detalj slike: KRK Art dizajn

Ilija Šaula – Književni ESNAF je prekretnica u radu Književne radionice „KORDUN“

Sve što smo do sada uradili sve je značajno i radujem se svakom novom projektu koji će pridoneti razvoju kulture i umetnosti, slobodi mišljenja i govora, estetskom, etičkom, moralnom, duhovnom, humanom i liberalnom razvoju. Naša uloga i zalaganje, posebno na očuvanju jezika i pisma, negovanju tradicije i kulture i širenju pisane reči, doprinosi da se razvijamo na zdravim osnovama, nadograđujući kulturni obrazac Zemlje za dobro svih njenih građana, jer upravo takav pristup može sutra biti presudan, ako bi se pojavili psi rata i neoliberalni moćnici koji ne mare za kulturu i umetnost, jer im ne donose dovoljno novca za njihove bestijalne hirove, a ne žele investirati u čoveka, projekte srca, duše, ljubavi, mira i duhovnog blagostanja. Kultura uvek smatra da će naići na razumevanje koje vodi dijalogu, dogovoru, kompromisu za stolom, a ne na bojnom polju. – Ilija Šaula

Književni ESNAF

Neda Gavrić, Banja Luka – Vest Čester

17.01.2025.

Sa Novom godinom stigle su i promene kada govorimo o Književnoj radionici „Kordun“. O čemu se radi?

Književna radionica „Kordun“  želi da se penzioniše, ali to ne znači da neće i dalje egzistirati. Kompletan njen rad i ulogu u stvaranju književnosti preuzima Udruženje Književni ESNAF koje pored rada radionice ima proširenu delatnost, gde nam je najistaknutije izdavaštvo. Saradnja sa svim članovima može biti još samo angažovanija, jer skoro svakodnevno imamo priliv novih autora koji se interesuju za slanje radova i objavljivanje kod nas. Biće tehničkih promena na portalu, noviteta koji idu u skladu sa razvojem informatike, modifikovanja, lakšeg i bržeg pristupa i veće vidljivosti itd. Do sada smo imali više od tri miliona pregleda, ali književno stvaralaštvo zaslužuje da bude više viđeno i  bolje zastupljeno.

Na koji način će se nastaviti saradnja sa aktivnim članovima?

Što se tiče saradnje sa hiper aktivnim članovima odlučili smo da malo spustimo loptu, umesto ustaljene prakse da radove aktivnih objavljujemo svake nedelje određenog dana, zavisi za koju kategoriju pišu, ubuduće ćemo ih objavljivati mesečno jednom. Želim da se ukaže prilika mlađim i manje afirmisanim autorima, zatim autorima iz dijaspore i ruralnih područja. To stvaralaštvo me posebno interesuje, jer izranja iz sredine koja se počela strašno zanemarivati u svakom pogledu. Poslednjih godina oseća se ipak neka vrsta povratka selu, zaštiti čovekove sredine i očuvanju prirode. Radimo na podsticaju  u takvim krajevima da se mlađi svet zainteresuje kroz umetnost posmatrati vrednosti života i određivati smisao nekim novim stvarima sa kojim se susreću. Tu nam je u cilju pokretanje umetničkih radionica u najudaljenijim mestima, školama, prirodi. Iako je mobilni telefon stigao u svačije ruke, ipak živa i lepa reč ne samo da otvara vrata već i srce. Ljudi vole slušati kad neko lepo i pametno govori, a književnici su uvek važili za one koji imaju i znaju šta da kažu.

Dugogodišnji rad, trud i zalaganje doprinosi sve većoj vidljivosti, ali i prepoznatljivosti. Koji su to naredni koraci koje planirate poduzeti kako bi održali kontinuitet rasta?

Do sada okupljamo više od 600 autora sa tendencijom porasta, nekad nam je bio cilj da okupimo 100 autora i to smo smatrali velikim uspehom, razvoj je uvek dobar, ali sa razvojem se pojavljuju novi prioriteti. Zahteva više organizacije i angažovanja saradnika, više administratora, uređivačkog i tehničkog osoblja. Saradnja sa sve više pojedinaca, udruženja, organizacija i institucija. Uvećavaju se i troškovi održavanja i ulaganja u razne projekte. Postoje autori kojima smo izdavači, želja nam je da ih zadržimo, naravno, danas je konkurencija u izdavaštvu ogromna, a tu je i samoizdavaštvo, zatim ogroman broj štamparija koje takođe mogu da budu u ulozi izdavača. Autora treba ceniti i poštovati da bi se što uspešnije radilo i da bi se ostvarivali pravi rezultati. Odlučili smo da svaki autor koji je sa nama objavio jednu ili više knjiga postaje naš redovni član bez obaveze plaćanja članarine. Dakle, dobiće doživotnu člansku kartu Književnog Esnafa, sa pravom i prvenstvom objavljivanja svojih radova na našem veb sajtu kao i časopisima i zbornicima koje uređujemo.  Za počasne članove koji su do sada uradili poseban doprinos u razvoju našeg udruženja odlučiće Skupština, u svakom slučaju biće to odluka sa posebnim prioritetima. Za sve ostale članove koji kod nas objavljuju svoje stvaralaštvo odredili smo skroman iznos članarine od 1.200 dinara na godišnjem nivou. To bi bio paket koji bi im obezbedio punopravan status za objavljivanje radova na portalu i časopisima. Mladim i novim autorima koji su nam uvek dobro došli, biće ukazana prilika, a svojim će angažovanjem odrediti svoj status.   

U godini iza nas, mnogo je  projekata koje ste uspešno realizovali. Koliko su oni značajni za budućnost Književnog ESNAFA?

Sve što smo do sada uradili sve je značajno i radujem se svakom novom projektu koji će pridoneti razvoju kulture i umetnosti, slobodi mišljenja i govora, estetskom, etičkom, moralnom, duhovnom, humanom i liberalnom razvoju. Naša uloga i zalaganje, posebno na očuvanju jezika i pisma, negovanju tradicije i kulture i širenju pisane reči, doprinosi da se razvijamo na zdravim osnovama, nadograđujući kulturni obrazac Zemlje za dobro svih njenih građana, jer upravo takav pristup može sutra biti presudan, ako bi se pojavili psi rata i neoliberalni moćnici koji ne mare za kulturu i umetnost, jer im ne donose dovoljno novca za njihove bestijalne hirove, a ne žele investirati u čoveka, projekte srca, duše, ljubavi, mira i duhovnog blagostanja. Kultura uvek smatra da će naići na razumevanje koje vodi dijalogu, dogovoru, kompromisu za stolom, a ne na bojnom polju.

Kada govorimo o izdavačkoj delatnosti, šta nam pripremate za ovu godinu?

Ova godina će biti vrlo uzbudljiva, sve više autora želi da radi sa nama, već sad na početku imamo nove naslove, januar nam donosi nekoliko njih, posebno se radujemo prvencima i stvaralaštvu za decu. Najdraža poslastica svakog izdavača je roman, ne želim navoditi ničija imena, ali na repertoaru za ovu godinu pojaviće se sjajna imena, kao i radovi koji obećavaju. Tu je zatim i naš redovni broj časopisa za književnost i teoriju Književni Esnaf, kao i zbornici i zajedničke knjige u okviru festivala i manifestacija u kojima učestvujemo.

Nadam se da ćemo uspeti konačno pokrenuti i ostvariti jednu posebnu ediciju koja bi bila prepoznatljiva po svom izgledu, po uzoru na džepnu knjigu nekada vrlo popularnog izdanja „REČ I MISAO“

Obilazite skoro sve značajnije Sajmove knjiga na kojima i učestvujete kao izlagač. Na kojem Sajmu vas možemo očekivati kada govorimo o tekućoj godini?

Voleo bih posetiti više sajmova, ali život na dva kontinenta mi to ne omogućuje na najlepši način. Za sada smo redovni na najvećem Beogradskom sajmu knjiga kao i Novosadskom, ali tu su Niš, Banja Luka i Sarajevo koje bi takođe voleo da posetimo i predstavimo stvaralaštvo naših autora. Možda sam u pitanju pre ovoga trebao da odgovorim, da nam je velika želja da otvorimo našu onlajn knjižaru, što ne bi trebao da bude problem, ali isto tako bi voleli da u Beogradu možemo naći adekvatan prostor za  knjižaru i neku vrstu sedišta Književnog Esnafa. Mislim da treba samo raditi i postizati rezultate, kao do sada, pa će se pojaviti i prilike i bolja razumevanja kod onih koji o tome odlučuju ili da se stvori budžet za koji neće predstavljati problem pitanje, koliko košta? Želim da istaknem i to, kad smo već kod sajmova, u razgovoru sa mojim dobrim prijateljom iz Njujorka Vladislavom, razgovarao sam o njegovoj ideji, osnivanju malog sajma knjiga Balkanskih autora u tom velikom gradu, gde bi se, verujem, okupilo dosta entuzijasta sa željom da predstave svoje stvaralaštvo, a posetioci da budu u prilici da nas upoznaju i sretnu sa savremenim izdanjima na maternjem jeziku. Sličnu inicijativu u Torontu je pokrenula naša draga koleginica Violeta, još pre pandemije kovid-19 i bilo je interesantno, pobudilo je pažnju mnogih.

