detalj slike: KRK Art dizajn

Verica Preda PreVera: „Dobrodušice“ srećemo, ali često ne primećujemo

Verica Preda PreVera- književnica, članica Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine , Asocijacije pisaca „BALKANSKI KRUG“ sa sedištem u Skoplju i Svetske organizacije-Fondacija pesnika sa sedišem u Indiji, za Evropu-Grčka.

Jedan od osnivača i predsednica Vršačke Afirmacije Umetnika ARS (VAU ARS).

Inicijator  mnogih projekata za mlade i humanitarnih akcija.

Vodi Kreativnu glumionicu za decu „Smehuljci VAU ARS“.

Ostvarila  se kao učesnik brojnih performansa, organizator tribina, voditelj programa, radio i video emisija, zatim i kao dizajner digitalnog umetničkog sadržaja, scenarista i koscenarista, izvođač više performansa i dečjih predstava i mjuzikla, autor songova, dečjih songova i songova za odrasle.

Učesnik je brojnih umetničkih događaja, pesničkih manifestacija, festivala, kolonija u Srbiji i regionu.

Autor radio emisije „ŠOLjICA (SAMO)RAZGOVORA koja se emituje uživo i na umetničkom internet NinoDrag radiju.

 Ugostila je brojne međunarodno priznate umetnike.

Piše poeziju, kratke priče i haiku poeziju, aforizme.

Nagrađivana. Prevođena.  Objavljivana u zbornicima, književnim novinama i  časopisima i antologijama u Srbiji i regionu.

Urednik izdanja u okviru VAU ARS-a.

Učesnik pesničkih manifestacija u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj Republici Srpskoj,

BiH i Rumuniji.

Prevođena na engleski, rumunski, slovenački, mađarski, poljski, romski, nemački, ruski, francuski, makedonski, bugarski, arapski...

Zagonetna poput njenog peseudonima, PreVera, pomalo je slikar realnosti i sanjar poput Žaka Prevera, koja svoje pisanje izjednačava sa bitisanjem „s mestom boravka snevača i zapisivača otisaka utisaka i (ne)primetnih slika”.

Kroz njen DNK lanac, uvezala se umetnost u svakom obliku. PreVera kaže:

„Udubi se u moje oko, čitaoče. Uroni  u „mrlje krvi“ pesnika sa XX hromozomima.

Pronađi preseke i dubine reči.

Otkrij lepotu pene između slogova i sakrivene odgovore.

Jer, Poezija je kao žena. Lepa. Nežna. Dojilja.

Stamena. Bivstvovanje. Istina.

Bez nje bi ljubav bila nevidljiva i nepostojeća.

Uveži se u slike ispod trepavica. Nasluti nedvosmislenost i ponesi je kao kod, u krvotok, jer bez žene ne postojiš,  a bez poezije,  damari ne mogu urezivati ime u  belutak.“

Književni ESNAF

Razgovarala: Neda Gavrić - Banja Luka, 27.02.2025.

Tehnički uredio: Ilija Šaula

Kako su vaša lična osećanja i inspiracije oblikovali vašu poeziju od trenutka kada ste počeli pisati do danas?

Od trenutka kada sam počela da prenosim svoje utiske o spoljašnjem i unutrašnjem svetu na papir, lična osećanja i ekspresije duboko su uticala na moj kreativni proces.

Početna faza mog pisanja bila je preplavljena mladalačkim entuzijazmom i radoznalošću, ali ponekad i melanholičnim raspoloženjem neshvaćenog mladog bića koje prolazi kroz  doba puberteta, sazrevanja i suočavanjem sa nepravdama. Na početku sam svoje emocije, kroz iskrene i jednostavne stihove, zapisivala i sakrivala u spomenarima i dnevnicima. Ovaj period obeležile su neusmerene, ali snažne emocije. To je bio period u kome sam stihove posmatrala kao lični ventil, poput psihijatra, prijatelja, najboljeg druga kome mogu otkriti svaku tajnu. Pisanje mi je u tom trenutku pružalo osećaj olakšanja i razumevanja, pomažući mi da se suočim sa unutrašnjim konfliktima i emocionalnim izazovima na način koji je bio duboko ličan i transformativan.

Vremenom, zahvaljujući sjajnim nastavnicima i profesorima srpskog jezika i književnosti, čitajući i otkrivajući pesnike iz obavezne lektire, kao i savremene pesnike koje sam upoznavala na književnim večerima i književnim časopisima, u mom biću razvijala se dublja kreativna artikulacija, podstičući me na eksperimentisanje sa različitim stilovima i formama.

Ovaj proces sazrevanja nije samo obogatio moje razumevanje poezije, već mi je i omogućio da pronađem svoj jedinstveni izraz. Kroz pažljivo proučavanje klasičnih i savremenih dela, naučila sam kako da povezujem lična osećanja i univerzalne teme, što je dodatno oblikovalo moju kreativnu svest.

Ovaj razvojni put mi je pomogao da izgradim samopouzdanje i osetim slobodu u eksperimentisanju i istraživanju novih poetskih horizonata.

U jednom od svojih ranijih intervjua istakli ste da je umetnost za vas "putovanje i neprestano razotkrivanje“? Na koji način ova filozofija oblikuje vašu kreativnost i pristup stvaranju?

Da, generalno posmatrajući, umetnost jeste putovanje i neprestano razotkrivanje i ona je oplemenjujuća nit našeg života, koja predstavlja srž mog kreativnog procesa. Umetnost je dinamična i živa, poput putovanja koje neprestano otkriva nove pejzaže i izazove, nove odgovore, saznanja i lični rast. Ova filozofija me podstiče da neprestano istraživanje. Umetnik kao takav ne postoji u zoni konfora.

Preispitujem svoje metode i teme, ne dozvoljavajući sebi da se zadržim u poznatom i bezbednom prostoru. Umetnost je konstantan izazov životu.  Uvek nastojim da budem otvorena za nove ideje i uticaje, bez obzira iz kog polja dolaze: literature, vizuelnih umetnosti ili svakodnevnog života koji je najuticajniji izvor inspiracije za jednog umetnika.

Smatram da svaki (iskren) kreativni proces podrazumeva stalni napor da se pomere granice i otkriju nove mogućnosti za izraz. Na tom putu, najvažnije je ostati dosledan sebi, izbegavajući zamke populizma, dodvoračke poezije, vulgarnosti i šunda, i površnosti.

Takođe, nastojim da ostanem verna svojoj umetničkoj viziji i principima i održim autentičnost, bez upliva komercijalnog uticaja.

Kako vaše angažovanje sa mladim umetnicima i nastavnicima u okviru VAU ARS-a utiče na vašu kreativnost? Na koji način interakcije s ovim talentovanim pojedincima oblikuju vaš rad i proširuju vašu perspektivu?

Moje angažovanje i rad sa mladim umetnicima i talentovanom decom, u okviru u VAU ARS-a je sjajan način da proširim vidike. Jednostavno, to je obogaćivanje sopstvene kreativnosti. Iskušavanje sopstvenih granica.

Uzajamna interakcija donosi benefite i njima i meni. To je sveža energija umetničkog impulsa. Mladi umetnici donose nove, jedinstvene ideje i perspektive. Pokreće me njihov nekonvencionalan pristup, iniciranje da uronim u polja i razmišljanja koja izlaze iz utvrđenih okvira. Uz mlade, preskačemo ograde u pristupu, istražujemo nove tehnike, edukujemo se za novine. Razmena  i simbioza mladosti i iskustva, na umetničkom nivou donosi potpuno novu, osvežavajuću i relaksirajuću dimenziju.

Rad sa decom i mladima čuva u meni ono detinje, iskreno, inspirativno, sve ono što dodatno pokreće da se sive linije ne uspavaju i ostanu večno mlade, kreativne i dinamične.

Na koji način moderna tehnologija i digitalni mediji utiču na umetnike i njihov pristup publici?

U svim svojim maštanjima nisam mogla da zamislim da će zvezde interneta zasijati na našem nebu i da će umetnost, kao tihi svedok istorije i hronika ljudskih srca i misli, (inspiracija, transformacija, nikad završena priča koja se neprestano razvija), dobiti nova krila.

Činjenica je da pojavom optičkih kablova, piksela i ekrana, umetnost postaje vidljivija i dostupnija, otvarajući se prema većem broju konzumenata i dobija veće poštovanje i značaj.  Moderna tehnologija i digitalni mediji da su otvorili kapije i omogućili svakom umetniku da svoj impuls pošalju u beskrajni kosmos virtuelnih prostora.

Samim tim, umetnost više nije ograničena zidovima galerija, muzeja, biblioteka. Postala je živa, pulsirajuća i dostupna jednim klikom.  Digitalni mediji su postali neizostavna platforma za svako delo (nota, boja, linija, potez, pokret, reč...) bude viralna. Na taj način, umetničko delo postaje dostupno apsolutno svakom,  a svaka potvrda da nam se sviđa i delenje na društvenim mrežama ili drugom interakcijom koja se vraća autoru, podstiče novo stvaranje i nov prostor osećaja ispunjenosti.

U takvom svetu, umetnik više nije sam, hermetički zatvoren, a gledalac /konzument umetničkog dela postaje učesnik, kritičar, saputnik. Prednost digitalnih platformi ogleda se i u tome što umetnik može da stvori svoje tržište i stekne  samostalnost i finansijsku stabilnost. Ljubitelji umetnosti/publika postaju mecena, prijatelj, saradnik.

Najvažnije u svemu, suština i misija ostaju iste. Umetnost je i dalje putovanje, istraživanje, neprestano razotkrivanje nas samih i sveta koji nas okružuje. Najveći benefit modernih tehnologija, savremenih alata  i  društvenih mreža, jeste otkrivanje lepote umetničkog stvaranja, iniciranje i afirmacija skrivenih talenta pojedinaca i osećaj ispunjenosti kao uzročno-posledična veza.

Kako vaša povezanost s Južnim Banatom oblikuje vaš umetnički izraz i identitet kao umetnice? Da li su specifične kulturne, istorijske ili lične karakteristike regije uticale na vašu kreativnost?

Svaki kraj u kome živimo jeste inspirativan, naročito Vojvodina jer se  u njoj prožimaju kulture, običaji i tradicija mnogih naroda. Južni Banat je bogat kulturnom raznolikošću, prirodnim lepotama i istorijskim nasleđem. Odrasla sam u sredini gde se ukrštaju srpski, češki, rumunski, mađarski jezik, različite kulture i običaji koji nas oblikuju na zajedništvo i toleranciju. Posledica toga jeste onaj osećaj dobrote i empatije u nama. Trudim se da kroz svoj umetnički izraz pošaljem upravo takve poruke. Umetnost bi trebalo da ima za cilj da podstiče razumevanje i poštovanje među ljudima, i slavi različitost i toleranciju.

Južni Banat se ponosi značajnim umetnicima i pojedincima koji su ostavili dubok trag ne samo u sredini u kojoj su rođeni, već i u širem kulturnom i umetničkom kontekstu, jer njihova dela su čvrst temelj na kome se gradi dalja kulturna i umetnička scena. Veoma rano moje inspirativne tačke postale su ravnica i oblaci koji šetaju iznad nje, košava, široke ulice, voćnjaci, miris svežeg sena ili pokošene pšenice, zvuk zrikavaca u letnjim večerima, žubor reke Nere i topli susreti sa ljudima koji su uvek spremni da podele svoje priče i mudrost. U ovakvom okruženju, svaki trenutak postaje poetska slika koja inspiriše i budi maštu koja se pretvara u pesmu ili priču.

PreVera, rođena Mihajlović, po majci češkog porekla, udajom stiče rumunsko prezime Preda, nastoji da stvori dela koja odražavaju bogatstvo našeg zajedničkog nasleđa i snagu koju nam daje naša zajednička priča i uvek podseća da su dobrota i empatija osnov čovečnosti, „sa nadom da će jednog dana Verica Preda PreVera postati deseta boja Banata“, kako joj je Draško Redžep napisao kao posvetu na autorskom primerku knjige „Devet boja Banata“ –antologije devet naših nezaobilaznih pesnika 20. veka, među kojima su moje pesničke inspiracije.

Živimo u  svetu koji je podeljen, zbog toga je moj cilj da svojim umetničkim radom ujedinjujem ljude i naročito mlade naraštaje  podsećam na lepotu različitosti i važnost zajedništva.

Verujete li da se uspeh meri isključivo nagradama i priznanjem ili mislite da postoji dublja dimenzija koja se odnosi na lično ispunjenje i doprinos umetničkoj zajednici?

Potpuno se slažem. Nagrade po svojoj definiciji jesu priznanje ili kompenzacija za postignut uspeh, trud ili zaslugu. Nagrade  kao takve jesu  simbol postignuća i podstrek da pojedinac nastavi predano sa svojim radom i usavršavanjem.

Ipak, istinski uspeh često ide dalje od samih nagrada. Najvažnija nagrada je ona koja nije vidljiva široj javnosti, odnosno lični osećaj i lično ispunjenje proisteklo iz pozitivnog uticaja na zajednicu i doprinos kulturnom i umetničkom svetu.

Nagrada može doneti osećaj zadovoljstva i potvrdu za umetnički rad, ali evidentno je da je često devalvirana različitim interesima ili političkim uticajima. Pravi umetnik zna, ali i ljubitelj umetnosti umeju da prepoznaju, da vrednost umetničkog dela i umetničkog izraza leži dublje od formalnih priznanja, jer kroz istoriju  se potvrđuje da prava vrednost umetnosti je u ličnoj ispunjenosti koju donosi stvaranje, kao i uticaju koji ima na druge. Svaki umetnik i njegovo delo, koji mogu da inspirišu, pokrenu razmišljanje i izazovu emocije kod publike, imaju dalekosežniju vrednost od bilo kog priznanja. Umetnici koji stvaraju iz srca, iskreno, posvećeno, iz duboke strasti, često ostavljaju trajan utisak bez obzira na formalna priznanja.

Svedok sam da su mnogi stvaraoci nezasluženo poneli titulu zaslužnog člana društva i da istinski talentovani umetnici, čiji doprinos pravi razliku i duboko odzvanja u srcima i umovima onih koji su izloženi njegovim delima, ostaju na marginama isključivo zbog različitih uticaja i interesa.

Nagrade mogu ili ne moraju doći, ali uticaj koji moj kreativan rad ima na okolinu i onaj osećaj ispunjenja jesu jedino merilo uspeha.

Moj najveći uspeh jeste kada čitaoci zapamte moje stihove, kada se roditelji pohvale da im deca, od kada su deo Kreativne glumionice „Smehuljci VAU ARS“, imaju mnogo više samopouzdanja, kada se rodi beba za čiju smo majku sakupljali novac za izlečenje ili radost  svih onih kome sam pomogla da objave svoju prvu knjigu, oblikovala korice, video ili osmislila dizajn za najavu književnog događaja...

Jedna od nagrada jeste i ovaj intervju, odnosno interesovanje za moj kreativni i humanitarni rad, na čemu se posebno zahvaljujem, jer se nadam da ću bar jednom umetniku preneti osećaj neposustajanja i vrednosti.

Kada razmišljate o trenutnim društvenim i političkim temama, kako one odražavaju vaše unutrašnje osećaje u okviru vaše poezije? Da li osećate potrebu da se angažujete ili kritički promišljate o ovim temama svojim radom?

Htela to ili ne, društvene teme često duboko odjekuju u mojoj poeziji, jer smatram da je umetnost snažan medijum za izražavanje unutrašnjih osećaja i stavova. Naravno da su na početku mog poetskog izraza teme  bile, verovatno kao i kod svakog mladog pesnika, ljubav, priroda, doživljaji, ne pomišljajući da ću jednog dana pisati i angažovanu poeziju. Kako je vreme prolazilo, moje poetsko putovanje dobilo je nove dimenzije, u momentu kada sam svet oko sebe počela da posmatram i doživljavam iz različitih uglova.

U ovakvim temama vidim priliku da stvaram poeziju koja neće samo rezonovati na  individualnom nivou, nego će i podsticati na podizanje svesti šire zajednice. Umetnost, a posebno poezija, imaju izuzetnu snagu da povežu ljude i probude empatiju i razumevanje prema različitim aspektima ljudskog iskustva.

Nekada svesno, nekada nesvesno, moje stvaranje, bilo za decu ili odrasle, često je ogledalo društvenih (ne)prilika i istražuje teme: nasilje nad ženama,  pravda, sloboda, ljudska prava i nejednakost. Pesnik nije pesnik u celosti ako ne nastoji da podstakne na razmišljanje i dijalog, pokrene emocije i možda čak i podstakne na kvalitetnije promene.

Zbog toga što umetnost ima moć da prenese duboke poruke i da dopre do ljudi na emotivnom nivou, kroz poeziju  želim da izrazim svoja unutrašnja osećanja i stavove o svetu koji me okružuje, ali i da podelim svoju viziju bolje i pravednije budućnosti.

Pesnici uvek sede za okruglim stolom, ruše granice, predrasude, povezuju. Trudim se da svojim delovanjem pratim ovu misiju.

U svetu u kom živimo, što smatrate najvećom vrednošću?

Za svet u kome živimo, koji se neprestano menja, koga oblikuju vođe, male grupe interesno povezanih pojedinaca, gde se ljudi suočavaju sa nebrojanim izazovima,  najveća vrednost jeste empatija proistekla iz dobrote duhovnog bića.

Samo kroz empatiju možemo prepoznati tuđe bolove i  oskudicu. Samo tako se povezujemo sa drugim ljudima i narodima, stvarajući  osnov za pravednije i  solidarnije društvo. Takav osećaj za posledicu donosi mir i opšte dobro, sve ono što u principu svaka religija propoveda.

Empatija podstiče pesnika da piše sa dubljim osećanjem i razumevanjem. Zajedno stvaraju jednu moćnu sienergiju koja pomaže da se svet posmatra na objektivnije i racionalnije i na taj način inspiriše promene, za opšte dobro čovečanstva.

Koju bi reč izabrali za reč godine u srpskom jeziku i zašto?

Hmm, u kontekstu predhodno izrečenog, možda bi to bila reč „harmonija“, čija bi osnova bile moje izmišljene kovanice „dobrodušica“ (dobra vila iz moje buduće knjige za decu) ili „dobrodušje“. Ove kovanice spajaju dobrotu, dušu i duh, elemente koji ljudsko biće čine potpunim. „Dobrodušje“ kao stanje u kome se ogledaju „dobrota“ i „duh“, zemaljsko i nebesko, osećanja i dela koja povezuju telo i dušu u potpunoj harmoniji.

„Dobrodušice“ srećemo, ali često ne primećujemo, umanjujemo njihovu vrednost, „dobrodušje“ koje podseća na važnost unutrašnje dobrote i plemenitosti u svetu koji često previđa ove vrednosti  i ne nagrađujemo...

Zbog toga bi drugo ime za umetnika možda bilo „dobrodušica“, jer umetnik ima moć da kroz delo koje prikazuje svetu donese svetlost, razumevanje, radost i podstakne da budemo bolji i saosećajniji.

Verujem da će u budućnosti umetnička dela "dobrodušica", inicirati da  nova generacija stvaralaca koji cene i neguju navedene vrednosti, podstaknu i Artificial Intelligence generacije da teže ovim idealima harmonije.

Kakvi su vam planovi za naredni period? Pripremate li nešto novo za ljubitelje vaše poezije?

Planova ima mnogo, kratkoročnih i dugoročnih. Biće još predstava, poetskih performansa, novih izdanja, promocija, izložbi, radio emisija, video projekata, humanitarnih akcija... kreativnih iznenađenja. Nova zbirka stihova „DRUGO ČITANjE JAVE“ čeka svog izdavača. U pripremi je objavljivanje poeme „RAZGOVOR SA RAVNICOM“ u izdanju Književnog društva „Sveti Sava“ iz Beograda. Uskoro iz štampe izlazi pesnička zbirka „Post skriptum OGLEDALO BITI“, u prevodu na rumunski jezik u izdanju NIU„ Libertatea“ Pančevo, kao i mnogo projekata sa KG “Smehuljci” koju vodim.

U svakom slučaju, život nije dosadan i uzaludan, jer „stvaranjem dišemo“ (kako glasi moto udruženja VAU ARS, na čijem sam čelu! :)

Hvala Nedi Gavrić na pažnji i inspirativnim pitanjima. 

Hvala KNjIŽEVNOM ESNAFU na promovisanju umetnosti i vrednosti.

Čitaocima, lepa svanuća i nadahnuća. 

Verica Preda PreVera,

U Gradu pod kulom, 25.02.2025.god.

PODELITE OVAJ TEKST NA: