

Ми можемо
брзо да се ослободимо окупатора,

али дуго
нам треба да га препознамо.

 

Најкраћи
пут између две тачке је

политичка
линија.

 

Студенти треба да уче, а не да се баве политиком.

Политика је за оне који нису учили.

 

У политици се не исплати да
говорите истину.

Нико вам неће веровати.

 

Прво
одржи говор и кажи:

– Хоп!

После не
мораш ни да скочиш!

 

За успех
у политици није довољно да цитирате друге.

Морате да
цитирате прве.

 

У успеху
се не понеси!

Тражи од
других да те носе!

 

Кад хоћу
да побегнем од стварности,

одем на
неки политички скуп.

 

На нашој политичкој сцени

драма почиње свршеним чином.

 

Бирајте
очима!

Не
прљајте руке политиком!

 

Политичко
слепило је предност.

Видиш
само оно што ти одговара.

 

Упали смо у осиње гнездо.

То што нам раде политички противници,

није ништа у поређењу са оним

што нам приређују коалициони партнери.

 

Поново
лаже и краде.

Одлучио
је да се врати у политику.

 

Откад нам је политика све,

немамо ништа друго.



Политика свршеног чина

код нас
нема краја.

 

Оно што
се некад говорило на каучу,

сад се
саопштава из фотеље.

 

Код нас ведре и облаче они који продају маглу.

 

Политичар има дар да прича

свашта о ничему и ништа о свему.

 

Политичар
стално прича о поштењу.

Избегава
да говори о себи.

 

Нећемо да
говоримо о вашем поштењу,

јер немам
шта да кажем на ту тему!

 

Разлика
између новинара и политичара је у томе

што
новинари пишу о ономе што није било,

а
политичари говоре о ономе што неће бити. 

 

Курве
више не причају о поштењу.

Не могу
да дођу до речи од политичара.

 

Успешно
је преварио детектор лажи.

Може да
буде политичар.

 

Дошао је на виши положај,

када је углед бацио под
ноге.



Кад видимо ко су први
људи,

јасно нам
је зашто је дошло последње време.

 

Ко хоће
да гази по црвеном тепиху,

много
тога мора да гурне испод њега.

 

Кад се
политичар претвара,

онда је
прави.

 

Тај
политичар је познат

и у
научним круговима.

Стручњаци
помно испитују његов случај.

 

Некада
су политичари дочекивани хлебом и сољу,

а
сада парадајзом и јајима.

 

Политичари
после избора мутирају,

јер
говоре потпуно другачије, него у кампањи.

 

Политичар
који данас мисли једно,

а сутра
друго је за похвалу.

Обично,
политичари ништа не мисле.

 

Ако
мислите да је политичарима лако,

пробајте
ви да сипате из шупљег у празно!

 

Колективна одговорност је изум

неодговорних појединаца.

 

Функционери
могу да ураде нешто добро за државу.

Потребно
је да ништа не раде.

 

Шта је трагикомедија?

Кад направе
неку трагедију, одговорни
кажу –

шалили смо се.



Један човек мора да
обавља више функција,

јер имамо
проблем с малим наталитетом.

 

Политичари
више не примају мито у ковертама.

Сада
им новац предају у коферима.

 

Тај
политичар никада није мењао своје ставове.

Увек је
пузио и клечао пред страним дипломатама.

 

Мењају се
Шарац, Јабучило, Ђогин, Ждралин...

Само су
Курта и Мурта вечни.

 

Да не би
морао да сјаше,

Курта је
променио име у Мурта.

 

Бивши људи имају политичку будућност.

 

Тај политичар је неколико пута слагао пред изборе 

и поново је био изабран.

Па како да му народ онда не верује?

 

Фигуре
венерис за њега нису ништа посебно.

Он је у
каријери био на више од сто положаја.

 

Кохабитација је кад у исто време јашу и Курта и Мурта.

 

Кад
политичари продубљују конфликте,

народи
копају ровове.

 

Држава бившим функционерима

плаћа неколико месеци и када не раде.

Требало би и много дуже,

само да ништа не раде.

 

Политичаре је немогуће награђивати по учинку.

Морају и они од нечега да живе.

 

Амбасадор
једне велике земље

не
меша се у послове наше владе.

Он
има толико поверења

у
своје људе у тој влади.

 

Ућуткали
су тог политичара

постављањем
за амбасадора.

Не зна
ниједан страни језик.

 

У
пинг-понг дипломатији ми смо лоптица.

 

Дипломате
стављају тачку на почетак реченице.

 

Дипломата
говори оно што други желе да чују,

а ради
оно што желе први!

 

Од њих
нема бољих.

Боље су
уклонили.

 

Безбожници
су се најсуровије обрачунавали с јеретицима.

 

Социјализам
не може да се сведе само на гулаге.

Заборавља
се на монтиране процесе, гладовање,

отимање
имовине, једноумље...

 

За живота
је био заслужан за мир у свету,

а после
смрти крив за рат у Југославији.

 

Диктатор није гурао проблеме под
тепих,

већпод земљу.

 

Ко
друкчије каже, рекао је своје.

 

Они који
су изашли из Брозовог шињела,

у првој
су постави.

 

Социјализам је прелазно друштво.

Час ка комунизму,

час ка капитализму.

Како да у Србији изградимо капитализам

кад је сав капитал изнет у иностранство?



Кад смо се решили
српа и чекића,

нашли смо
се између чекића и наковња.

 

У социјализму радници нису смели да обуставе рад.

Сада не могу да га покрену.

 

Пролетери
некада нису имали шта да изгубе.

Сада
немају шта да добију.

 

Радници
су навикли на привилегије из социјализма,

па и сада
траже да буду плаћени за свој рад.

 

Комунисти
су увек били авангарда.

Они су
први кренули у приватизацију државне имовине.

 

Комунисти
су измишљали непријатеље.

Садашња
власт мора да измишља пријатеље.

 

Увек сам
био против конвертита -

и јуче,
када сам био комуниста,

и данас
када сам демократа.

 

Ми нисмо срушили
само комунизам,

већ и све што је
у њему било изграђено.

 

Кад би код нас била извршена лустрација,

и Северна Кореја и Куба би добиле политичке азиланте.

 

Лустрација
у Србији је непотребна.

Не би
имао ко да влада.

 

Комунизам
долази на крају друштвеног развоја.

После
њега нема ничега.

 

Ми смо
транзиционо друштво.

Из ничега
у ништа.

 

Странке
ратују саопштењима.

Проливају
жуч и мастило.

Освајају
простор у новинама.

Губитници
су они који у томе не учествују.

 

У Србији
има више од стотину странака.

Зато наши
бирачи немају за кога да гласају.

 

Уплатио
сам лото. Попунио сам тикет. Играо сам бинго.

Учланио
сам се у странку. Негде морам да добијем!

 

Политичка
понуда је била слаба,

па је
скочила цена онима који се продају.

 

Ко мења
странке као чарапе,

никад
није го и бос.

 

Нисам изневерио бираче што сам променио странку.

И већина бирача после избора мисли другачије.

 

Партије толеришу различита
мишљења.

Њихови лидери сваког дана мисле
другачије.

 

Нико
нормалан не би гласао за ту странку.

Зато има
убедљиво највећу подршку.

 

То
што ви радите, људи не могу да разумеју.

И
зато вас тако много њих подржава.

 

Моје
очекивања од власти су порасла.

Учланио
сам се у владајућу странку.

 

У владајућој партији нема места за све,

па своје људе убацује и у опозиционе странке.

 

Један
одсто успеха је таленат.

Остало је
чланство у владајућој партији.

 

Странку су претворили у предузеће
–

за производњу магле.

 

Партијска
књижица се носи у џепу,

да џеп не
би био празан.

 

Владајућој
партији многи прилазе због програма.

Она има
најбољи програм за прање биографија.

 

У странци
у којој нема више струја,

влада
тотални мрак.

 

Само је
један кандидат за председника странке.

Е, то је
стварно превише!

 

Статистика
је егзактна наука.

Колико
странка плати,

тачно
толико подршке добије

у
истраживањима јавног мнења.

 

Моја
странка је ванпарламентарна,

јер
грађани немају поверење у парламент.

 

Не могу да вам се не дивим.

Ви сте председник моје странке,

а ја сам незапослен.

 

Та странка се бори за породичне
вредности.

Запошљава родбину својих чланова.

 

Странке
на функције постављају своје људе.

Сада је
јасно зашто функционери нису сасвим своји.

 

Разбијене су криминалне банде.

Криминалци сада морају да делују

преко политичких странака.

 

По
задатку партије обављао је комуналне делатности.

Почистио
је рачуне јавних предузећа.

 

Ако се
сви грађани учлане у владајућу странку,

ко ће
онда бити крив за све што не ваља у држави?!

 

А проблем
солирања неких чланова,

решиће
лидер странке лично.

 

И нула
вреди кад је у коалицији.

 

Између те
две странке постоји синергија.

Кад се
удруже, дугови су им много већи.

 

Владајућу
партију подржава сваки други грађанин.

А ко је
против, он је грађанин другог реда.

 

Кад им обећају мед и млеко,

бирачи се лепе на те приче.



Повећаће запосленост
и зараде,

привући
ће инвестиције, смањиће дугове...

Ето, то
је оно што је влада до сада урадила. 

 

Кажу да
ће нам бити горе, да би после било боље.

Ми у то
верујемо, али до пола.

 

Ако и ви мислите
да само обећавамо,

а ништа не
испуњавамо,

обећавамо да ћемо
то променити.

 

Од обећаног преокрета,

само нам се утроба преврће.

 

Највише ценим изборно обећање

да ће ми дати педесет евра,

ако гласам за њих.



Избори су приоритет.

Успешнији
смо у давању обећања,

него у
њиховом испуњавању.

 

Пред нама је блистава перспектива.

Задовољство квари једино што је нико неће дочекати.

 

Имамо
перспективу,

али је
проблем што се сужава.

 

Влада је
обећала да ћемо сви живети боље.

И немој
да неко саботира обећање!

 

Осим обећања,

немамо чему да се надамо.

 

Изборне плакате
не треба уклањати.

Нека се подсете
шта су нам обећавали.

 

Србија је без премца.

Никоме нису обећали лепшу будућност.

 

И за све лоше у будућности,

биће оптужени бивши.

 

Влада није заборавила на своја обећања.

Поново ће их давати.

  

Свако има право да бира и да буде миран.

 

На изборима може да гласа

сваки пунолетни грађанин.

Ако није гадљив.



Прете нам новим
изборима.

Да ће
после њих бити још горе.

 

Кад власт прети изборима,

уплаше се бирачи.

 

Нови
избори су губљење времена.

Видимо то
по резултатима свих претходних.

 

Стање у Србији је редовно.

Опет имамо ванредне изборе.

 

Организоваћемо
превремене изборе.

Да
видимо ко је против нас.

 

Потребно
је одржати ванредне изборе

како би
влада на миру могла да се посвети

припремама
за нове изборе.

 

Педесет
одсто грађана не излази на изборе.

Они не
виде излаз.

 

Спремни
су изборни каравани.

А и земља
је претворена у пустињу.

 

Водићемо
позитивну кампању.

Афирмисаћемо
мане својих противника.

 

Метеоролога који је најављивао
лепо време,

владајућа странка је ангажовала у
изборној кампањи.

 

Србија у изборној кампањи неће
стати.

Наставиће да пропада.

 

Увек су
водили кампању од врата до врата,

али нису
прелазили изборни праг.

 

У кампањи
иду од врата до врата.

Нико их
не пушта преко прага.

 

Ови са
плаката никако да се одлепе од нас.

 

У кампањи
су обећали и од птице млеко.

Поверовали
су они с птичијим мозгом.

 

Приче
за малу децу

намењене
су старијима од 18 година.

 

Изборни
митинзи почињу са „Боже правде“,

а
завршавају се са „Боже сачувај“.

 

За
непосредан контакт с бирачима

задужени
су телохранитељи.

 

Нису вас они слушали отворених уста,

него су зевали од досаде.



Они не желе
пошто-пото да остану на власти.

Тачно се
зна колико кошта глас на изборима.

 

Ко се
шест месеци удвара бирачима,

после
може да им ради шта пожели.

 

Половина
људи неће изаћи на изборе.

А друга
половина неће имати за кога да гласа.

 

Страни
инвеститор не жури с почетком рада.

Требаће
нам отварање њихове фабрике

и за
следеће изборе.

 

Први
милион се стиче тако

што на
изборима преварите милион људи.

 

Он све плаћа из свог џепа.

Тиме је купио бираче.

 

Кад не
бирамо између два зла,

зло
изабере нас.

 

Дижемо се из мртвих.

Сваки пут када су избори.

 

Ни мртви
овде немају мира.

Стално их
изводе на неке изборе.

 

Лако је изабрати између два зла,

али снађите се ви на бирачком месту!

 

Није ми
лако да се одлучим за кога да гласам,

јер сам
чуо гомилу глупости.

 

Кад
гласачки листићи заврше у контејнеру,

то је
порука кандидатима где им је место.

 

Нисмо
прешли цензус.

Да
нас не би оптуживали

да
нам је стало само до голе власти.

 

Само неке странке су на изборима прешле цензус,

али су све прешле бираче.

 

Нестрпљиво чекам резултате избора,

да вам кажем за кога сам гласао.

 

У кампањи би све дали за ваш глас,

а после да се никако не чујете.

 

И ви сте решили да ме разочарате.

Победили сте на изборима.

 

Пре
избора су демолиране

просторије
опозиционе странке.

А на
изборима је демолирана та странка.

 

Народ их
не воли.

Зато
упорно гласа да они буду на власти у оваквој држави.

 

На нашим изборима био је велики
број посматрача.

Чак педесет посто бирача само су
посматрали гласање.

 

Они су перверзни воајери.

Дошли су да посматрају наше изборе.

 

На дну
Пандорине кутије остала је нада.

Затрпана
гласачким листићама.

 

Верујем у
институције система.

Ја сам
побожан човек.

 

Државни
врх је у облацима.

 

Нисмо
добили изгубљено.

Добили
смо изгубљене.

 

Њима је свануло,

тек кад су потпуно замрачили.

 

Ко на
брду, ак' и мало стоји,

неће да
сиђе с брда!

 

Они дуго владају,

зато што бирачи имају кратко памћење.

 

Није то
сукоб у врху власти.

Они су
дно дна.

 

С ума
сишавши заузимају највише позиције.

 

Све што
крене с врха,

иде
низбрдо.

 

На власти су људи из народа.

Народ их је избацио.

 

Нема
сукоба у врху власти,

осим када
влада себи противречи.

 

Институције
власти у Србији су у великој кризи.

Све је
више затворених кафана

у којима
су доношене најважније одлуке.

 

Понекад је довољно и шест месеци,

да нова власт постане стара власт.

 

Власт се
понаша ауторитарно,

кад
изгуби ауторитет.

 

Нису
поборници чврсте руке.

Они газе.

 

Шта мислим о властима,

то је мој проблем -

што сам вам то рекао.

 

Све ћемо
да делимо братски.

Али ја да
будем Велики Брат.

 

Велики брат те посматра.

Док му не досадиш.

 

Срби су своје владаре ослепљивали,

па су ишли за њима.

 

Боље и слепи
Вођа,

него Велики брат
који нас посматра!

 

Да би био проглашен интелектуалном елитом,

услов је да подржаваш глупаке на власти.

 

Политички
противници му броје сваку пару.

Чине то
већ годинама,

и још их
нису пребројали.

 

Емотивно је везан за власт.

Воли паре.

 

Код нас
се власт не дели на

законодавну,
судску и извршну,

јер вођа
не дозвољава било какве поделе у власти.

 

Поделе се
умножавају.

 

Већ
четири године владају,

али ће у
држави све бити много боље,

када
поново дођу на власт.

 

Кад се власт уљуљка,

више није стабилна.

 

Да смо на
време ставили прст на чело,

не би нам
сада чело показивало прст.

 

По
природним законима талог је на дну.

Али у
друштву важе закони које доноси парламент.

 

Док нисам видео ко нас представља,

нисам ни знао какви смо.

 

Посланицима је савест чиста.

Они мирно спавају, чак и на послу.

 

Преспавао
је посланички мандат,

али није
ћутао.

Повремено
је бунцао.

 

Посланик
још није проучио скупштински пословник.

Није
стигао од проучавања скупштинског јеловника.

 

У току
посланичког мандата променио је неколико странака.

Све у
жељи да представља што више грађана.

 

О
каквој већини ви говорите?

Шта
је вас стотинак у скупштини

у
поређењу с милионима изван ње?

 

Кад посланик диже руке за све предлогe,

то значи да се предао.



Демонстранти су
опљачкали скупштину,

јер су
знали да је то место где се краде.

 

Српски парламент је усвојио
неколико закона.

Ниједан други парламент их није
хтео.

 

Ко је
коме псовао мајку?

Пропустио
сам део скупштинског преноса.

 

Тачно је да псујем у парламенту,

али то је зато што говорим у име народа.

 

Споро усклађујемо законе са европским,

јер се они нама тешко прилагођавају.

 

Посланик не може да одговара

за мишљење изнето у скупштини,

јер се зна да то није његово мишљење.

 

Јавност мисли да се одлуке доносе у скупштинској сали,

јер нема преноса из скупштинског ресторана.

 

Један део
народа ћути.

Ја њега
представљам у скупштини.

 

Пијане
госте не служе у скупштинском ресторану,

али не
могу да им забране да се обраћају с говорнице.

 

Посланичко питање:

Људи, шта то радите?

 

Безбедносна
провера је обавезна кад се улази у авион,

а кад се
улази у владу, није.

 

Почео је
као активиста који лепи плакате.

Сада као
министар лепи евре певачицама.

 

Влада је
прославила првих сто дана,

јер ко
зна да ли ће бити још који повод?!

 

Влада баш
штеди.

Исти људи
владају,

док се
сасвим не потроше.

 

Нова влада ради потпуно супротно од претходне.

Стара влада је
све

чинила да нас упропасти,

а нова ништа не чини да нас спасе.



У Србији се најчешће
обављају реконструкције

злочина и
владе.

 

Што је
више министара у влади,

укупан
збир је мањи.

 

Против
владе раде многи,

а
предњаче они који су у њој.

 

У влади има
министара који ништа не раде

и оних који раде
против премијера!

 

Премијер
је препоручио да министри

летују у
близини Београда.

Послушали
су га,

па се
неки одмарају у влади.

 

Има министара који волонтерски
обављају функцију.

Мислим да би им требало платити,

само да одступе.

 

Министар
није у сукобу интереса.

Њега
ресор не интересује.

 

Министар
је заказао конференцију за новинаре,

да би
своје поступке сакрио од јавности.

 

Министри
раде и ноћу.

Тада се
најбоље сналазе.

 

У влади
је забрањено износити своје мишљење.

То,
наравно, не важи за изношење новца.

 

Министри
искачу и из фрижидера.

Кад већ у
њима нема ничег другог.

 

Министар се не бави приземним стварима.

Он гради палату од

неколико спратова.



Кад видим какве су куће подигли неки министри,

не
сумњам да су слободни зидари.

 

Влада има свестрану подршку.

Зато је нападају слева и здесна,

спреда и отпозади, одозго и
одоздо!

 

Влада би највећу популарност постигла

кад би ухапсила саму себе.



Како министра
ухватити на делу,

када ништа не ради?

 

Захваљујући влади, у стану имам све више простора.

Принуђен сам да продајем једну по једну ствар.

 

Народ не
види шта ради влада,

 јер влада ништа не ради.

 

Резултате владе још не можете да видите,

али можете да их осетите чулом мириса.

 

Влада је поставила билборде.

Да грађани виде њене резултате.

 

Пошто влада ништа не препушта
случају,

значи да нам ово ради намерно.

 

Тачно је
да влада није ништа испунила,

али зато
је све испразнила.

 

Владини
резултати су велики

и више не
могу да се сакрију.

 

Влада од
јавности неће ништа крити.

Сви су
одмах видели да је неспособна.

 

Док је испуњавала европске стандарде,

влада је заборавила на стандард грађана.

 

Влада не
примећује проблеме у источној Србији,

јер је
окренута Западу.

 

Имамо
владу у сенци и сенке у влади.

 

Некима се
привиђају кртице у влади,

што је
немогуће.

Познато
је да су кртице вредне животиње.

 

У влади
нема озбиљних неслагања.

Сукоби министара
делују комично.

 

Влада се
прихватила најтежег посла.

Бави се
сама собом.

 

Човек сам
широких схватања,

али не
могу да схватим шта ради влада.

 

Министар
је дочекан како и доликује.

Јајима
и парадајзом.

 

Грађани од
владе имају велика очекивања.

Очекују да
поднесе оставку.

 

Влада је
одлучила да шири оптимизам.

То ће јој
успети тек када падне.

 

Србија не
памти овако лошу владу.

Жели да
је што пре заборави.

 

Министри с негативним оценама
понављају мандат.

 

Најзад
смо добили вођу каквог заслужујемо.

Има бога!

 

Ми смо
побожан народ.

Нама је
бог потребан и на земљи.

 

Критика
обожаваног вође,

вређа
верска осећања његових следбеника.

 

Он хоће да демократизује
друштво

и зато му је потребна апсолутна власт.



Експозе премијера није Свето писмо,

мада му је сличан по обиму и чудима која описује.

 

Србија је
земља чуда.

Омражени
политичар је

убедљиво
најпопуларнија личност.

 

Пошто говори у име народа,

народ мора да ћути.



Држава није један
човек,

али како
то објаснити једном човеку?!

 

Кад неко влада сам,

не треба да се чуди што су сви
против њега.

 

Он се за све пита,

али нико не сме ништа да га пита.

 

Кад се један пита о свему,

сви остали морају да одговарају.

 

Кормилар
нас уверава да не тоне брод,

већ да се
подиже ниво мора.

 

Премијер
је изузетно угрожен.

Од оних
који га бране.

 

Хитлер је
био молер, Броз бравар,

а
Чаушеску обућар.

И сви су
били мајстори свог заната.

 

Србија
није партијска држава.

Вођа ни о
чему не пита ни партију.

 

– Боље је
да ме се људи плаше,

него да
ме воле – каже вођа.

У првоме
су искренији.

 

Уделили
су слепцу гласове.

Тако је
постао вођа.

 

Откад о њему сви говоре,

нико не сме име да му помене.

 

Вођа је
мало на своју чврсту руку.

 

Пузајућа
диктатура је и када

сви пузе
пред диктатором.

 

Морам све
сам да радим,

и још ме
због тога зову диктатором.

 

Кад он
оде у иностранство у радну посету,

ми се
одморимо.

 

Никад од
њега нећете чути нешто паметно,

јер он
говори оно што желите да чујете.

 

Вођа воли да чује живу реч народа,

који му виче:

– Живео!

 

Вођа се не љути што га називају
диктатором.

То му повећава популарност у нашем
народу.

 

Кад вођа
галами,

остали
морају да шапућу.

 

Капетан
никад не испушта кормило.

Оно му је
важније од брода.

 

Премијер није задовољан учинком неких министара.

То су они који су популарнији од њега.

 

Вођа је толико популаран,

да нико не може ни да му приђе.

 

Нису му
све овце на броју,

али има
већину.

 

Вођа има
одличан преглед ситуације.

за њега
нико не стоји,

а пред
њим сви клече.

 

Само
слуга Запада

може да
буде газда Србије.

 

Нас не воде
слепци.

И они и ми
стојимо у месту.

 

Народ има
огромно поверење у њега.

Али он
нема поверење у народ.

 

Он је Месија.

Кад нас напусти, избавиће нас из ропства.

 

У Србији
прво један суди свима,

а потом
сви хоће да пресуде том једном.

 

Пацови су
побегли с брода,

кад су
видели ко је капетан.

 

Кад видим ко је први,

јасно је зашто смо последњи!

 

Нема разлике у изјавама премијера и председника. 

Нејасно је шта причају обојица.

 

Далеко сам ја од најмоћнијег човека у држави.

Ја сам само председник републике.

 

А кад би
се извинио што је био председник,

то бисмо
извињење прихватили.

 

Председник
дели народну муку.

Чини то
тајно, са својим најближим сарадницима.

 

Позив да
се чује и друга страна,

овде
делује онострано.

 

Бори се
за права грађана

и тако се
ставио на страну противника власти.

 

Критика
власти је наишла на запажену реакцију.

Још ми
одјекује у ушима.

 

Ко покаже
да има кичму,

свашта му
натоваре.

 

Критичар
мора да има јака леђа.

Да му не
би поломили кичму.

 

Критичар режима има сва права:

На адвоката, на суђење у разумном року,

на посете родбине...

 

О критичарима режима све најлепше!

 

За
опозицију изборна тишина у медијима траје

четири
године.

 

Вечити опозиционар је човек за све
режиме.

 

Важно је да имамо јаку опозицију.

Да се закони примењују на што већи
број грађана.

 

У странци се води жестока
унутрашња борба,

јер нико не жели да буде
председник.

 

Опозиција
је толико јадна,

да од ње
може да постане само власт.

 

Опозиција
нема кредибилитет.

Не може
да врати ни банкарске кредите.

 

Шта ће
нам опозиција?

Превише
нам је што имамо и власт!

 

Неспособна власт
лаже, краде и уништава,

а опозиција тврди
да може неупоредиво више.

 

Опозиција
нема замерке на рад владе.

Штавише,
моли Бога да влада овако настави до избора.

 

Простор
за другачије мишљење се сужава.

Биће
сведен на два пута два метра.

 

У борби мишљења,

најпре страда мишљење.

 

Нико живи
се не буни.

Незадовољни
нису више међу живима.

 

Земља пропада оном ко је обрађује.

 

Земља припада онима

који обрађују народ.

Пошто је забрањено продавати земљу
странцима,

ми смо им нашу земљу једноставно
поклонили.

 

Неотесани типови су највише разгранали своје послове.

 

Све је постигао својим рукама.

Успешно се лактао.

 

Ово је успешна гринфилд
инвестиција.

Индустријска зона је и даље поље
под зеленом травом.

 

Нису то
промашене инвестиције.

Њима су
погођене хиљаде људи.

 

То што
наша железара производи,

влада
тешком муком санира субвенцијама.

 

У
железари се одавно не топи руда,

већ
државни буџет.

 

Покренули
смо велики привредни комбинат.

Пустили
смо га низ воду.

 

Наша
фирма одавно не ради с губитком.

Све је
већ изгубила.

 

Највећа уштеда је у приватним
фирмама.

У њима нема издатака за плате.

 

Ко иде
испред свог времена,

на зараду
мора да чека годинама.

 

Сектор за аутоматику и роботику је

заказао због људског фактора.

 

Бизнисмени
представљају најрањивију друштвену групу.

На њих се
најчешће пуца.

 

Сваки је
бизнисмен контроверзан,

јер у Србији није
нормално бавити се бизнисом.

 

Надмашили
смо оф шор зоне.

Тајкуни
овде уопште не плаћају порез.

 

Домаћи
тајкуни регистровали су фирме

на
карипским острвима.

Тамо је
најбоља пословна клима.

 

Пун је као брод.

Зато је и потонуо.                              

 

Добили
смо ветар у леђа.

Погодио
нас је ураган.

 

Поплава
нас задеси једном у педесет година,

а избори
сваке две године.

 

Министри ће посетити поплављено
подручје.

Као да је поплављенима мало њихове
муке!

 

Тамо где
се појаве министри,

тамо је
критично стање.

 

Сад је прави тренутак да се
направи канал до Солуна.

Док има воде захваљујући
поплавама.

 

Паника!

Шири даље!

 

Панику
шире они који хапсе

под
оптужбом да се изазива паника.

 

Испод
вести да људе хапсе

због
писања коментара на интернету,

нема
коментара.

 

Нема разлога за
неоправдану панику.

Разлози су сасвим
оправдани.

 

Знамо
и ми да све тече,

али
питамо се – којим каналима?

 

После
свега што сте изговорили,

није
довољно да повучете реч!

Требало
би да повучете и воду!

 

Пустили
су их низ воду.

Тако су
загадили водотокове.

 

Све реке у Србији су пловне.

По њима плове олупине аутомобила,

бачени фрижидери, неисправни
телевизори...

 

Највише
новца у сламарицама имају они

који
млате празну сламу.

 

Поглед на зелено одмара
очи.

Нарочито на брдо долара.



Све што имамо,

дугујемо
страним банкама.

 

Неће сви
дугови пасти на наше унуке.

Мораће да
их враћају и праунуци и чукунунуци.

 

Обезбедили смо посао и својим
потомцима.

Мораће да раде да врате наше
дугове.

 

Заштитили смо динар од фалсификовања.

Толико је безвредан да га нико не кривотвори. 

 

Шок
терапија владе је дала резултат.

Сви смо
шокирани њеним мерама.

 

Лоше нам
иде на плану економије.

Како би
нам сад добродошао неки спољни непријатељ.

 

Јесмо вам
обећали радна места,

али не
можемо ми да радимо уместо вас.

 

Још не видимо резултате владе у економији.

На њену срећу.



Србија је далеко од банкрота.

Давно нас је задесио.



Од свих инструмената
економске политике,

нама је преостао само добош.

 

Када је Винча у неолиту
имала

тако развијену инфраструктуру,

могу мислити како се тада живело

у центру Београда.



– Да ли си читао
„Знакове поред пута“?

– Кад сам
ја полагао возачки испит,

о није
било обавезно!

 

Изградња ауто-путева касни,

јер је црна мачка прешла пут градитељима.



Наше пруге су
својевремено брже грађене,

него што
се сада њима крећу возови.

 

Сви
возови су нам отишли.

У старо
грожђе.

 

Наши
возови не касне.

Сви су
већ отишли.

 

У Србији
возови рекордно касне.

На једној
железничкој станици на воз се чека

чак
четрдесет година.

 

– Колико
су украли на изградњи тог ауто-пута?

– Којег
ауто-пута?

 

Друмови су пожелели Турке.

Посебно они на којима се наплаћује
путарина.

 

Путари су
спремно дочекали зиму.

Шефови
комуналних предузећа

одавно су
уплатили туристичке аранжмане на планинама.

 

Србија
има коалициону власт.

Владају
глад и беда.

 

Просјачење
није кривично дело.

Штавише,
не одговарају ни они

који су
створили оволико просјака.

 

Током
поста,

требало
би да се уздржавам од лоших мисли,

али,
како, када знам због кога постим?!

 

А како се
хране људи у Србији,

то и
врапци знају.

 

Јели
би наши грађани сваког дана,

али
365 дана је превише за једну годину.

 

Нећу да
једем свакога дана,

па да
постанем зависник.

 

Њему је
сваки оброк молитвени.

Моли да
му уделе нешто хране.

 

Сиромашни
своју исхрану допуњују,

тако што
празне контејнере.

 

Најсиромашнији
имају бесплатне оброке

у
народним кухињама,

а
најбогатији у народним скупштинама.

 

Осим што
немају пара да купују,

снабдевање
грађана одвија се потпуно нормално. 

 

Цела плата нам иде на храну. 

Стварно смо незасити.

 

Музеји су затворени,

али зато грађани у самопослугама
могу да разгледају

изложене предмете без пипања.

 

Следе
узнемирујући снимци.

Видећете
репортажу о томе

како
живи српска породица

с
просечним примањима.

 

Нема више
шта да се крије.

Голи и
боси смо.

 

Ми у кући
једемо хлеб без адитива,

али и без
меса, без јаја, без млека...

 

Делим
храну са псом.

Једем
оно што остане од њега.

 

Био сам
на радном ручку.

Данас сам
на градилишту

носио
малтер и јео кифле.

 

Тачно је
да нисам пријавио своју имовину.

Срамота
ме је колико мало имам.

 

Ми смо уметници минималисти. 

Уметност је како преживљавамо с минималцем.

 

Не можемо да платимо струју, воду, грејање... 

Влада ће нам платити!

 

У реду је
да се провери порекло богатства,

али
највећи број грађана захтева

да се
испита и порекло њиховог сиромаштва.

 

Моја породица се окупила на недељном ручку.

Ми једном недељно ручамо.

 

Породични
бизнис је моја шанса.

Ако
породица пристане да ме издржава.

 

Човек
празних џепова брже тоне.

 

И ове
зиме ћу у топлије крајеве.

Прећи ћу
у део стана који грејемо.

 

Министарка
је ненајављено посетила градилиште

и тамо
никог није затекла.

Радници
су у то време ненајављено били

испред
зграде владе.

 

У Европи
се плата добије кад радиш,

а у
Србији тек кад прекинеш рад.

 

Београд
има привлачну моћ.

У њему се
свакодневно окупљају металци, путари,

адвокати,
професори, оружари

и други
који протестују.

 

Смањење
плата и повећање цена је за наше добро.

Да
коначно схватимо за кога смо гласали.

 

Сет
закона о раду смечовао је раднике.

 

Они који код газда раде на црно,

раде као црнци!

 

Немам времена да зарађујем,

јер морам много да радим.



Плата ми је смањена,
али нисам се потресао.

Нисам је
примио већ две године.

 

Радници су добили паузу за ручак,

која је потрајала неколико година.

 

Нису
плаћени за свој посао.

Они су
платили да би радили.

 

Нису
чиста посла

како
се у Србији долази до посла.

 

Некад се
говорило:

– Да имам
посао, имао бих паре.

Сада се
каже:

– Да имам
паре, имао бих посао.

 

Зауставићемо
страначко запошљавање.

Неће бити
посла ни за чланове странака.

 

Незапослени
невољно раде код приватника,

јер Србин
неће да ради за другога.

 

Не
верујем да сте интелектуалац који тражи посао.

Да сте то
заиста,

знали
бисте да овде не можете наћи посао.

 

Не могу да живим од свога рада.

Зато примам накнаду за незапослене.

 

Кад један
човек све ради,

мора да
буде велика незапосленост у држави.

 

Вођа ради од јутра до поноћи,

али милион незапослених никако да почну

да следе његов пример.

 

Ми смо
најпобожнији народ.

Код нас
је за милион људи свакога дана црвено слово.

 

Некада
нас је окупатор терао да радимо за њега,

а
сада је крив за оволику незапосленост.

 

Сви гледају своја посла.

А нико их не обавља.

 

О сиромашнима брине црква.

Попови им читају опела.

 

Незапослени
добијају социјалну помоћ.

Запослени
нису те среће.

 

Преиспитаће
се социјална помоћ онима

који су
давали донације владајућим партијама.

Држава ће
морати да им повећа помоћ,

како би
имали од чега и да живе.

 

Многи су отишли у превремену
пензију.

Код нас се много брзо живи.

 

Влада се
коначно сетила пензионера.

Смањила
им је пензије.

 

Питаће га
старост,

што им је
смањио пензије?

 

Пензије су најстаријима смањене за њихово добро.

Да би боље живели кроз неколико деценија.

 

Смањење пензија највише ће
погодити

наше најмлађе суграђане.

 

Троше пензионерске дане.

Кад већ немају шта друго.

 

Ја сам девизни пензионер.

Чим примим пензију, купим десет
евра.

 

Данас много веће пензије имају они

који су радили за Немце,

него они који су се против њих борили.

 

– Шта ми препоручујете из жанра фантастике

– Устав Србије.

 

Зашто да
мењамо Устав?

Ни
постојећи се не примењује.

 

Захтеви
да се донесе нови устав,

представљају
напад на уставни поредак.

 

Његова
реч је закон.

Тако је у
земљи у којој је закон само реч.

 

После
закона џунгле настаје пустиња.

 

Кренули смо у одлучну борбу

против организованог криминала.

Или они, или ми, или они и ми.

 

Снове су нам украли они

који су се обогатили преко ноћи.

 

Кад их видим да трљају
руке,

знам да ту нису чиста
посла.



Довели су нас у стање наркозе,

да би оперисали по нашим
џеповима.



Ми сваки посао века

претворимо
у пљачку столећа.

 

Циљ је
оправдао средства,

која су у
међувремену нестала.

 

Све што
има стекао је радом -

многих
других људи.

 

Цело
друштво се бори против корупције.

Затајили
су једино полиција, тужилаштво и судови.

 

Према
корупцији власт има нулту толеранцију.

Изражену
с много нула.

 

Леп живот је само до граница Србије.

Зато код нас
најбоље живе цариници.

 

Нема више
корупције на царини.

Корупција
је прешла све границе.

 

Док је
било корупције,

нешто сте
и могли да завршите

код
државних органа.

 

Он није
умешан у корупцију.

Њему нико
не би узео ни орах из руке.

 

Нова
власт је открила канале

којима су
претходно извлачене буџетске паре.

Сада се
њихова проходност проверава у пракси.

 

Функционер
је својим деловањем доказао

да може
успешно да се носи и

с
највећим криминалцима.

 

Грађани
имају право да знају

како се
троше њихове паре.

Зато ће
новине да наставе

с
објављивањем фотографија вила

у којима
живе функционери.

 

У борби против криминала нема недодирљивих.

Власт је са свим главним мафијашима имала додира.

 

Влада је објавила рат мафији,

али изгледа да мафија не чита новине.

 

Послове
су добили најбољи понуђачи.

Они који
су највише понудили

члановима
тендерске комисије.

 

Криминал је једина област у којој
јавни сектор

још увек има предност над
приватном иницијативом.

 

Борбу против криминала водићемо до краја. 

Док не дођемо до чланова наше странке.

 

Министар полиције у влади је задужен за криминал.

 

Испуњени су услови за његово хапшење:

Крао је и нисмо се нагодили.

 

Полиција
је у мафији пронашла сведоке сараднике.

И сад
одлично сарађују.

 

Разбили
су криминалне банде.

Криминалци
су морали да се организују

у
политичке странке.

 

Код нас постоје мешовита предузећа.

У власништву су власти и мафије.

 

Дали су приоритет аграру и градњи путева.

Сада ће највише да краду у овим областима.

 

Стварно је експерт.

Још увек нису успели да докажу његову кривицу.

 

У
Србији има двадесет спорних приватизација.

Остале
су неспорно криминалне.

 

Јесам
се виђао с криминалцима,

али
тада су били виђени људи.

 

Треба ићи у сусрет догађајима.

Зато смо организовали сачекушу.

 

Одраније
је познат органима гоњења.

Сада живи
од старе славе.

 

Хоћу да
све буде моје,

да
не бих желео ништа туђе!

 

Добио је
наногицу.

Своја
кућица, своја робијица.

 

Историја
криминала може већ сада да се напише.

Нема више
живих учесника.

 

Докле ће на нашем путу

правац да одређује
полиција?!



Не зна се шта је
писац хтео да каже,

па ће то морати да објасни у
полицији.

 

Током
истраге о убиству,

полиција
је елиминисала све који нису сумњиви.

 

Полиција
ради супротно од дискографских кућа.

Она вас
прво сними, па после пропевате.

 

Српска
полиција испитује сумњиво

стварање
света за свега шест дана,

као и ко
је из тога извукао корист.

 

Зна како
су напунили џепове.

Зато их
држи у џепу.

 

Када хоће,
полиција може да пронађе убицу.

Ако је потребно,
може и да га ангажује.

 

Полиграф
је потврдио да говори истину.

Неко му,
ипак, верује.

 

Морам
нешто да вам признам.

Ово
испитивање је баш болело.

 

Шефу тајне полиције целог живота су одавали пошту.

И то туђу.

 

Кад сам упознао агента тајне
полиције,

разговарали смо о мени,

као да се знамо тридесет година.

 

О другима
највише знају они

о којима
се ништа не зна.

 

Прати ме несрећа.

По задатку тајне полиције.

 

Ко неће
да их следи,

добиће
пратиоце.

 

Он нема
досије.

Радио је
за службу.

 

Он може да ради шта хоће,

јер је одраније познат полицији.

 

Данас све може да се каже.

Сутра већ не може, јер вас преко ноћи одведу.

 

Полиција
хапси и погрешне људе.

То
је зато што се хапшења обављају по мраку.

 

Кад се у Србији коначно сазна

који су политичари радили за тајну полицију,

њихова каријера биће још успешнија.

 

Власт
која прислушкује грађане је

најнесрећнија
на свету.

Зна штанарод мисли о њој.

 

Писци на
западу имају своје личне агенте.

И писци
на истоку су имали своје агенте,

а да то
нису ни знали.

 

Рад странака мора да буде транспарентан,

па их зато полиција прислушкује.

 

У времену
када нико никога не слуша,

просто се
обрадујете доушнику.

 

Кад се отворе досијеи,

доушници ће морати да се покрију ушима.

 

Досијеи
ће ускоро бити објављени.

Одмах ће
изаћи допуњена и измењена издања.

 

Богиња
правде у Србији има повез

и преко
очију, и преко уста.

 

Ако ће овде постојати владавина права,

шта да радимо ми из владе?!



Држи се закона к'о
пијан плота.

Оборио је
све параграфе.

 

Да бисте задовољили правду,

морати да имате муда.



Судство се стално реформише.

Ко је јуче био крив,

данас је заслужни грађанин.

 

Кад је правда брза,

онда је недостижна.

 

Може да
бира – да буде сведок покајник,

или
сведок покојник!

 

Свашта му стављају на терет,

а и без тога је тежак неколико
милиона.

 

Оптужили
бисмо кривце именом и презименом,

али народ
неће ни да чује за њих.

 

Оптужени
политичар се нагодио са тужиоцем.

Тужилац
је признао кривицу

и обећао
је да више никада неће

подизати
оптужницу против политичара.

 

Пошто му
није помогло побијање оптужнице,

прешао је
на сведоке.

 

Ми
смо правна држава,

и
зато извршна власт тешко мења одлуке судова.

 

Кад Србин
некога не може да види очима,

само му
поручи:

– Видимо
се на суду!

 

Пред законом су сви једнаки.

Али нису пред судијом.

 

Одлучио
сам да се браним ћутањем.

Суде ми
због вербалног деликта.

 

Може да се
живи од патриотизма.

У притвору
Хашког суда.

 

Хашки суд
је суров.

Они који
су нас раздвајали,

морају да
бораве заједно.

 

Правду
ћемо потражити на суду.

Тамо се
изгубила.

 

Ако
потплатите судију,

неће вас
осудити због давања мита.

 

Нашао сам
се са судијом у четири ока,

па је он
одлучио да зажмури.

 

Нису
открили политичку позадину злочина.

Заболе их
позадина за то.

 

Да би
годинама могли да пресипају

из
празног у шупље,

потребни
су им судови.

 

Судски
процес толико траје,

да ће о
њиховим злочинима суд дати историја.

 

Поука о правном леку:

Корупцији у судству нема лека.

 

Код нас
нема недодирљивих.

Сви
одреда су помиловани за своја кривична дела.

 

Није имао
поштено суђење,

али зато
се поштено начекао

да буде
рехабилитован.

 

Кад су
дошли на власт,

постали
су дипломци, магистри и доктори.

Браво,
мајстори!

 

На факултету је био само једном.

Када је отишао да подигне диплому.

 

Није без разлога купио диплому.

Купио је и радно место.

 

Комисија
за одбрану доктората

јемчи за
тачност преписа.

 

Потписујем
све што сте рекли!

Па нека
ме оптуже за плагијат!

 

Ја сам оригиналан.

Први сам се
сетио да их копирам.



Још у средњем веку придавали смо значај

здравом животу и
кретању у природи.

Шетали смо
Турцима опанке.

 

Пацијенти
лекарима не дају мито да их лече,

већ да им
напишу да су болесни.

 

Морао сам
да подмитим лекара.

Ухапшен
је тек пошто сам подмитио и полицију.

 

Хирург
није хтео да отворипацијента,

док
пацијент није решио да се отвори.

 

Да би он
изгледао нормално,

све нас
праве лудима.

 

Од
уображених болесника,

тежи
случај су они који су уобразили да су здрави.

 

Болесно:

Питамо, како је болест,

а не како је човек?



Постигли смо значајне уштеде у здравству.

Више
не лечимо болеснике.

 

Нема више
медија у власништву државе.

Сада је
држава у власништву медија.

 

Кад су болесни
економија, финансије,

политика и
правосуђе,

онда се ангажују
спин доктори.

 

Некада су
доносиоце лоших вести убијали.

Сада лоше
вести убијају примаоце.

 

Вест у
нашој земљи је само оно

што не
сме да се објави.

 

Нема
слободних медија,

без
жртвовања личне слободе.

 

Морамо
народ да заштитимо од онога

што
највише воли да чита и гледа.

 

Ко не чита између редова,

гледа бело.

 

То
што мислим о нашим медијима,

није
за медије.

 

Није вест да је човек убио жену,
па себе.

Вест би била да је обрнуто.

 

Нема пас
за шта да нас уједе.

Вест за
медије би била да има.

 

Ако се у
извештају не помиње старлета,

више није
вест ни да је човек ујео пса.

 

Биће вам
боље за неколико година.

До тада
уживајте у забавно-музичком програму.

 

А где сте ви то
чули, или прочитали,

да у Србији нема
слободних медија?!

 

Име и адреса власника
медија

нису познати ни
редакцији.

 

Он је на свим каналима.

Зато смо у каналу.

 

Први човек власти нема моћ над
медијима.

Када нека емисија буде укинута
због критике,

он нема начина да је врати у
програм.

 

Уредник
се залагао за слободу медија.

Сада је
слободни новинар.

 

Због
шкакљивих питања новинара,

властима
није до смеха.

 

Свако
зашто,

има
своје – што те интересује?

 

Новинари
су се добро припремили

за
интервју с министром.

Унапред су
добили припремљена питања.

 

Не знамо
ништа о притисцима на медије,

јер
медији о томе ништа не извештавају.

 

Не шире говор мржње.

Усмерили су га према једној особи.

 

Лакше је објаснити некоме да је
срећан,

него га учинити срећним.

 

Неки
медији безочно лажу о влади.

То су они
који пишу о њеним успесима.

 

Због новина се уништава дрвеће,

а новине уништавају људе.

 

Новине се
користе за потпалу – јавности!

 

За те
новине читалац је светиња. 

Зато им
је битно само мишљење тог читаоца.

 

Виц дана
неке новине објављују

на
насловним странама –

у форми
изјава државних функционера.

 

Пас
ми сваког јутра доноси новине,

које
лажу као пас.

 

Читањем
новина прљају се руке.

А тек
писањем.

 

Још нисам
осетио побољшање животног стандарда,

јер не
гледам телевизију и не читам новине.

 

Јавни
сервис одржава у погону машинерију лажи.

 

Наша
стварност изгледа све лепше.

Сада се
уводи и дигитална слика.

 

Сада ћемо
да погледамо рекламе

и враћамо
се у емисију већ наредног дана.

 

Телевизија
ствара зависност.

Министри
не могу без гостовања на ТВ програмима.

 

ТВ
дневник се приказује у ударном термину.

Кад
грађани од беса ударају по телевизорима.

 

У Србији
су најпознатији они

за које
нико не зна чиме се баве.

 

Уместо у
затвору,

криминалац
је у ријалити програму.

Уместо
њега, кажњени су гледаоци.

 

Учесници ријалитија морају

да прођу лекарски преглед.

Ако нису како треба, улазе у шоу.

 

Проституција
је легализована – 

ријалити
програми су дозвољени.

 

Свако је
невин,

док се не
нађе на потерници таблоида.

 

Када би код нас дошло до државног
преврата,

пучисти би најпре преузели
таблоиде.

 

Кад
таблоиди воде истраге,

написана
је пресуда правосуђу.

 

Боље је
бити на стубу срама,

него на
ступцу таблоида.

 

Кад
поверљива информација процури у таблоид,

даље
отиче канализацијом.  

 

Таблоиди
би све да сазнају.

А једино
их истина не интересује.

 

На пресуду
изречену у таблоидима,

не постоји право
на жалбу!

 

Ја пишем
за време које долази.

Читајте
ме у сутрашњем издању новина.

 

Ћутим,

јер речи нису довољне.

 

Откад ћутим,

сналазим се као риба у води.

 

Зашто је
он табу тема?

Пошто
нема никаквог одговора,

схватио
сам.

 

Нема цензуре.

То је све што имам да кажем на ову
тему.

 

Да у
Србији нема цензуре,

доказ је
што министри говоре којешта.

 

Нема ни речи о цензури.

Ко сме о томе да прича?!

 

Данас све може да се каже.

Цензори имају слободан дан.

 

Не
поставља се питање независности медија.

Нико не
сме да постави то питање.

 

Имамо
споменике културе, што је и логично.

Код
нас је култура мртва.

 

Ми своје
културне потребе задовољимо тако

што се
наједемо.

 

Турци
пет векова нису успели

културно
да нас потчине.

А
онда су се сетили да снимају ТВ серије.

 

Сапунице су серијски убица наше културе.

 

Да је Сервантес био постмодерниста,

ветрењаче би јуришале на Дон Кихота.

– Како
наговорити људе да

читају
класике књижевности?

– Треба
рећи да су Исидора Секулић,

Десанка
Максимовић и Светлана Велмар Јанковић

биле
познате ТВ водитељке.

 

Он воли да се дружи са својим
читаоцима.

Највише времена проводи са женом и
децом.

 

Песник
кога боле све ране народа,

није
здрав.

 

Не зна се
шта је писац хтео да каже,

али то
одавно никоме није ни важно.

 

У Србији сви пишу.

Доказ су и исписани зидови

зграде српских писаца.

 

Наши најпознатији писци

никако да изађу из анонимности.

 

Тај роман
не могу да препричам у реченици,

али могу
у једној речи:

ђубре!

 

Пере
своју биографију.

Пише
аутобиографију.

 

Почео сам
да пишем на захтев читалаца.

Недостајали
су им моји романи.

 

Написао сам дело непролазне вредности.

Моја књига кошта исто,

као и пре двадесет година.



Нисам луд да пишем
књижевним језиком,

па да ме
чита само неколико стотина људи.

 

Написао сам врло танку књигу,

како би ушла у најужи избор за награду.

 

Моје књиге иду као алва, коју,

као што је познато,

данас нико не купује.

 

Одмах сам објавио сабрана
дела,

да се нешто не би изгубило.

Он
је самостални уметник.

Сам
пише, приређује, издаје и чита своје књиге.

 

Књиге су
раније забрањиване.

Али,
некада се и читало.

 

Моје књиге тешко налазе пут до
читалаца,

јер је у Србији слабо развијена

путна инфраструктура.

 

Лако је наћи спонзора за књигу.

Довољно је да имате дуге ноге,

велике груди и плаву косу.

 

Тај класик пише тешку литературу,

па се његове књиге продају на килограм.

 

Моје
књиге немају поговор,

јер
рецензенти после читања остају без речи.

 

Гледао сам позоришни комад.

Целу представу нисам могао.

 

Комедија
забуне је када се гледаоци смеју

озбиљном
драмском тексту.

 

Емисије о
култури имају

слабу
гледаност на телевизијама.

Један од
разлога је што се не емитују.

 

Наивних уметника има много.

То су они који верују да ће министарство културе

нешто да учини за њих.

 

Атоми кисеоника –

ситнице које живот значе.

 

Два
и два су теоретски четири,

али
неће да се саберу.

 

Живим као у бајци.

Окружен сам вештицама, алама,

вуковима и вампирима.

 

Вампир
користи само органску храну.

 

Откад су
постављене безбедносне камере,

украдена
нам је приватност.

 

Ко буде
много питао,

изгледаће
као знак питања.

 

Због
постављених питања,

многи
одговарају.

 

Знак
питања требало би постављати

и после
неких одговора.

 

Питање
свих питања је:

- Шта нам
је ово требало?

 

Најважније
ствари у животу не могу да се купе,

јер су много
скупе.

 

У балу под маскама,

не може да се маскира незнање плеса.

 

У кући обешеног не говори се о конопцу,

већ о подели имовине.



Бројао сам овце и тек сада не могу да заспим.

Установио
сам да једна недостаје.

 

Пило се, јело се, шалило се, па се и запевало.

И прође још једна српска сахрана.

 

Ако хоћеш
да једеш,

не
отварај уста!

 

Јебите се
сви!

И
извините,

ако се
неко осетио прозваним!

 

Неке птице никад не полете.

Зато што имају пилећи мозак.



Немају никакав реалан
ослонац.

Ослањају
се на здрав разум.

 

Кад други
мисли за тебе,

ти мораш
да радиш за њега!

 

Да бих био ваш истомишљеник,

захтевам да мислите као ја.

 

Ко
размишља стомаком,

не боли
га глава.

 

Фластер преко уста,

најбоље је средство да се заштити
глава.

 

Најгора комбинација.

Путер на усијаној глави.



Не очекујте од њега
зрно мудрости,

јер је он
интелектуална громада.

 

Он мудро
ћути.

Кад
проговори,

демантује
себе.

 

Паметнији
пропушта.

 

Лупиш и
останеш жив.

Ако кажеш
нешто паметно,

можеш да
изгубиш главу.

 

Не могу
да испадну будале.

Будале
увек остају у игри до краја.

 

Глупи су
у предности.

Њима не
може да се деси незгода,

зато што
су били замишљени.

 

Није сам, 

откад га је напустила памет.

 

Није мисао најбржа.

Глупост је бржа од ње.



Језик ми је бржи од памети. 

Није требало ово да вам кажем.

 

Ко има нож, има и погачу.

 

Што добијемо на мосту,

падне нам у воду.

 

Цео свет је крив што сам ја сам.

 

Моје
слабости јаче су од мене.

 

Тамо где је улаз бесплатан,

плаћа се на излазу.

 

Ако ме
питате за моје лично мишљење,

молим вас,
обратите се неком другом.

 

Све осим
сатире, да није тужно,

било би
смешно.

 

Лако је
бити сатиричар у Србији.

Пробајте
ви, међутим,

да нађете
нешто позитивно у раду владе!

 

Политичари
продају маглу,

хумористи
поклањају ведрину!

 

Политичар
постаје успешан кад уђе у штос –

и у
карикатуру.

 

Он је
хумориста,

жалосна
му мајка!

 

Сатиричар
има моћ предвиђања.

Једино не
зна шта ће бити с њим.

 

Пошто
сатиричара краси радозналост,

омогућено
му је да се упозна

са
затворским условима живота.

 

Владари
могу да натерају поданике на плач,

али не
могу да их спрече да им се смеју.

 

Разлика
између сатиричара и политичара је

у томе
што је сатиричар духовит,

а
политичар је смешан.

 

Сатиричар
се бори за боље друштво,

тако што
тражи оно лоше у њему.

 

Естетика
сатире је у томе

да се о
ружним стварима

говори
лепим стилом.

 

Сатиричар
говори директно

у
завијеној форми.

 

Сатиричар
је као лекар који се бави акупунктуром.

Да би
излечио, боцка и убада.

 

Сатиричар
гради своје дело,

тако што
руши табуе.

 

Сатира је
огледало

у којем
се огледају само храбри.

 

Сатира
стално подсећа на стање у друштву.

Зато
друштво стално заборавља на сатиру.

 

Кад
сатиричар испали стрелицу,

постао је
мета.

 

Када
сатиричаре гурну на маргину,

они пишу
између редова.

 

Сатиричар
има своје ја

и зато
може да говори у име многих.

 

За
разлику од медицинара,

сатиричар
убада гледајући у очи.

 

Сатиричари
постају признати тек после смрти.

Диктаторове,
или своје.

 

Сатиричар
разуме више од других,

али нема
разумевања за појаве о којима пише.

 

Главни
лик у Домановићевом „Вођи“ није вођа,

већ они
који иду за њим.

 

Некада су
сатиричаре забрањивали.

Сада неће
ни да их објаве.

 

Песнике
не разумеју,

али се
праве да их разумеју.

Са
сатиричарима је обрнуто.

 

Сатиричар
је увек корак испред

и зато је
мета.

 

И сатиричари своје убоде жаоком,

плаћају животом.

 

Сатиричари су непоткупљиви. 

Зато не добијају хонораре.

 

Сатира је као криво огледало

које ствари деформише,

да би ихприказало реалним.



Власт не награђује
српске сатиричаре,

што им је
највеће признање.

 

Не верујем латинским изрекама.

Латини су
старе варалице.

 

Моје мисли су ишле много испред времена.

Њима су се користили
још

Стари Латини.

Афоризам
не треба да буде директан,

али треба
да погађа у средиште ствари.

 

Афористичар
матира стилским фигурама.

 

Афоризам
је оно што остане,

када се
одбаци све пролазно.

 

Афоризам
је тешко написати,

а још
теже га је препричати.

 

Што је
слатко, то је кратко.

То не
важи за афоризам који је

горак,
опор, љут и кисео.

 

Афоризам
нуди решење,

тако што
проблематизује.

 

Добар
афоризам није дневно актуелан,

али
временом постаје све актуелнији.

 

Афоризам
садржи обрт

од којег
се заврти у глави.

 

Најљуће
су најмање паприке.

Тако је и
са афоризмима,

као
најкраћом формом.

 

Афоризми
су једино добро дело

које може
да настане у афекту.

 

Афористичари
не беже од политичких тема,

јер
немају куда.

 

Афористичари
пишу између редова,

па су
зато на маргини.

 

Афористичар
тражи ђавола.

У језику.

 

Афоризам говори

и оно што не садржи.

Књиге
афоризама покрећу читаоца.

Да
прочита и друге збирке афоризама.

 

Добар
афоризам има више слојева.

И сви су
горњи.

 

Разумљиво
је што је скакао с теме на тему.

Он је
афористичар.

 

Моје афоризме карактерише
изненадни обрт.

Очекујете изненађење на

крају, а њега нема.



Објавио сам друго,
допуњено и измењено издање

једног свог афоризма.

 

Живот
пише романе.

Афоризме
мора неко духовитији.

 

Лош
афоризам чини смешним својег аутора.

 

Афоризам
проблематизује

и зато га
не воле они који праве проблеме.

 

За
афористичаре нема недодирљивих.

Има само
оних којих се не дотиче.

 

Афористичару
је довољно и мало простора.

Зато их
смештају у самице.

 

Од писања афоризама не може да се живи,

као што не може да се живи

ни од неких који пишу афоризме.

 

Незнатно
су скратили мој афоризам.

Остао је
потпис.

 

Нико не може
да погоди шта нам је циљ.

 

Сада најбоље живе они који обећавају

да ће остали да живе добро у будућности.

 

Мање ћемо
да лутамо у будућности.

Територија
нам је значајно смањена.

 

Заборавите
на будућност,

због оних
који би да забораве своју прошлост!

 

Имали
смо славну и богату будућност.

 

Влада је окренута будућности.

Народ ће тек за неколико година
видети

шта министри раде сада.

 

Будућност је толико чекала на нас,

да је постала прошлост.

 

Код нас
се гради за будућност.

Све што
је давно започето,

биће
завршено за неколико деценија.

 

Вратио
нам је веру у будућност.

Увидели
смо да од боље садашњости нема ништа.

 

На
будућност не можемо да утичемо,

али зато
прошлост можемо да променимо.

 

Има времена за будућност.