Роман “Мидар” аутора Илије Шауле наишао је на занимљиве погледе и критику проф. др Здравка Малбаше који између осталог истиче: “Сретно и спретно је схватио да се у таквом промишљању може једино одабрати форма урањањем у мистично, непознато, далеко, односно у фантастику и фантастично у књижевности.”
Филозофија Илије Шауле у роману Мидар
Усмерним читањем романа Мидар и помним разматрањем свих његових делова дошао сам до закључка да је аутор Илија Шаула изнео пред нас чист филозофски рад, аутохтон и аутономан. Филозофија коју нам он доноси додирује се са многим филозофским погледима. Међутим то је код Шауле пука случајност, јер он није писао своју филозофију намерно компаративном методом. Она је ствар његовог животног искуства и сопствене филозофске мисли. Та мисао као да нам говори да Шаула није ни упознат са филозофијом егзистенцијалиста попут Јасперса, Кјеркегора или Ничеа и идеалиста, па чак ни Сократа и Аристотела или било ког другог филозофа. Та његова филозофска мисао је оргинална јер је изграђује потпуно сам. У ранијем приказу сам нагласио да је то био главни изазов да се створи лик Мидар, који је заслужио да његово име буде наслов романа, јер нам доноси другачију књижевну форму кроз коју се изражава Шаулина филозофија. Слободан сам рећи да је то за мене први пут да роман постаје чиста филозофија и први пут да филозофија постаје књижевни жанр. Главни разлог је вероватно у томе да се неби износила сувопарна чиста филозофија, а гушила књижевна форма. Увидео сам и навео да је роман Мидар само други део пређашње Шаулине књиге Булевар светлоси, која је енциклопедијски регистар свих људских тема и истина о животу и смислу и његовом бесмислу, а аналитички разрађене у Мидару, зато се тај роман тешко чита.
Сво време читалац очекује причу и фабулу, хронологију догађаја јунака и драме главних јунака, али аутор неда, јер му је примарни циљ да до читаоца доспије његова филозофска мисао. Сретно и спретно је схватио да се у таквом промишљању може једино одабрати форма урањањем у мистично, непознато, далеко, односно у фантастику и фантастично у књижевности. То се данас гледа као тренд, тај сајн-фикшн је присутан, којег је Милорад Павић добро и на време схватио у Хазарском речнику. И Мидар није ништа друго но речник, регистар филозофских тема и ставова датих у Булевару, а које су се у Мидару оваплотиле у праву филозофску теорију и израз којег сам назвао да је та филозофија, филозофија филозофске исповести, вешто закачена за књижевну форму романа коју је Шаула морао да разбије како филозофија не би постала чиста филозофија и како роман не би остао само роман. Шаулина филозофија, промишљање свеукупности човекове и човечанске мисли, је снажна и оригинална. Таква филозофија има упориште чврсто и јасно.
Ред је да се филозофи са њом баве, јер имају чим. Уверен сам.
Проф. др Здравко Малбаша – Нови Сад, 2018.
