O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede















Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Jovica Đurđić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirjana Štefanicki Antonić
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Saša Miljković
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Svetlana Janković Mitić
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


HANS KREBS: ENERGIJA ORGANIZMA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn


HANS KREBS - ENERGIJA ORGANIZMA


Dr SIMO JELAČA

Energija, generalno, je protok prirode. Britanski fizičar James Prescott, je definisao kretanje energije, definicijom: Energija veličine jednog džaula (1 joule) ravna je pomeranju mase od jednog kilograma na dužini od jednog metra u jednoj sekundi. Kako se energija javlja u različitim vidovima, moguća je njena promena iz jednog oblika u drugi (na primer: toplotna energija može se prevoditi u električnu i obratno i slično).
Mišići ljudskog organizma dobijaju energiju iz molekula adenozin triptofana (ATP), a ta energija dobija se iz ugljenohidrata, koje čovek jede. A ugljeni hidrati se stvaraju u žitima pomoću sunčane svetlosti, u vidu nuklearne energije.
Godine 1840 hemičari Justus von Liebig i Julius Mayer, pretpostavili su da energija potrebna za život živim organizmima dospeva u organizme hemijskom reakcijom hrane. Fizičar Hermann von Helmholtz, poštovalac Leibiga pokazao je da je mehanička energija prethodno bila skladištena u hrani. Tako je utvrđeno da svaki gram ugljenih hidrata, proteina i masti, imaju ustaljeni iznos energije, uvek jednak u svim slučajevima. Jedan gram ugljenih hidrata ima 4 kalorije (4 cal/g); gram proteina , takođe (4 cal/g), a jedan gram masti (9 cal/g). Za biohemičare je bilo pitanje, koji se hemijski procesi odvijaju tokom razgradnje hrane u organizmima. Godine 1937 nemački biohemičar Hans Adolf Krebs definisao je taj postupak, pri kome dolazi do oslobađanja energije, i taj proces nazvan je po njegovom imenu Krebsov ciklus. Taj proces, po Krebsovom ciklusu odigrava se u organizmima svih živih bića na zemlji (ljudi, životinja, biljaka, pa čak i jedno-ćelijskih bakterija). Prema tome, Krebsov ciklus je oslobađanje energije u svim živim bićima, i otuda je celokupni život na zemlji zajednički, univerzalan, a Krebsov ciklus je kao i DNK, stari hijeroglif života.
Kako se hrana pretvara u energiju, u osamnaestom veku je francuski hemičar Antoine Laurent Lavoisier (1743-1794), koji se smatra ocem moderne hemije, pokazao da organske materije sagorevaju u organizmu, uz prisustvo kiseonika, pri čemu dolazi do oslobađanja energije, ugljendioksida i vode. Organski molekuli hrane pretežno su sastavljeni od ugljenika, vodonika i kiseonika. U primeru molekula glukoze razgradnja izgleda po formuli ovako:
C6H12O6 + 6O2 = 6 CO2 + 6 H2O + energija
Dobijena energija može biti u vidu toplote, a može i u drugim oblicima. Proces reakcije glukoze sa kiseonikom zove se oksidacija. Često se, međutim, kaže da glukoza u organizmu ‘’sagoreva’’ i oslobađa energiju. Hemičari shvataju da se Lavoazijeva reakcija ne odvija u jednom stepenu, a to je nešto kasnije razjasnio Krebs.

Krebsov ciklus, pozajmljen sa interneta. Neka se mnogi čitaoci ne zanose da treba da razumeju sve prikazane procese, ali ovaj ciklus jasan je hemičarima i veoma lepo izgleda.

Dok je išao u škole i studirao, Krebs je bio veoma dobar učenik i student, mada je njegov otac bio dosta skeptičan prema svoj svojoj deci. Na Gettinggen univerzitetu Krebs je shvatio hemije i biologije. Sa njime je studirao Franz Knoop, koji je izučavao metabolizam masti, što je jedan od važnih elemenata u Krebsovom ciklusu. Kada je završio fakultet Krebs je dobio diplomu doktora medicine (MD) 1925 godine, a već od 1926 do 1930 godine radio je kao asistent Otto-a Warburg Kaiser Wilhelm Institute u Berlinu, u domenu biologije. Krebs je veoma cenio Vebera, kao svoga šefa. Vremenom, kao doktor biologijr, Krebs je dobio poziciju u lokalnoj bolnici u gradu Altona. Posle izvesnog vremena dobio je poziciju u medicinskoj klinici pri univerzotetu u Freiburg-u. Godine 1932 Krebs je prvi potvrdio svoj ciklus, a 1933 godine, Krebs, kao Jevrejin, kada Hitler dolazi na vlast, dobija otkaz sa posla i odlazi u Englesku. Pozvao ga je Frederick Gowland Hopkins, dajući mu poziciju na univerzitetu Cambridge. Godine 1935 prihvaćen je kao predavač u oblasti farmakologije na univerzitetu Sheffield, Tada je već bio veoma poznat po svome ciklusu. Nobelovu nagradu u domenu fiziologije ili medicine, dobio je 1953 gadine. Tokom godina od 1968 do 1981 Krebs je publikovao 116 naučnih radova, sve u domenu biohemije.





PODELITE OVAJ TEKST NA:






2025 © Književna radionica "Kordun"