detalj slike: KRK Art dizajn

Nataša Stanić: Duboka vera u snagu Božje ljubavi

Želim da moji čitaoci, i ne samo oni, iz mojih dela dobiju poruku o smislu dobrote i lepote i večitoj borbi za boljeg sebe i bolji svet, a to je duboka vera u snagu Božje ljubavi.– Nataša Stanić

Nataša STANIĆ, rođena je 14.9.1971. godine u Trebinju. Tragajući za smislom u besmislu (s)mutnog vremena, piše poeziju i prozu i otkriva smisao kroz stvaralački čin, koji vodi kroz molitvu, inspiraciju i kontinuirani rad. Bavi se glumom, muzikom i baletom. Učesnik je mnogobrojnih kulturnih manifestacija. Pesme i kratke priče objavljuje u časopisima: Jesenjin, Slovoslovlje, Moskovski Parnas, Srpska vila, Trag...Zastupljena u mnogobrojnim zbornicima i antologijama. Prevođena na strane jezike. Član je Udruženja književnika Republike Srpske i Udruženja slobodnih umetnika Australije. Živi i stvara u Trebinju.

Наташа Станић - пјесникиња

Književni ESNAF

Neda Gavrić, Banja Luka – Trebinje, 09.01.2025.

Šta je ono po čemu ćete pamtiti godinu iza nas?

Godina iza nas je bila i lepa i teška. Puno divnih trenutaka koje ću zauvek pamtiti. Bila sam na nekim mestima na kojim sam odavno želela da budem. Ali, nažalost su se desile i dešavaju se strašne tragedije, krik i tuga od kojih zanemimo od bola.

Vaša poezija i proza obrađuju različite teme. Kako pristupate pisanju, ili se proces stvara u potpunosti razlikuje kada pišete stihove naspram proznih dela?

Mnogo je različitih tema koje se prepliću u mojim pesmama, pričama, romanu, ali u dubini motivskog jezgra poetike mog narativa uvek je bila, jeste i to će ostati duboka vera u Gospoda i to da će, posle svih stradanja dobra od zla, pobediti dobro... Kako pristupam pisanju, to ne mogu da objasnim, a možda se baš u toj neobjašnjivosti i krije čarolija nastajanja. Moć epifanije. Pesma nastaje u trenutku, ali roman traži vreme, to traje i kad misliš da nikad nećeš doći do kraja, iznenadiš se da je, napokon, gotovo i raduješ se kao maratonac koji je stigao na cilj, posle duge i naporne trke. Posle romana, otkrila sam najkraće forme, mikro esej i haiku poeziju.

Kako bi opisali uticaj koji vaš rodni grad, Trebinje, ima na vašu kreativnost i inspiraciju?

Moje Trebinje je čarobno i ima ogroman uticaj na kreativnost i inspiraciju. Snaga kamena i lepota sunca, rađaju talenat i razvijaju kvalitet. Ovaj grad je rodio velike pesnike, ratnike i svetitelje i ponosna sam što nosim njegov genetski kod, duboko u svom krvotoku.

Vaše radove objavljujemo i na Književnom ESNAFu. Koliko ste zadovoljni saradnjom? Smatrate li da objavljivanje radova na društvenim mrežama i internet platformama povećava vidljivost, ali i čitanost autora?

Da. Izuzetna mi je radost i čast da sarađujem sa KrK i Književnim ESNAFOM. Zadovoljna sam i zahvalna, pre svega, velikom umetniku i čoveku Iliji Šauli, koji svojim entuzijazmom okuplja, pod jednim krovom, toliko puno kvaliteta. Smatram da su društvene mreže i internet veoma korisni i olakšavaju komunikaciju, objavljivanje radova, vidljivost i čitanost...

Govoreći o vašem učestvovanju na kulturnim manifestacijama i festivalima, kakvo je iskustvo deliti svoju poeziju s publikom širom regiona?

Kao što sam rekla da je značaj društvenih mreža veliki, tako bih rekla da je značaj „živih“ susreta još veći... Učestvovanje na kulturnim manifestacijama i festivalima je predivno i korisno iskustvo. Neopisiv je osećaj deliti svoju poeziju s publikom koja duboko oseća živu poetsku reč, a to se oseti u aplauzu i u očima. A oči ne umeju da lažu.

Zastupljeni ste u zbornicima i prevođeni na više jezika. Kakvo iskustvo je to za vas? Kako mislite da vaša literatura od‌jekuje u različitim kulturama i jezicima?

Stvaram u samoći, u dubini unutrašnje svetlosti i u okrilju svog jezika, ali mi puno znači kad se moji radovi nađu zajedno sa drugima, koji su po kvalitetu izborili svoje mesto i raduje me kad moje reči dobiju svoj oblik na različitim jezicima, a sačuvaju dubinu svog smisla. To je lep osećaj, kao kad je na književnoj večeri u Beogradu predivna umetnica Sofija Ječina govorila moju pesmu, objavljenu u Moskvi, na ruskom jeziku.

Kada govorimo o savremenim temama koje se obrađuju u književnosti, da li mislite da određene teme gube interesili su, naprotiv, večne?

Savremene teme nisu samo ono što jeste danas, već ono što je oduvek, znači svevremene teme. Suštinska pitanja književnosti i života ostala su večna i nepromenjena. Menja se samo tehnološki razvoj, ali čovek i njegova egzistencija jednako traju kroz vekove. Književnost je svedočanstvo ličnog i kolektivnog u spajanju trenutaka, koji tvore temu večnosti. To se ne može izgubiti, čak ni onda kad se nameće drugačije mišljenje...

Mnogi mladi se bore sa pitanjima identiteta. Kako vi definišete svoj identitet kao umetnica i kao osoba?

Pitanje identiteta jeste važno pitanje, kako u književnosti tako u svim sferama razvoja ličnosti. Mnogi mladi se bore, i ne samo mladi, da odrede svoje mesto u ovom zbrkanom haotičnom svetu. Čovek traga u daljinama , ali se pronalazi u svojim dubinama. Ko sam ja? Pitanje Bogu i sebi. Umesto ono „ Znaš li ti ko sam ja?“ upućeno drugim ljudima. Moj identitet, i umetnički i ljudski, jeste u tome svakodnevnom trudu da budem bolja od osobe koja me gleda u ogledalu.

Šta biste želeli da čitaoci preuzmu iz vaših radova, kakvu poruku?

Želim da moji čitaoci, i ne samo oni, iz mojih dela dobiju poruku o smislu dobrote i lepote i večitoj borbi za boljeg sebe i bolji svet, a to je duboka vera u snagu Božje ljubavi.

Pripremate li nešto novo za naredni period?

Pripremam novu knjigu. Radim marljivo, a daće Bog da to uspe i da se objavi. Bože zdravlja!

PODELITE OVAJ TEKST NA: