|
|
|
 | Radovan Sinđelić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
GAVRAN
Vraćali smo se iz vinograda kolima koja behu natovarena grožđem. Stare taljige je vukao Šarga, vranac ljubimac Markovog dede. Nas dvojica smo išli pored zaprege i raz- govarali. Mrak je polako padao, prve zvezde su se rađale na modrom nebu. Sa nama je išao i Markov pas pulin Đule koji je svaki čas zaostajao, zavirivao u gustiš duž druma, njuš- kao po živicama... Sparinu letnjeg dana zamenila je večernja svežina i odnekud iz stare bukove šume pojavio se lagan vetar. Marko pogleda u modro nebo i reče da će biti noćas kiše. Koračao sam zamišljen i držao ular u ruci kad odjednom konj stade. Ispred nas mirno i dostojanstveno je prelazila put kuna zlatnog krzna. Kad ona nestade u gustišu vreža divljih jagoda, pulin pođe oprezno za njom ali se brzo vrati. Pun mesec se uzneo visoko iznad stoletne šume borova. Njena ogromna stabla činila su mi se u ovom mraku poput divova koji sa lukom i strelama čekaju putnike namernike. Ni po danu nije pri- jatno proći tom šumom kojom i tad vladaju tama i hladnoća i kroz čije se guste krošnje teško probijaju sunčevi zraci. Nekad sam po toj šumi sa dedom tragao za lisičarkama. U daljini iza nas, huknu ćuk. Nešto ga je uplašilo. Oglasi se samo jednom upozoravajući ptice. Osvrnuh se i videh kako brzinom munje lisica pretrča cestu iza nas pa pojuri po- košenom livadom i nestade je negde kod zadnjih sadevenih stogova. Šumeli su crveni ja- senovi koje je nekad davno neko posadio uz put. U njima su bila prazna gnezda. Čvorci su noćivali po vinogradima. Šuštala je suva kukuruzovina, bili smo blizu sela i Đule nas napusti, požuri preko čistine kući, konj zanjišta. Marko je grdio izdajicu. Zaleprša krilima sova iznad nas i nekoliko njih zahučaše u blizini dogovarajući se za ponoćni lov. Videli smo pred sobom svetla sela, crkveni zvonik i vetrokaz na lovačkoj osmatrač- nici. Ja se setih kako je otac pričao pre mnogo godina kad je ujak umro da je pošao u dru- go selo traktorom za koji je zakačio prikolicu i u nju natovario stolove i klupe. Krenuo je čim su mu javili, oko pola dva noću i prešavši pet kilometara već je bio nedaleko od Orlovca kad se okrenuo...I video je da u prikolici sedi žena sa detetom. Otac se upla- šio no nastavio je da vozi. Kod prvih kuća ponovo se okrenuo i ponovo ih video. Treći put se osvrnuo pred ujakovom kapijom, ali žene i deteta ne beše. Ne znam zašto mi je ta priča pala na pamet baš tad. Iz misli me je prenuo Marko koji je gunđao mašući rukama. Iznenadih se kad videh gavrana kako mirno stoji vrh jedne korpe pune grožđa. Munje su sevale u daljini, nevreme se bližilo. Rekoh Marku da ne dira pticu. Beše to krupan gav- ran sjajnih očiju, velikog kljuna, perje mu se sjajilo posuto mesečinom. Ćutao je i gledao nas. Kod prvih kuća ptica odlete na jasen u baba Natinom dvorištu.Zvono sa tornja zazvo- nilo je samo jednom u taj mah. Poznah lavež našeg Đula. Pred mojim dvorištem je stajao i svađao se sa mojim mačorom Šandorom koji ga je mirno posmatrao sa visoke ograde.
|
