detalj slike: KRK Art dizajn

Deda Mrazov asistent

Dok se druga deca slade,

neka druga vredno rade.

Deda Mraze, evo stižem,

sve prašinu glasno dižem.

Obući ću jaknu belu,

dočekaj me u odelu.

Da prošetam po tvom selu,

pa okitim bor i jelu.

Ja sam tvoja pomoć verna,

znaš, neka su deca željna,

čokolada i bombona

lutkica i kamiona.

Zato nosim rekvizite,

baš sam vredna – zapamtite.

Makaze i razne mašne,

sve da blista – valjda znaš me.

Svaki paket da se sija,

pa ću baš od sreće i ja.

Ceo kofer punim brzo,

da se niko ne bi smrzo.

Zimske bajke

Zimske bajke

moje majke,

zvuče kako zvuče.

Halo, meni je već sedam,

nije da sam rođen juče!

Nek se jave vilenjaci,

što sve rade ko na traci

ili možda irvas, Deda

neka dođe preko reda.

Shvatite, ja nisam dete

što mu Deda Mrazom prete,

ili Zekom, Zubić Vilom,

kada nešto neću milom.

Evo reci zašto li su,

odgovori na sva pisma

i za Dedu, Zeku, Vilu

pisana u istom stilu?

Ista ruka da ih piše,

ma ličili ne bi više.

Zato od sad i ja vrebam

i kroz odžak ovaj gledam.

Ako se on tuda spusti

ništa neću da izustim,

sakriću se ispod jelke

baš zbog ovog našeg Deke.

Bele sanke

Pomoćnici Deda Mraza,

pomoćnici lepe Bake,

jel čitate moje pismo?

Piše „Hoću bele sanke“.

Godina je bila duga,

imala sam razne želje,

baš u ovom zimskom stilu

svetlucave i što belje.

Keksić pečen, svako veče.

Ko zna kad će on da svrati?

Sve na vreme, baš u minut,

sigurna sam da me prati.

Ušuškaću se u krevet,

čak ću leći i do devet,

dok lampice moje gore

ne mrdam se sve do zore.

A kad jutro belo svane,

ja pratiću mrva trag.

Deda Mraze, baš te volim,

posebno si meni drag!

Slon dijeta

Izbacite ovog slona

sa afričkog šumskog trona.

Ostavite ga po strani,

pa nek' sebi ručak brani.

Da li je neko sa ovog sveta,

čuo šta je ta slon - dijeta,

i da naš kralj, baš slon Mile

tera sve da skinu kile.

Da li znate draga deco?

Svaki slon se travom hrani,

ili lišćem, korom, voćem...

Šta je loše u banani?

Nešto čudno njega mori,

kad nalazi manu kori.

Kaže: „Jedi suvu travu.“

Ubeđen da je u pravu.

I da vodom varam stomak,

da mi creva buku prave.

Još malo ću jesti oblak,

doći ćeš mi Mile glave.

Naše kosti baš su teške,

kol'ko god da idem peške

ili trčim ili vučem,

ma džaba je i da mučem.

Jedem do sto kila dnevno

i sad još da držim dijetu,

njemu ako je svejedno,

nek' je drži u svom svetu.

Više volim slona Peru,

taj bi jeo i banderu,

bez kompleksa ili glume,

obrstio pola šume.

Zato glasam da se smeni,

u suprotnom – teško meni.

PODELITE OVAJ TEKST NA: