детаљ слике: КРК Арт дизајн

Деда Мразов асистент

Док се друга деца сладе,

нека друга вредно раде.

Деда Мразе, ево стижем,

све прашину гласно дижем.

Обући ћу јакну белу,

дочекај ме у оделу.

Да прошетам по твом селу,

па окитим бор и јелу.

Ја сам твоја помоћ верна,

знаш, нека су деца жељна,

чоколада и бомбона

луткица и камиона.

Зато носим реквизите,

баш сам вредна – запамтите.

Маказе и разне машне,

све да блиста – ваљда знаш ме.

Сваки пакет да се сија,

па ћу баш од среће и ја.

Цео кофер пуним брзо,

да се нико не би смрзо.

Зимске бајке

Зимске бајке

моје мајке,

звуче како звуче.

Хало, мени је већ седам,

није да сам рођен јуче!

Нек се јаве вилењаци,

што све раде ко на траци

или можда ирвас, Деда

нека дође преко реда.

Схватите, ја нисам дете

што му Деда Мразом прете,

или Зеком, Зубић Вилом,

када нешто нећу милом.

Ево реци зашто ли су,

одговори на сва писма

и за Деду, Зеку, Вилу

писана у истом стилу?

Иста рука да их пише,

ма личили не би више.

Зато од сад и ја вребам

и кроз оџак овај гледам.

Ако се он туда спусти

ништа нећу да изустим,

сакрићу се испод јелке

баш због овог нашег Деке.

Беле санке

Помоћници Деда Мраза,

помоћници лепе Баке,

јел читате моје писмо?

Пише „Хоћу беле санке“.

Година је била дуга,

имала сам разне жеље,

баш у овом зимском стилу

светлуцаве и што беље.

Кексић печен, свако вече.

Ко зна кад ће он да сврати?

Све на време, баш у минут,

сигурна сам да ме прати.

Ушушкаћу се у кревет,

чак ћу лећи и до девет,

док лампице моје горе

не мрдам се све до зоре.

А кад јутро бело сване,

ја пратићу мрва траг.

Деда Мразе, баш те волим,

посебно си мени драг!

Слон дијета

Избаците овог слона

са афричког шумског трона.

Оставите га по страни,

па нек' себи ручак брани.

Да ли је неко са овог света,

чуо шта је та слон - дијета,

и да наш краљ, баш слон Миле

тера све да скину киле.

Да ли знате драга децо?

Сваки слон се травом храни,

или лишћем, кором, воћем...

Шта је лоше у банани?

Нешто чудно њега мори,

кад налази ману кори.

Каже: „Једи суву траву.“

Убеђен да је у праву.

И да водом варам стомак,

да ми црева буку праве.

Још мало ћу јести облак,

доћи ћеш ми Миле главе.

Наше кости баш су тешке,

кол'ко год да идем пешке

или трчим или вучем,

ма џаба је и да мучем.

Једем до сто кила дневно

и сад још да држим дијету,

њему ако је свеједно,

нек' је држи у свом свету.

Више волим слона Перу,

тај би јео и бандеру,

без комплекса или глуме,

обрстио пола шуме.

Зато гласам да се смени,

у супротном – тешко мени.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: