|
|
|
 | Радован Синђелић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ГАВРАН
Враћали смо се из винограда колима која беху натоварена грожђем. Старе таљиге је вукао Шарга, вранац љубимац Марковог деде. Нас двојица смо ишли поред запреге и раз- говарали. Мрак је полако падао, прве звезде су се рађале на модром небу. Са нама је ишао и Марков пас пулин Ђуле који је сваки час заостајао, завиривао у густиш дуж друма, њуш- као по живицама... Спарину летњег дана заменила је вечерња свежина и однекуд из старе букове шуме појавио се лаган ветар. Марко погледа у модро небо и рече да ће бити ноћас кише. Корачао сам замишљен и држао улар у руци кад одједном коњ стаде. Испред нас мирно и достојанствено је прелазила пут куна златног крзна. Кад она нестаде у густишу врежа дивљих јагода, пулин пође опрезно за њом али се брзо врати. Пун месец се узнео високо изнад столетне шуме борова. Њена огромна стабла чинила су ми се у овом мраку попут дивова који са луком и стрелама чекају путнике намернике. Ни по дану није при- јатно проћи том шумом којом и тад владају тама и хладноћа и кроз чије се густе крошње тешко пробијају сунчеви зраци. Некад сам по тој шуми са дедом трагао за лисичаркама. У даљини иза нас, хукну ћук. Нешто га је уплашило. Огласи се само једном упозоравајући птице. Осврнух се и видех како брзином муње лисица претрча цесту иза нас па појури по- кошеном ливадом и нестаде је негде код задњих садевених стогова. Шумели су црвени ја- сенови које је некад давно неко посадио уз пут. У њима су била празна гнезда. Чворци су ноћивали по виноградима. Шуштала је сува кукурузовина, били смо близу села и Ђуле нас напусти, пожури преко чистине кући, коњ зањишта. Марко је грдио издајицу. Залепрша крилима сова изнад нас и неколико њих захучаше у близини договарајући се за поноћни лов. Видели смо пред собом светла села, црквени звоник и ветроказ на ловачкој осматрач- ници. Ја се сетих како је отац причао пре много година кад је ујак умро да је пошао у дру- го село трактором за који је закачио приколицу и у њу натоварио столове и клупе. Кренуо је чим су му јавили, око пола два ноћу и прешавши пет километара већ је био недалеко од Орловца кад се окренуо...И видео је да у приколици седи жена са дететом. Отац се упла- шио но наставио је да вози. Код првих кућа поново се окренуо и поново их видео. Трећи пут се осврнуо пред ујаковом капијом, али жене и детета не беше. Не знам зашто ми је та прича пала на памет баш тад. Из мисли ме је пренуо Марко који је гунђао машући рукама. Изненадих се кад видех гаврана како мирно стоји врх једне корпе пуне грожђа. Муње су севале у даљини, невреме се ближило. Рекох Марку да не дира птицу. Беше то крупан гав- ран сјајних очију, великог кљуна, перје му се сјајило посуто месечином. Ћутао је и гледао нас. Код првих кућа птица одлете на јасен у баба Натином дворишту.Звоно са торња зазво- нило је само једном у тај мах. Познах лавеж нашег Ђула. Пред мојим двориштем је стајао и свађао се са мојим мачором Шандором који га је мирно посматрао са високе ограде.
|