Tu su i mnogobrojni Međunarodni susreti književnika, na kojima ćete uzeti učešće ove godine i kakvi su vam planovi po pitanju ovakvih i sličnih manifestacija? Na koji način ćete predstaviti Književni ESNAF?

Književni Esnaf je po svojoj definiciji Udruženje udruženja, tako da je njegovo predstavljanje u duhu predstavljanja drugih. Važno je samo da se promoviše kultura, umetnost, pisana reč, mi dajemo podršku i imamo osećaj kao da mi to radimo. Svako ko nam ukaže priliku da se promovišemo rado to činimo, samo ne zaboravite, Književni Esnaf kad promoviše sebe, promoviše i druge i udruženja i autore. Želim da se zahvalim svim medijima koji nas pozivaju i pružaju priliku da se predstavimo njihovim gledaocima, slušaocima i čitaocima.

Delujete skoro na svim meridijanima sveta. Planirate li veću aktivaciju kada govorimo o Republici Srpskoj?

Republika Srpska, njihovo Udruženje književnika i mnogobrojni članovi, uživaju moje poštovanje i uvek dobru nameru da se nađem na usluzi kako za objavljivanje radova na portalu i u zbornicima, tako i u izdavaštvu. Živa reč nas ipak najlepše privlači jer taj bruj krajiškog naglaska sa kojim sam se rodio, uvek mi pričinjava izuzetnu radost i zadovoljstvo kada se nađem u tom podneblju. Budući da imam veliki broj saradnika iz Republike Srpske, na ideji sam da osnujemo pododbor Književnog Esnafa u Banjaluci.

Kao neumorni radnik u kulturi, književnosti, umetnosti uopšte, da li ste optimistični što se tiče zainteresovanosti institucija za projekte u kulturi? 

Optimizam ne vredi ako nema rezultata. Ako se postignu rezultati, institucije su prve koje će podržati i biti zainteresirane za dalji razvoj. To je prirodno, jer u stvari to je posao koji mi pojedinci i mala udruženja uradimo umesto njih. Naravno da bi trebalo više razumevanja i podrške, posebno u kulturi, umetnosti i književnosti, to ne bi smelo biti upitno, već neminovnost koju svakako treba sprovesti u delo. Kod "novog čoveka" ta se savest razvija, čak i tehnološki napredak daje priliku za više razumevanja. Samo treba biti dovoljno pametan i mudar, ponuditi ideju i ukazati na interesne sfere, u tom slučaju mnogo je lakše doći do uspeha jer ne gura samo jedan, nego više nas. Ima kod nas takvih primera i ja im se divim, takvi ljudi znaju da osete promene i vide priliku za ostvarenje svoje ideje.U svakom slučaju suradnja sa institucijama je korisna, jer se naslanja na profesionalnost i stručnost, teže je pogrešiti i uspjeh je zagarantovaniji, radi se sa većom dozom odgovornosti i kad nas institucija prihvati, na dobitku smo vredne afirmacije. Delimo iskrenu i značajnu saradnju, sa Arhivom Vojvodine u Novom Sadu i Univeritetom za srpski jezik i književnost u Nišu. I ovim putem želim da im se zahvalim. Tu su i mnogobrojne biblioteke u Srbiji i svetu, Institut za Dečju književnost u Beogradu itd.

Gde vas uskoro možemo videti, gde vas čitalačka publika može očekivati u narednom periodu?

Trenutno prvi angažman je na Floridi, treću godinu za redom organizujemo zajedno sa Maticom iseljenika i projektom Beogradski čitač književnu manifestaciju „U čast Beogradskom čitaču i Srpskoj književnosti“ u mestu Kaselberi pored Orlanda u jednom divnom parku pored jezera, okupimo se oko skulpture „Beogradski čitač“ pesnici i pisci, čitamo poeziju, pričamo, pevamo, družimo se i pomažemo da duh knjige preživi i ostane vodič svima nama koji smo se pogubili po ovom šaru zemaljskom. Potom dolazim u Srbiju, gde me čeka mnogo aktivnosti, a između ostalog i sajam knjiga u Novom Sadu u drugoj polovini marta. Vidimo se. Do tada, veliki pozdrav svim našim autorima, pratiocima i poštovaocima sa najiskrenijim željama u Novoj 2025. godini.

GALERIJA

PODELITE OVAJ TEKST NA: