Roman “Midar” autora Ilije Šaule naišao je na zanimljive poglede i kritiku prof. dr Zdravka Malbaše koji između ostalog ističe: “Sretno i spretno je shvatio da se u takvom promišljanju može jedino odabrati forma uranjanjem u mistično, nepoznato, daleko, odnosno u fantastiku i fantastično u književnosti.”
Filozofija Ilije Šaule u romanu Midar
Usmernim čitanjem romana Midar i pomnim razmatranjem svih njegovih delova došao sam do zaključka da je autor Ilija Šaula izneo pred nas čist filozofski rad, autohton i autonoman. Filozofija koju nam on donosi dodiruje se sa mnogim filozofskim pogledima. Međutim to je kod Šaule puka slučajnost, jer on nije pisao svoju filozofiju namerno komparativnom metodom. Ona je stvar njegovog životnog iskustva i sopstvene filozofske misli. Ta misao kao da nam govori da Šaula nije ni upoznat sa filozofijom egzistencijalista poput Jaspersa, Kjerkegora ili Ničea i idealista, pa čak ni Sokrata i Aristotela ili bilo kog drugog filozofa. Ta njegova filozofska misao je orginalna jer je izgrađuje potpuno sam. U ranijem prikazu sam naglasio da je to bio glavni izazov da se stvori lik Midar, koji je zaslužio da njegovo ime bude naslov romana, jer nam donosi drugačiju književnu formu kroz koju se izražava Šaulina filozofija. Slobodan sam reći da je to za mene prvi put da roman postaje čista filozofija i prvi put da filozofija postaje književni žanr. Glavni razlog je verovatno u tome da se nebi iznosila suvoparna čista filozofija, a gušila književna forma. Uvideo sam i naveo da je roman Midar samo drugi deo pređašnje Šauline knjige Bulevar svetlosi, koja je enciklopedijski registar svih ljudskih tema i istina o životu i smislu i njegovom besmislu, a analitički razrađene u Midaru, zato se taj roman teško čita.
Svo vreme čitalac očekuje priču i fabulu, hronologiju događaja junaka i drame glavnih junaka, ali autor neda, jer mu je primarni cilj da do čitaoca dospije njegova filozofska misao. Sretno i spretno je shvatio da se u takvom promišljanju može jedino odabrati forma uranjanjem u mistično, nepoznato, daleko, odnosno u fantastiku i fantastično u književnosti. To se danas gleda kao trend, taj sajn-fikšn je prisutan, kojeg je Milorad Pavić dobro i na vreme shvatio u Hazarskom rečniku. I Midar nije ništa drugo no rečnik, registar filozofskih tema i stavova datih u Bulevaru, a koje su se u Midaru ovaplotile u pravu filozofsku teoriju i izraz kojeg sam nazvao da je ta filozofija, filozofija filozofske ispovesti, vešto zakačena za književnu formu romana koju je Šaula morao da razbije kako filozofija ne bi postala čista filozofija i kako roman ne bi ostao samo roman. Šaulina filozofija, promišljanje sveukupnosti čovekove i čovečanske misli, je snažna i originalna. Takva filozofija ima uporište čvrsto i jasno.
Red je da se filozofi sa njom bave, jer imaju čim. Uveren sam.
Prof. dr Zdravko Malbaša – Novi Sad, 2018.
