detalj slike: KRK Art dizajn

ISKORAK KA NOVOM RAĐANjU

(Osvrt na zbirku poezije ISKORAK, Verice Brnović

Izdavač: Književna zajednica Jugoslavije, Beograd, 2022.)

 Olivera Šestakov

Pisanje poezije je uvek tren uhvaćen u vremenu i podarje Svevišnjeg za širenje njegove promisli o životu, proročka reč i suza ili osmeh, ali bezuslovno uvek Ljubav. Verica Brnović pripada onom jatu pesnika, koji na sve što ih u životu dotiče reaguju stihom i pesmom, kao lekom i izbavljenjem. Ona je jedna od onih za koje je Antun Branko Šimić napisao da su ”čuđenje i večno treptanje u svijetu“. Kako Verica doživljava poeziju najbolje govore sledeći njeni stihovi: ”Poezija molitva jutarnja/ Iz mrtvih snova nas budi/ Grli me vuče do dna/ Očaja gorčine, a opet do sjaja“ (Pesma).

Pred nama je svojevrsni sabirnik ljubavnih, refleksivnih i duhovnih stihova, koji se prelivaju i van unutrašnjih duševnih i emotivnih stanja poetese. Ljubav kao stanje ili božiji dar, nije jednosmerna u ovom mnogozvučnom stihozborju i ima višedimenzionalne, uzvišene tonove. „Telo moje trava/ Koža rascvetalo cveće/ Dahom pali vatre/ Ljubi me/ Tama će i onako/ Odneti sve“, stihovi iz pesme Ljubi me. U svojim ljubavnim pesmama ona je izvor voda koja hladi žar srca, dok dahom pali vatre, sa strašću jačom od grmljavine neba. U zenicama nosi skrivene staze detinjstva, zaustavlja vreme tragajući za leptirima i skida zarđale brave sa čovekovog srca. Kada voli, poetesi cveta cveće iz očiju, ona tada stresa strah sa kože kao zvezdanu prašinu i kaže: „Samo je zagrljaj trajanje“. Ljubav je za Vericu Brnović vrhunska vrednost i ona se sa njom poistovećuje, jer je to suština i srž njenog bića: „Ljubav sam – to je moj zavet// sve što Ljubav pomiluje – sveto je...“

Ovaj pesnički rukopis predstavlja skladnu umetničku celinu, sastavljenu od tri poglavlja, kroz koja nas autorka uvodi u netaknute predele svoje duše i napaja nas iz čistih izvora ljubavi, dobrote, plemenitosti i uzvišene duhovnosti. „Najteže je rađati snove/ sa izgubljenim danom sa dlana“ – poručuje nam Verica Brnović u pesmi Izgubljen dan. Na njenom čelu sija zvezda, koja joj osvetljava put kroz čarobnu šumu, koja je čest motiv u njenim pesmama i simboliše život i njegove izazove i tajne koje nosi.

U pesmi Sunce i Mesec, po kojoj nosi naziv prvo poglavlje knjige, pesnikinja kroz dualizam i privlačenje parova suprotnosti, kao što su principi jina i janga, dan i noć, svetlost i tama, radost i tuga, peva o nebeskim putanjama Sunca i Meseca, koje se nadovezuju i upotpunjuju, zatvarajući nebeski krug univerzuma i ljudskog bivstvovanja. U tom kosmosu pesnikinje, čarobne planete je miluju ljubavlju, a ona laka kao lahor hoda po oblacima, usana utrnulih od poljubaca. Večita tema prolaznosti života okupira i Vericu, na putovanju između kajanja i oprosta, ona stiče životnu mudrost, jer „samo smo tren u paukovoj resi“, dok se ljubav i bol neprekidno smenjuju: „koliko ljubavi, toliko bola/ u jednoj ruci ljubav, u drugoj bol“. Upravo je ljubav ta moćna sila koja zaustavlja vreme i oplodi dušu u snopu svetlosti nad tamnim nebom sumnji, tuge i razočarenja.

Pesme imaju izraženu gradaciju, u kojoj svaki stih nadgrađuje i pojačava prethodni. Originalne poetske slike, pune snažnih emocija, iskazanih kroz brojne alegorije, personifikacije, metafore i simbole, dočaravaju nam na najlepši način poimanje života, lepote i verepesnikinje.

U zbirci su zastupljene ljubavne, refleksivne i deskriptivne pesme, ali ih ne bi trebalo odvojeno posmatrati i tematski razdvajati, jer u svakoj od njih emocije, misli i opisi prirode dišu i pulsiraju zajedno, u skladnoj simbiozi, pojačavajući impresije.

Pesma Magla je dobar primer ove kohezije, gde pesnikinja, počevši od opisa planine u prvim stihovima, kroz dualizam suprotstavljenih emotivnih stanja i različitih naravi dva čoveka i ptice između njih, šalje poruku o životnim izborima i poukama i uopšte o filozofiji i načinu prihvatanja stvarnosti.

U pesmi Tišina, Verica nas opuminje da bi trebalo da zaćutimo da bismo čuli jedni druge, razumeli želje i očekivanja naših bliskih, približili se majci prirodi i osetili da smo deo planete Zemlje, koju nemilice sve više uništavamo. „Kada bi svi zaćutali/ Čuli bi kakvu/ Poruku tišina šalje/ Čuli bi padanje snega/ Kako praporci/ Odzvanjaju kroz vreme/ Misao leti/ Ljubav miriše// Čuli bi kako pauk/ Plete mrežu/ Ptičiji let/ Čuli bi ceo svet.“

U prelepoj, opuminjujućoj misaonoj pesmi Kuda idemo, pesnikinja žali što nam nije dato da razumemo jezik ptica, cveća i drveća, kao i jezike drugih naroda, jer je sigurna da bi tada zavladao mir u svetu.

Svakako bih izdvojila kao posebno emotivnu, poemu koju je Verica posvetila svojoj majci, takođe sjajnoj, nezaboravljenoj pesnikinji, Milijani Komatini, koja je svojim osobenim, vanvremenskim, snažnim pesničkim rukopisom ostavila neizbrisiv trag u savremenoj lirici regiona. Njeni večno mladi stihovi i dušažive idanas i od prvih korakavode i nadahnjuju Vericu: „Ne umire se/ ako si pesnik dobar/ a ti si bila više od toga/ Pogađaš nežno mesto/ Svakoga svoga// Tvoji stihovi život nose/ večno mladi/ al gorki/ surovom porukom prkose.“

U drugom poglavlju zbirke - Oči duhovne, Verica Brnović peva o veri i pravoslavlju, zlatnoj reci, koja teče venama kroz vekove, od Hrista razgrće ljudske nemoći, pojući nam pesme zahvalnosti uz miris tamjana. Poetesa čuje Božije promisli, Božija ruka je vodi, dajući joj snagu da poleti u visine, ka svetlosti: „Sve je lako ako veruješ, a sve je tužno bez Svetog duha“. Za pesnikinju je vera traganje za smislom, put i putokaz, oprost i ljubav, čista i bezgrešna. Svoj Sveti put Verica opisuje u istoimenoj pesmi: „Pretačem suze/ Kroz platno Hristovo/ Za oprost greha/ Praotaca naših./ Bisere nižem/ Na zlatni konac/ Za molitvu/ Utrnulih dečijih suza./ U bolesnu dušu/ Useli se ljubav/ Kroz Sveti Božiji put.“

Pesničke minijature čine treću lirsku celinu ove knjige i predstavljaju prave bisere mudrosti i zrelosti, iskazane kroz kratku lirsku formu, koja je izazov za svakog pesnika. Ove pesme sadržajno liče na haiku poeziju, samo su oslobođene zadate stroge forme haikua, što im daje posebnu dinamiku i ritam. Sve je iskazano kroz nekoliko pažljivo izabranih reči i stihova: zapažanje, misao, emocija, poruka. “Vadim pune/ Šake leptira iz džepova/ Šaljem ih u svet/ Lepota da pobedi“ ili „Svaka kap znoja/ Prolazeći dublje/ U zemlju/ Postaje sjajni dijamant. Teško je napraviti izbor, jer je svaka minijatura dobra, zgusnuta, slojevita, poučna misao, koja navodi čitaoca na promišljanje:  Na kraju/ Dobre knjige / Razumem njen/ Početak.“

Naziv knjige Iskorak, upućuje na odstupanje od uobičajenog, od navika, od ustaljene svakodnevnice i utabanog puta. Iskorak predstavlja korak ka novom, drugačijem i neočekivanom, ka novom rađanju, koje je bolno i uvek iziskuje odlučnost, hrabrost i spremnost za promene i razvoj. „Duša ponornica/ zaviruje traži /besmrtne staze// novi svet“ (Anđeo ljubavi). Svi smo večiti putnici na užarenom putu, kako to simbolično opisuje Verica: „Svetlost neka bude luč,/ gde gore tajne// nebo i zemlju spojite u svetlost/ na kraju užarenog puta.“

Pregršt iskrene ljubavi, dobrote i blagosti, koje nam Verica Brnović daruje u ovoj knjizi, može da iznedri samo prava lirska duša, i to ženska, ona koja je u bliskom rodu i sa samom poezijom. Prosula je po nama Verica zlatni prah stihova stečen rođenjem i nasleđem, koji je ljubavlju i dobrotom oplemenila, da nam osvetli nove prostore, da i nas podigne i pripremi za nove puteve spoznaje. Nakon čitanja ove knjige, duša se pročisti i prosvetli, jer je poezija Verice Brnović pisana iz duše i za duše onih koji se hrane lepotom pisane reči i u kojima odzvanja glas ljubavi. A čovekova snaga je u ljubavi – svojoj i tuđoj, iskrenoj i bezuslovnoj.

Ovaj osvrt na poeziju Verice Brnović završila bih njenim pogledom na detinjstvo, od koga sve počinje, prvi koraci na dugom putu i prve reči. U pesmi Izgubljeno detinjstvo, ona postavlja suštinsko pitanje, koje obeležava ovu zbirku:„Da li smo bljesak/ zvezde padalice/ ili zrak sunca/ za rađanje novo?“ Poštovani čitaoci, budite smeli i hrabri za iskorak ka lučezarnoj svetlosti, poručuje nam Verica Brnović ovom vrednom knjigom.

PODELITE OVAJ TEKST NA: