детаљ слике: КРК Арт дизајн

ХАНС КРЕБС - ЕНЕРГИЈА ОРГАНИЗМА

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Енергија, генерално, је проток природе. Британски физичар James Prescott, је дефинисао кретање енергије, дефиницијом: Енергија величине једног џаула (1 joule) равна је померању масе од једног килограма на дужини од једног метра у једној секунди. Како се енергија јавља у различитим видовима, могућа је њена промена из једног облика у други (на пример: топлотна енергија може се преводити у електричну и обратно и слично).

Мишићи људског организма добијају енергију из молекула аденозин триптофана (АТП), а та енергија добија се из угљенохидрата, које човек једе. А угљени хидрати се стварају у житима помоћу сунчане светлости, у виду нуклеарне енергије.

Године 1840 хемичари Justus von Liebig и Julius Mayer, претпоставили су да енергија потребна за живот живим организмима доспева у организме хемијском реакцијом хране. Физичар Hermann von Helmholtz, поштовалац Leibiga показао је да је механичка енергија претходно била складиштена у храни. Тако је утврђено да сваки грам угљених хидрата, протеина и масти, имају устаљени износ енергије, увек једнак у свим случајевима. Један грам угљених хидрата има 4 kалорије (4 cal/g); грам протеина , такође (4 cal/g), а један грам масти (9 cal/g). За биохемичаре је било питање, који се хемијски процеси одвијају током разградње хране у организмима. Године 1937 немачки биохемичар Hans Adolf Krebs дефинисао је тај поступак, при коме долази до ослобађања енергије, и тај процес назван је по његовом имену Кребсов циклус. Тај процес, по Кребсовом циклусу одиграва се у организмима свих живих бића на земљи (људи, животиња, биљака, па чак и једно-ћелијских бактерија). Према томе, Кребсов циклус је ослобађање енергије у свим живим бићима, и отуда је целокупни живот на земљи заједнички, универзалан, а Кребсов циклус је као и ДНК, стари хијероглиф живота.

Како се храна претвара у енергију, у осамнаестом веку је француски хемичар Antoine Laurent Lavoisier (1743-1794), који се сматра оцем модерне хемије, показао да органске материје сагоревају у организму, уз присуство кисеоника, при чему долази до ослобађања енергије, угљендиоксида и воде. Органски молекули хране претежно су састављени од угљеника, водоника и кисеоника. У примеру молекула глукозе разградња изгледа по формули овако:

C6H12O6 + 6O2 = 6 CO2 + 6 H2O + енергија

Добијена енергија може бити у виду топлоте, а може и у другим облицима. Процес реакције глукозе са кисеоником зове се оксидација. Често се, међутим, каже да глукоза у организму ‘’сагорева’’ и ослобађа енергију. Хемичари схватају да се Лавоазијева реакција не одвија у једном степену, а то је нешто касније разјаснио Кребс.

Кребсов циклус, позајмљен са интернета. Нека се многи читаоци не заносе да треба да разумеју све приказане процесе, али овај циклус јасан је хемичарима и веома лепо изгледа.

Док је ишао у школе и студирао, Кребс је био веома добар ученик и студент, мада је његов отац био доста скептичан према свој својој деци. На Gettinggen универзитету Кребс је схватио хемије и биологије. Са њиме је студирао Franz Knoop, који је изучавао метаболизам масти, што је један од важних елемената у Кребсовом циклусу. Када је завршио факултет Кребс је добио диплому доктора медицине (МД) 1925 године, а већ од 1926 до 1930 године радио је као асистент Otto-а Warburg Kaiser Wilhelm Institutе у Берлину, у домену биологије. Кребс је веома ценио Вебера, као свога шефа. Временом, као доктор биологијр, Кребс је добио позицију у локалној болници у граду Altona. После извесног времена добио је позицију у медицинској клиници при универзотету у Freiburg-u. Године 1932 Кребс је први потврдио свој циклус, а 1933 године, Кребс, као Јеврејин, када Хитлер долази на власт, добија отказ са посла и одлази у Енглеску. Позвао га је Frederick Gowland Hopkins, дајући му позицију на универзитету Cambridge. Године 1935 прихваћен је као предавач у области фармакологије на универзитету Sheffield, Тада је већ био веома познат по своме циклусу. Нобелову награду у домену физиологије или медицине, добио је 1953 гадине. Током година од 1968 до 1981 Кребс је публиковао 116 научних радова, све у домену биохемије.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: