detalj slike: KRK Art dizajn

Milica Jeftić: Sloga je uvek bila i biće poraz vragu

Kroz život sam se vodila idejom da budem dostojna svojih predaka i imena kojeg nosim, zato sam i odabrala put kojim idem. Vođena rodoljubljem, ljubavlju ka svojoj državi, narodu i korenima,  nastajale su pesme za koje bih volela da budu putokaz budućim generacijama.- Milica Jeftić.

Milica Jeftić je rođena 2001 godine u Sremskoj Mitrovici. Živi u Rumi. Apsolvent je na Visokoj pedagoškoj školi u Sremskoj Mitrovici. Njene pesme su zastupljene u mnogim zbornicima poezije, antologijama i časopisima. Njena pesma „Zajedno“ je zastupljena u međunarodnoj antologiji „My mother tongue in poetry“ sa autorima iz Indonezije, Rusije, Pakistana, Kolumbije, Francuske, Bosne i Hercegovine, Grčke i autorima drugih država. Pesmom „Srce od meda“ osvojila je prvo mesto u kategoriji čitaoci i sedmo u kategoriji ukupni pobednik na Internacionalnom poetskom takmičenju „Zagrli me stihom“ iz Crne Gore. Osvojila je drugo mesto u kategoriji „Mladi stvaraoci“ na međunarodnom festivalu literarnog stvaralaštva „Felis“ u Lazarevcu. Njena pesma o majci prevedena je na engleski jezik i objavljena u antologiji poezije u znak sećanja na preminulu bengalsku pesnikinju Kazi Masuda Selah. Pesmom „ Rajski vrt“ osvojila je četrnaesto mesto na 12. međunarodnom takmičenju „Gradovi od stihova“ u Hrvatskoj u konkurenciji od 362 prijavljenih pesama. Književnu nagradu „Drugonagrađena ljubavna pjesma „Zlatni triptihon“ na XXI javnom konkursu ljubavne poezije „Pjesme nad pjesmama“ je osvojila u Mrkonjić Gradu. Pesma „Poslednji let“ prevedena je na špansi jezik i objavljena u španskom časopisu „AZAHAR“. Pesme za decu počela je da piše 2022. godine provodeći vreme sa decom u vrtiću. Deca su njeno nadahnuće i rad sa njima gleda kao svoj životni poziv.

Književni ESNAF - 31.01.2025.

Razgovor vodila: Neda Gavrić

Tehnički uredio: Ilija Šaula

Kroz stihove koje pišeš, kakvu poruku želiš preneti čitaocima? Možeš li podeliti sa nama svoju misiju kao mlada pesnikinja u savremenom društvu?

Bilo da je u pitanju rodoljubiva, dečija ili ljubavna poezija, poruka je uvek jasna - nisi sam/a. Na samom početku mog književnog stvaralaštva, susretala sam se sa pregršt poruka podrške kao i poruka u kojima  ljudi govore da se osećaju baš onako kako je opisano u pesmi i da ponekad imaju osećaj da pišem baš o njima. Poeziju gledam kao jedan veliki most koji spaja sve ljubitelje pisane reči, bilo da su to čitaoci ili stvaraoci. Neretko, gledam je i kao most između nas samih i naših ambicija i snova.  Na jednom kraju smo mi, a na drugome ostvarenje onog zbog čega nam srce u grudima jače udara. Samo pređeni put nas dovodi do ostvarenja, a put često zna da bude trnovit i da naiđemo na bezbroj prepreka i iskušenja. Poezijom želim da nadahnem svako biće da pođe ka svojim snovima i pređe most, jer ja ka svojim svakodnevno koračam i biću primer da  ne postoji neostvarivo ukoliko nešto želiš i u to uložiš svoj trud i rad, vreme, ljubav, poneku suzu i znoj. To je moja misija.

Kako tvoje iskustvo rada s decom oblikuje tvoje pesničko stvaralaštvo? Na koji način koristiš tu interakciju da bi inspirisala najmlađe i prenela im važne poruke kroz svoje stihove?

Pored oblikovanja pesničkog stvaralaštva, izdvojila bih i moje lično oblikovanje i preobraženje u bolju i kvalitetniju ličnost.  Rad sa decom me je vratio u bezbrižnost detinjstva, podsetio koliko je zapravo lepo biti dete i koliko je važno sačuvati malu verziju sebe unutar srca. Iako su mali, dosta toga sam naučila od njih i verujem da ću celog života kraj njih učiti o životu, ljubavi i dobroti. Deca su nepresušan izvor inspiracije, pa otuda moja potreba da iza sebe ostavim književno stvaralaštvo namenjeno njima, baš kao što su meni veliki čika Ljubivoje Ršumović , Mika Antić, Desanka Maksimović i mnogi drugi pesnici. Njihova mlada duša je pravljena Božjom rukom, otuda i ta neiskvarenost, čistota i dobrota. Na nama odraslima je da sačuvamo njihovu dušu i usmerimo ih na pravi put. Naš poznati književnik, Dositej Obradović, je rekao : „Mlada je duša podobna mekom vosku, u kakav je kalup staviš, takvog čoveka od nje dobiješ.” Trudim se da moje pesme na šaljiv i deci primeren i poznat način, budu riznica puna životnih pouka, veličanja vrlina, pravih vrednosti i dobronamerna kritika loših karakternih crta koja su na nama starijima misija da ih, ukoliko se jave kod deteta, na vreme iskorenimo i deci budemo model ponašanja. Smatram da je lični primer jedini validan primer koji dajemo deci, jer deca lakše i brže usvajaju znanja koja vide od svojih roditelja, baka i deka ili uopšteno starijih osoba koje upoznaju tokom života poput vaspitača učitelja, nastavnika..Veoma je važno stvoriti zdrave navike kod dece, poput aktivnog slušanja priče za laku noć, pa do samostalnog čitanja priča, bajki, pesama, a kasnije i kvalitetne literature tokom odrastanja. Trudim se da sa decom izgradim prijateljski odnos i da gore pomenuta, mala verzija Milice, bude sagovornik u komunikaciji sa njima. Ne želim da se postavim kao odrasla osoba i da se kroz moje  pesme  samo nameće šta treba, a šta ne treba. Želim da im dam do znanja da ih razumem i da mi je njihovo mišljenje itekako važno, zato rado diskutujem sa decom o temi mojih pesama i rado saslušam šta oni imaju da mi kažu. Oni su mali ljudi koji ovaj život žive po prvi put, baš kao i mi odrasli, pa je posebna radost imati tu čast učestvovati u njihovom detinjstvu i kasnije oblikovanju ličnosti.

Песма у песми . песникиња Милица Јефтић

U današnjem je svetu uloga mladih posebno značajna. Kako ti vidiš ovu ulogu i na koji način se trudiš da doprineseš izgradnji bolje i pravednije budućnosti za sve nas?

Smatram da je od izuzetne važnosti dozvoliti mladima da participiraju u kreiranju budućnosti koja ostaje njima, danas - sutra njihovoj deci. Mladi u mom okruženju su inicijatori pokretanja važnih, društvenih tema koje se tiču svih nas i potenciraju na konkretnim rešenjima za poboljšanje našeg života, prava i bezbednosti.

Kada razmišljaš o ljubavi u modernom dobu, šta ti prvo pada na pamet? Na koji način gradiš i održavaš zdrave odnose u svetu koji često izdaje bliskost u korist digitalizacije?

Ljubav je neodvojiv začin u životu. Verujem da bi i sam život i posao i karijera i naše male, svakodnevne borbe bile bljutave bez ljubavi. Što se negovanja i održavanja zdravih odnosa tiče, izdvojila bih jednu misao, stih iz pesme našeg pesnika i frontmena grupe „Riblja Čorba”, Bore Đorđevića, a ona glasi „Imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid”. Trudim se da svetu ne dam ovaj moj svet i da ga sebično čuvam od onih koji bi srušili podignute zidove oko njega. Često umem da kažem i stojim iza svojih reči - ljubav je jedino sveta u današnje apsurdno vreme.

Kakvo značenje ima pojam uspeha i sreće u tvom ličnom životu? Šta za tebe predstavlja lično ostvarenje i zadovoljstvo?

U današnje surovo vreme, uspehom se smatra i kada sačuvamo čoveka u sebi i ne uzvratimo zlom na zlo. Patrijarh Pavle je stalno pozivao da budemo ljudi, pa samim tim, smatram uspehom kada ostaneš čovek kraj svih životnih nedaća. Moj lični uspeh je zdrav odnos sa porodicom, a sreća je što, kada bih krenula i poželela da se vratim, imala bih kome. Uspeh je svako moje prijateljstvo koje traže duže od deset godina i za koje znam da nema rok trajanja. Moja pobeda današnjeg vremena kada su ljubavi izgubile vrednost jeste moja dugogodišnja ljubav koja iz godine u godinu doživljava svoj rast i procvat. Uspeh merim svojim intenzitetom da istrajem u svojim idealima, svojom nepokolebljivošću, nepotkupljivošću i istrajnošću. Sreća su uvek sitnice kada svet posmatraš očima najmlađih, a tu sam veštinu stekla provodeći vreme sa svojom sestričinom koja je i unela najlepše boje detinjstva i nadahnula me da svoje rime i maštu izrazim kroz stihove namenjene deci. Volela  bih da svaki čovek doraste do deteta, jer bi mu za sreću, lično ostvarenje i zadovoljstvo, bilo potrebno malo.

Neretko ističeš rodoljublje i tradiciju svoga naroda. Na koji način vidiš svoju ulogu u očuvanju kulturne tradicije, kao i u njenom prenošenju na buduće generacije? Šta smatraš da je najvažnije kada je u pitanju ta odgovornost?

Odgovornost je na svakome od nas da neguje i čuva svoju tradiciju, običaje i prenosi ih sa kolena na koleno. Odabrala sam pisanu formu očuvanja, odnosno rodoljubivu i zavičajnu poeziju, kako bih na taj način podstakla svoj srpski narod da kroz pesme budu bliži srpskoj istoriji i bolje je upoznaju. Malo je onih koji bi u ruke uzeli knjige koje se bave istom tematikom zbog opširnosti, pa je opevana istorija sažet prikaz događaja iz prošlosti i naših slavnih predaka koje rado pominjem u pesmama. Kroz život sam se vodila idejom da budem dostojna svojih predaka i imena kog nosim, zato sam i odabrala put kojim idem. Vođena rodoljubljem, ljubavlju ka svojoj državi, narodu i korenima,  nastajale su pesme za koje bih volela da budu putokaz budućim generacijama.

Kakvu viziju idealnog društva i zajednice imaš za svoju generaciju? Šta misliš koje ključne promene su neophpdne da bi narednim generacijama bilo bolje?

Promene počinju od nas samih. Kada bi se svako okrenuo prvo sebi, uradio bi minimalno, ali dovoljno za čitavo čovečanstvo. Za neke od ključnih promena za dobrobit svih nas smatram ljudsko okretanje i život u duhu pravoslavlja i predaka. Složiću se da se nekad drugačije živelo i da stariji ljudi pamte i bolje dane, iako nikad sistem nije bio zlatan, ali se izostavlja jedna, veoma važna i ključna stvar - postojali su i drugačiji ljudi. Sloga je uvek bila i biće poraz vragu, ali je prvobitno od velike važnosti pobediti vraga u sebi. Ne dozvoliti lošim osećanjima da budu naša pratilja ka ostvarenju cilja, zato sam srcem stala uz građanske borbe za bolje sutra, jer su dosadašnje akcije oličenje bunta, ali i vaspitanja i primerenog ponašanja. Manje sumnje, a više vere, suze zameniti molitvom. Manje reči i obećanja, a više podviga, po mogućnosti onih što se upisuju u istoriju i ostavljaju večan trag.

Kako ti doživljavaš svoje putovanje kroz svet književnosti? Koje ambicije i snove kao mlad pesnik želiš ostvariti, i kako te oni inspirišu da nastaviš sa svojim radom?

Ne bih znala da li je moje putovanje kroz svet književnosti lek ili otrov. Pišući o stradanju Srba kroz istoriju i upoznavši se sa sudbinama predaka, Golgoti kroz koju su prolazili i nepokolebljivošću vere gledajući smrti u lice, otvorile su se rane na srcu za koje nisam ni znala da imam. Rane su mog naroda, samim tim, deo su mene i svakog potomka srpskog roda. Sa druge strane, pišući pesme za najmlađe čitaoce, vratila sam se u detinji svet i ogrnula se lepršavošću i šarenilom njihovog bezbrižnog detinjstva.  Ovo putovanje donelo mi je nova poznanstva i prijateljstva, radosnih trenutaka koje poput suvenira nosim u srcu vraćajući se nazad svome domu. Dugujem ogromnu zahvalnost starijim književnim stvaraocima koji su nesebično davali sebe, svoje znanje i dobronamerne kritike i savete. Kao i svaki mladi književni stvaralac, sanjam o danu kada će moje pesme dočekati svoje ukoričenje. Pored toga, nastavnica jedne osnovne škole mi je dala posebnu čast da budem gošća škole u kojoj predaje srpski jezik i književnost. Predstavila sam svoju književnost za decu đacima sedmog razreda. Taj dan je obeležen crvenim slovom u kalendaru mog sećanja i u budućnosti bih volela da posetim još neke osnovne škole i vrtiće. Rad sa decom je moj životni poziv.

Upoznajte se sa poezijom Milice Jeftić klikom na sliku

PODELITE OVAJ TEKST NA: