О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Разговори


ИЛИЈА ШАУЛА: КЊИЖЕВНИ ЕСНАФ ЈЕ ПРЕКРЕТНИЦА У РАДУ КЊИЖЕВНЕ РАДИОНИЦЕ КОРДУН

Неда Гаврић
детаљ слике: КРК Арт дизајн
 
 
 

Илија Шаула – Књижевни ЕСНАФ је прекретница у раду Књижевне радионице „КОРДУН“

 
 
Све што смо до сада урадили све је значајно и радујем се сваком новом пројекту који ће придонети развоју културе и уметности, слободи мишљења и говора, естетском, етичком, моралном, духовном, хуманом и либералном развоју. Наша улога и залагање, посебно на очувању језика и писма, неговању традиције и културе и ширењу писане речи, доприноси да се развијамо на здравим основама, надограђујући културни образац Земље за добро свих њених грађана, јер управо такав приступ може сутра бити пресудан, ако би се појавили пси рата и неолиберални моћници који не маре за културу и уметност, јер им не доносе довољно новца за њихове бестијалне хирове, а не желе инвестирати у човека, пројекте срца, душе, љубави, мира и духовног благостања. Култура увек сматра да ће наићи на разумевање које води дијалогу, договору, компромису за столом, а не на бојном пољу. – Илија Шаула



 
Књижевни ЕСНАФ
Неда Гаврић, Бања Лука – Вест Честер
17.01.2025.
 
 
Са Новом годином стигле су и промене када говоримо о Књижевној радионици „Кордун“. О чему се ради?
 
Књижевна радионица „Кордун“  жели да се пензионише, али то не значи да неће и даље егзистирати. Комплетан њен рад и улогу у стварању књижевности преузима Удружење Књижевни ЕСНАФ које поред рада радионице има проширену делатност, где нам је најистакнутије издаваштво. Сарадња са свим члановима може бити још само ангажованија, јер скоро свакодневно имамо прилив нових аутора који се интересују за слање радова и објављивање код нас. Биће техничких промена на порталу, новитета који иду у складу са развојем информатике, модификовања, лакшег и бржег приступа и веће видљивости итд. До сада смо имали више од три милиона прегледа, али књижевно стваралаштво заслужује да буде више виђено и  боље заступљено.
 
На који начин ће се наставити сарадња са активним члановима?
 
Што се тиче сарадње са хипер активним члановима одлучили смо да мало спустимо лопту, уместо устаљене праксе да радове активних објављујемо сваке недеље одређеног дана, зависи за коју категорију пишу, убудуће ћемо их објављивати месечно једном. Желим да се укаже прилика млађим и мање афирмисаним ауторима, затим ауторима из дијаспоре и руралних подручја. То стваралаштво ме посебно интересује, јер израња из средине која се почела страшно занемаривати у сваком погледу. Последњих година осећа се ипак нека врста повратка селу, заштити човекове средине и очувању природе. Радимо на подстицају  у таквим крајевима да се млађи свет заинтересује кроз уметност посматрати вредности живота и одређивати смисао неким новим стварима са којим се сусрећу. Ту нам је у циљу покретање уметничких радионица у најудаљенијим местима, школама, природи. Иако је мобилни телефон стигао у свачије руке, ипак жива и лепа реч не само да отвара врата већ и срце. Људи воле слушати кад неко лепо и паметно говори, а књижевници су увек важили за оне који имају и знају шта да кажу.
 
Дугогодишњи рад, труд и залагање доприноси све већој видљивости, али и препознатљивости. Који су то наредни кораци које планирате подузети како би одржали континуитет раста?
 
До сада окупљамо више од 600 аутора са тенденцијом пораста, некад нам је био циљ да окупимо 100 аутора и то смо сматрали великим успехом, развој је увек добар, али са развојем се појављују нови приоритети. Захтева више организације и ангажовања сарадника, више администратора, уређивачког и техничког особља. Сарадња са све више појединаца, удружења, организација и институција. Увећавају се и трошкови одржавања и улагања у разне пројекте. Постоје аутори којима смо издавачи, жеља нам је да их задржимо, наравно, данас је конкуренција у издаваштву огромна, а ту је и самоиздаваштво, затим огроман број штампарија које такође могу да буду у улози издавача. Аутора треба ценити и поштовати да би се што успешније радило и да би се остваривали прави резултати. Одлучили смо да сваки аутор који је са нама објавио једну или више књига постаје наш редовни члан без обавезе плаћања чланарине. Дакле, добиће доживотну чланску карту Књижевног Еснафа, са правом и првенством објављивања својих радова на нашем веб сајту као и часописима и зборницима које уређујемо.  За почасне чланове који су до сада урадили посебан допринос у развоју нашег удружења одлучиће Скупштина, у сваком случају биће то одлука са посебним приоритетима. За све остале чланове који код нас објављују своје стваралаштво одредили смо скроман износ чланарине од 1.200 динара на годишњем нивоу. То би био пакет који би им обезбедио пуноправан статус за објављивање радова на порталу и часописима. Младим и новим ауторима који су нам увек добро дошли, биће указана прилика, а својим ће ангажовањем одредити свој статус.   
 
У години иза нас, много је  пројеката које сте успешно реализовали. Колико су они значајни за будућност Књижевног ЕСНАФА?
 
Све што смо до сада урадили све је значајно и радујем се сваком новом пројекту који ће придонети развоју културе и уметности, слободи мишљења и говора, естетском, етичком, моралном, духовном, хуманом и либералном развоју. Наша улога и залагање, посебно на очувању језика и писма, неговању традиције и културе и ширењу писане речи, доприноси да се развијамо на здравим основама, надограђујући културни образац Земље за добро свих њених грађана, јер управо такав приступ може сутра бити пресудан, ако би се појавили пси рата и неолиберални моћници који не маре за културу и уметност, јер им не доносе довољно новца за њихове бестијалне хирове, а не желе инвестирати у човека, пројекте срца, душе, љубави, мира и духовног благостања. Култура увек сматра да ће наићи на разумевање које води дијалогу, договору, компромису за столом, а не на бојном пољу.
 
Када говоримо о издавачкој делатности, шта нам припремате за ову годину?
 
Ова година ће бити врло узбудљива, све више аутора жели да ради са нама, већ сад на почетку имамо нове наслове, јануар нам доноси неколико њих, посебно се радујемо првенцима и стваралаштву за децу. Најдража посластица сваког издавача је роман, не желим наводити ничија имена, али на репертоару за ову годину појавиће се сјајна имена, као и радови који обећавају. Ту је затим и наш редовни број часописа за књижевност и теорију Књижевни Еснаф, као и зборници и заједничке књиге у оквиру фестивала и манифестација у којима учествујемо.
Надам се да ћемо успети коначно покренути и остварити једну посебну едицију која би била препознатљива по свом изгледу, по узору на џепну књигу некада врло популарног издања „РЕЧ И МИСАО“
 
Обилазите скоро све значајније Сајмове књига на којима и учествујете као излагач. На којем Сајму вас можемо очекивати када говоримо о текућој години?
 
Волео бих посетити више сајмова, али живот на два континента ми то не омогућује на најлепши начин. За сада смо редовни на највећем Београдском сајму књига као и Новосадском, али ту су Ниш, Бања Лука и Сарајево које би такође волео да посетимо и представимо стваралаштво наших аутора. Можда сам у питању пре овога требао да одговорим, да нам је велика жеља да отворимо нашу онлајн књижару, што не би требао да буде проблем, али исто тако би волели да у Београду можемо наћи адекватан простор за  књижару и неку врсту седишта Књижевног Еснафа. Мислим да треба само радити и постизати резултате, као до сада, па ће се појавити и прилике и боља разумевања код оних који о томе одлучују или да се створи буџет за који неће представљати проблем питање, колико кошта? Желим да истакнем и то, кад смо већ код сајмова, у разговору са мојим добрим пријатељом из Њујорка Владиславом, разговарао сам о његовој идеји, оснивању малог сајма књига Балканских аутора у том великом граду, где би се, верујем, окупило доста ентузијаста са жељом да представе своје стваралаштво, а посетиоци да буду у прилици да нас упознају и сретну са савременим издањима на матерњем језику. Сличну иницијативу у Торонту је покренула наша драга колегиница Виолета, још пре пандемије ковид-19 и било је интересантно, побудило је пажњу многих.
 
Ту су и многобројни Међународни сусрети књижевника, на којима ћете узети учешће ове године и какви су вам планови по питању оваквих и сличних манифестација? На који начин ћете представити Књижевни ЕСНАФ?
 
Књижевни Еснаф је по својој дефиницији Удружење удружења, тако да је његово представљање у духу представљања других. Важно је само да се промовише култура, уметност, писана реч, ми дајемо подршку и имамо осећај као да ми то радимо. Свако ко нам укаже прилику да се промовишемо радо то чинимо, само не заборавите, Књижевни Еснаф кад промовише себе, промовише и друге и удружења и ауторе. Желим да се захвалим свим медијима који нас позивају и пружају прилику да се представимо њиховим гледаоцима, слушаоцима и читаоцима.
 
Делујете скоро на свим меридијанима света. Планирате ли већу активацију када говоримо о Републици Српској?
 
Република Српска, њихово Удружење књижевника и многобројни чланови, уживају моје поштовање и увек добру намеру да се нађем на услузи како за објављивање радова на порталу и у зборницима, тако и у издаваштву. Жива реч нас ипак најлепше привлачи јер тај бруј крајишког нагласка са којим сам се родио, увек ми причињава изузетну радост и задовољство када се нађем у том поднебљу. Будући да имам велики број сарадника из Републике Српске, на идеји сам да оснујемо пододбор Књижевног Еснафа у Бањалуци.
 
Као неуморни радник у култури, књижевности, уметности уопште, да ли сте оптимистични што се тиче заинтересованости институција за пројекте у култури? 
 
Оптимизам не вреди ако нема резултата. Ако се постигну резултати, институције су прве које ће подржати и бити заинтересиране за даљи развој. То је природно, јер у ствари то је посао који ми појединци и мала удружења урадимо уместо њих. Наравно да би требало више разумевања и подршке, посебно у култури, уметности и књижевности, то не би смело бити упитно, већ неминовност коју свакако треба спровести у дело. Код "новог човека" та се савест развија, чак и технолошки напредак даје прилику за више разумевања. Само треба бити довољно паметан и мудар, понудити идеју и указати на интересне сфере, у том случају много је лакше доћи до успеха јер не гура само један, него више нас. Има код нас таквих примера и ја им се дивим, такви људи знају да осете промене и виде прилику за остварење своје идеје.У сваком случају сурадња са институцијама је корисна, јер се наслања на професионалност и стручност, теже је погрешити и успјех је загарантованији, ради се са већом дозом одговорности и кад нас институција прихвати, на добитку смо вредне афирмације. Делимо искрену и значајну сарадњу, са Архивом Војводине у Новом Саду и Универитетом за српски језик и књижевност у Нишу. И овим путем желим да им се захвалим. Ту су и многобројне библиотеке у Србији и свету, Институт за Дечју књижевност у Београду итд.


Где вас ускоро можемо видети, где вас читалачка публика може очекивати у наредном периоду?
 
Тренутно први ангажман је на Флориди, трећу годину за редом организујемо заједно са Матицом исељеника и пројектом Београдски читач књижевну манифестацију „У част Београдском читачу и Српској књижевности“ у месту Каселбери поред Орланда у једном дивном парку поред језера, окупимо се око скулптуре „Београдски читач“ песници и писци, читамо поезију, причамо, певамо, дружимо се и помажемо да дух књиге преживи и остане водич свима нама који смо се погубили по овом шару земаљском. Потом долазим у Србију, где ме чека много активности, а између осталог и сајам књига у Новом Саду у другој половини марта. Видимо се. До тада, велики поздрав свим нашим ауторима, пратиоцима и поштоваоцима са најискренијим жељама у Новој 2025. години.
 
 

 
 
 

GALERIJA

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"