детаљ слике: КРК Арт дизајн

Наташа Станић: Дубока вера у снагу Божје љубави

Желим да моји читаоци, и не само они, из мојих дела добију поруку о смислу доброте и лепоте и вечитој борби за бољег себе и бољи свет, а то је дубока вера у снагу Божје љубави.– Наташа Станић

Наташа СТАНИЋ, рођена је 14.9.1971. године у Требињу. Трагајући за смислом у бесмислу (с)мутног времена, пише поезију и прозу и открива смисао кроз стваралачки чин, који води кроз молитву, инспирацију и континуирани рад. Бави се глумом, музиком и балетом. Учесник је многобројних културних манифестација. Песме и кратке приче објављује у часописима: Јесењин, Словословље, Московски Парнас, Српска вила, Траг...Заступљена у многобројним зборницима и антологијама. Превођена на стране језике. Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења слободних уметника Аустралије. Живи и ствара у Требињу.

Наташа Станић - пјесникиња

Књижевни ЕСНАФ

Неда Гаврић, Бања Лука – Требиње, 09.01.2025.

Шта је оно по чему ћете памтити годину иза нас?

Година иза нас је била и лепа и тешка. Пуно дивних тренутака које ћу заувек памтити. Била сам на неким местима на којим сам одавно желела да будем. Али, нажалост су се десиле и дешавају се страшне трагедије, крик и туга од којих занемимо од бола.

Ваша поезија и проза обрађују различите теме. Како приступате писању, или се процес ствара у потпуности разликује када пишете стихове наспрам прозних дела?

Много је различитих тема које се преплићу у мојим песмама, причама, роману, али у дубини мотивског језгра поетике мог наратива увек је била, јесте и то ће остати дубока вера у Господа и то да ће, после свих страдања добра од зла, победити добро... Како приступам писању, то не могу да објасним, а можда се баш у тој необјашњивости и крије чаролија настајања. Моћ епифаније. Песма настаје у тренутку, али роман тражи време, то траје и кад мислиш да никад нећеш доћи до краја, изненадиш се да је, напокон, готово и радујеш се као маратонац који је стигао на циљ, после дуге и напорне трке. После романа, открила сам најкраће форме, микро есеј и хаику поезију.

Како би описали утицај који ваш родни град, Требиње, има на вашу креативност и инспирацију?

Моје Требиње је чаробно и има огроман утицај на креативност и инспирацију. Снага камена и лепота сунца, рађају таленат и развијају квалитет. Овај град је родио велике песнике, ратнике и светитеље и поносна сам што носим његов генетски код, дубоко у свом крвотоку.

Ваше радове објављујемо и на Књижевном ЕСНАФу. Колико сте задовољни сарадњом? Сматрате ли да објављивање радова на друштвеним мрежама и интернет платформама повећава видљивост, али и читаност аутора?

Да. Изузетна ми је радост и част да сарађујем са КрК и Књижевним ЕСНАФОМ. Задовољна сам и захвална, пре свега, великом уметнику и човеку Илији Шаули, који својим ентузијазмом окупља, под једним кровом, толико пуно квалитета. Сматрам да су друштвене мреже и интернет веома корисни и олакшавају комуникацију, објављивање радова, видљивост и читаност...

Говорећи о вашем учествовању на културним манифестацијама и фестивалима, какво је искуство делити своју поезију с публиком широм региона?

Као што сам рекла да је значај друштвених мрежа велики, тако бих рекла да је значај „живих“ сусрета још већи... Учествовање на културним манифестацијама и фестивалима је предивно и корисно искуство. Неописив је осећај делити своју поезију с публиком која дубоко осећа живу поетску реч, а то се осети у аплаузу и у очима. А очи не умеју да лажу.

Заступљени сте у зборницима и превођени на више језика. Какво искуство је то за вас? Како мислите да ваша литература од‌јекује у различитим културама и језицима?

Стварам у самоћи, у дубини унутрашње светлости и у окриљу свог језика, али ми пуно значи кад се моји радови нађу заједно са другима, који су по квалитету изборили своје место и радује ме кад моје речи добију свој облик на различитим језицима, а сачувају дубину свог смисла. То је леп осећај, као кад је на књижевној вечери у Београду предивна уметница Софија Јечина говорила моју песму, објављену у Москви, на руском језику.

Када говоримо о савременим темама које се обрађују у књижевности, да ли мислите да одређене теме губе интересили су, напротив, вечне?

Савремене теме нису само оно што јесте данас, већ оно што је одувек, значи свевремене теме. Суштинска питања књижевности и живота остала су вечна и непромењена. Мења се само технолошки развој, али човек и његова егзистенција једнако трају кроз векове. Књижевност је сведочанство личног и колективног у спајању тренутака, који творе тему вечности. То се не може изгубити, чак ни онда кад се намеће другачије мишљење...

Многи млади се боре са питањима идентитета. Како ви дефинишете свој идентитет као уметница и као особа?

Питање идентитета јесте важно питање, како у књижевности тако у свим сферама развоја личности. Многи млади се боре, и не само млади, да одреде своје место у овом збрканом хаотичном свету. Човек трага у даљинама , али се проналази у својим дубинама. Ко сам ја? Питање Богу и себи. Уместо оно „ Знаш ли ти ко сам ја?“ упућено другим људима. Мој идентитет, и уметнички и људски, јесте у томе свакодневном труду да будем боља од особе која ме гледа у огледалу.

Шта бисте желели да читаоци преузму из ваших радова, какву поруку?

Желим да моји читаоци, и не само они, из мојих дела добију поруку о смислу доброте и лепоте и вечитој борби за бољег себе и бољи свет, а то је дубока вера у снагу Божје љубави.

Припремате ли нешто ново за наредни период?

Припремам нову књигу. Радим марљиво, а даће Бог да то успе и да се објави. Боже здравља!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: