Miličina suza

Stoji gospa, otmena i slavna
Zagledana u plavetnilo neba.
Lagano na kuli od beloga zlata
Molitvu govori usnama od meda.

Srcem ispraća, brojanicu okreće
Lazara slavnog, svoj cvet mile duše
Kako u Carstvo Nebesko ponosno poleće
Dok se njeni snovi sada tiho ruše.

Trzaj bola u tananom biću
Jedna srebrna suza prati.
"Pred ljudima Tvojim ja kriću
Jecaj tuge koji me neizmerno mlati."

Akordi pesama srpskih oklopnika
Savest gospinu junački sad krepe.
I psalmi iz grla  Gospodnjih poklonika
Dušmanima turskim odvažno prete.

Srpska majko, nemoj mi brinuti
Jer suza je tvoja ostavila trag.
Mnoga će srca tvoj život dirnuti
I nas odvesti pred Gospodnji prag.

Mislilica

Priznajem, najviše te volim kod misliš.
Kada zaćutiš ovome svetu,
Kada razgovaraš sa nebom,
Sa večnosti osmeh razmenjuješ.
Pridružio bih ti se i ti bi me želela,
ipak, ne mogu da upropastim prizor
dok..onako.. samo kako ti umeš trepćeš tišini.
Mogao bih beskraj stihova o tvojim trepavicama napisati,
ali ne želim, jer sam škrt, sebičan,
ljubomoran na sopstvene pesme,
ljubomoran na tišinu koja ti šapuće
na večnost koja flertuje sa tobom,
na nebo koje ti je mesto zgotovilo..
A opet, takvu te najviše volim
Mislilice moja draga.

Pukotine srca

Zavoleh tišinu.

Zavole i ona mene.

Ljubav na dugi pogled.

Nisam je primećivao

A ona, čoveče, uporna....

Videla nešto u galamdžiji,

Glavnom jezikoujedaču,

Osuđivaču,

Šampionskom depresivcu.

Videla mnoge rupe

Neizmalterisane pukotine srca.

Rešila da odglumi zidara.

Pri'vatila se posla,

Dohvatila se valjka

I vida...

A u meni, srčani mačevi.

Duel crnog i belog viteza.

I boli...

Pokušava da me slomi

Da bi me ponovo sastavila.

Ne dam se.

Uzela katanu

Pa navaljuje na sekiru,

Dok u duši

Čopor stepskih vukova zavija.

Kljucam u kamen, poput orla

Ne bih li promenio svoj kljun.

I svoja krila

Da bih konačno u život poleteo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: