детаљ слике: КРК Арт дизајн

Верица Преда ПреВера: „Добродушице“ срећемо, али често не примећујемо

Верица Преда ПреВера- књижевница, чланица Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине , Асоцијације писаца „БАЛКАНСКИ КРУГ“ са седиштем у Скопљу и Светске организације-Fondacija песника са седишем у Индији, за Европу-Грчка.

Један од оснивача и председница Вршачке Афирмације Уметника АРС (ВАУ АРС).

Иницијатор  многих пројеката за младе и хуманитарних акција.

Води Креативну глумионицу за децу „Смехуљци ВАУ АРС“.

Остварила  се као учесник бројних перформанса, организатор трибина, водитељ програма, радио и видео емисија, затим и као дизајнер дигиталног уметничког садржаја, сценариста и косценариста, извођач више перформанса и дечјих представа и мјузикла, аутор сонгова, дечјих сонгова и сонгова за одрасле.

Учесник је бројних уметничких догађаја, песничких манифестација, фестивала, колонија у Србији и региону.

Аутор радио емисије „ШОЉИЦА (САМО)РАЗГОВОРА која се емитује уживо и на уметничком интернет НиноДраг радију.

 Угостила је бројне међународно признате уметнике.

Пише поезију, кратке приче и хаику поезију, афоризме.

Награђивана. Превођена.  Објављивана у зборницима, књижевним новинама и  часописима и антологијама у Србији и региону.

Уредник издања у оквиру ВАУ АРС-а.

Учесник песничких манифестација у Србији, Македонији, Хрватској Републици Српској,

БиХ и Румунији.

Превођена на енглески, румунски, словеначки, мађарски, пољски, ромски, немачки, руски, француски, македонски, бугарски, арапски...

Загонетна попут њеног песеудонима, ПреВера, помало је сликар реалности и сањар попут Жака Превера, која своје писање изједначава са битисањем „с местом боравка сневача и записивача отисака утисака и (не)приметних слика”.

Кроз њен ДНК ланац, увезала се уметност у сваком облику. ПреВера каже:

„Удуби се у моје око, читаоче. Урони  у „мрље крви“ песника са XX хромозомима.

Пронађи пресеке и дубине речи.

Oткриј лепоту пене између слогова и сакривене одговоре.

Јер, Поезија је као жена. Лепа. Нежна. Дојиља.

Стамена. Бивствовање. Истина.

Без ње би љубав била невидљива и непостојећа.

Увежи се у слике испод трепавица. Наслути недвосмисленост и понеси је као код, у крвоток, јер без жене не постојиш,  а без поезије,  дамари не могу урезивати име у  белутак.“

Књижевни ЕСНАФ

Разговарала: Неда Гаврић - Бања Лука, 27.02.2025.

Технички уредио: Илија Шаула

Како су ваша лична осећања и инспирације обликовали вашу поезију од тренутка када сте почели писати до данас?

Од тренутка када сам почела да преносим своје утиске о спољашњем и унутрашњем свету на папир, лична осећања и експресије дубоко су утицала на мој креативни процес.

Почетна фаза мог писања била је преплављена младалачким ентузијазмом и радозналошћу, али понекад и меланхоличним расположењем несхваћеног младог бића које пролази кроз  доба пубертета, сазревања и суочавањем са неправдама. На почетку сам своје емоције, кроз искрене и једноставне стихове, записивала и сакривала у споменарима и дневницима. Овај период обележиле су неусмерене, али снажне емоције. То је био период у коме сам стихове посматрала као лични вентил, попут психијатра, пријатеља, најбољег друга коме могу открити сваку тајну. Писање ми је у том тренутку пружало осећај олакшања и разумевања, помажући ми да се суочим са унутрашњим конфликтима и емоционалним изазовима на начин који је био дубоко личан и трансформативан.

Временом, захваљујући сјајним наставницима и професорима српског језика и књижевности, читајући и откривајући песнике из обавезне лектире, као и савремене песнике које сам упознавала на књижевним вечерима и књижевним часописима, у мом бићу развијала се дубља креативна артикулација, подстичући ме на експериментисање са различитим стиловима и формама.

Овај процес сазревања није само обогатио моје разумевање поезије, већ ми је и омогућио да пронађем свој јединствени израз. Кроз пажљиво проучавање класичних и савремених дела, научила сам како да повезујем лична осећања и универзалне теме, што је додатно обликовало моју креативну свест.

Овај развојни пут ми је помогао да изградим самопоуздање и осетим слободу у експериментисању и истраживању нових поетских хоризоната.

У једном од својих ранијих интервјуа истакли сте да је уметност за вас "путовање и непрестано разоткривање“? На који начин ова филозофија обликује вашу креативност и приступ стварању?

Да, генерално посматрајући, уметност јесте путовање и непрестано разоткривање и она је оплемењујућа нит нашег живота, која представља срж мог креативног процеса. Уметност је динамична и жива, попут путовања које непрестано открива нове пејзаже и изазове, нове одговоре, сазнања и лични раст. Ова филозофија ме подстиче да непрестано истраживање. Уметник као такав не постоји у зони конфора.

Преиспитујем своје методе и теме, не дозвољавајући себи да се задржим у познатом и безбедном простору. Уметност је константан изазов животу.  Увек настојим да будем отворена за нове идеје и утицаје, без обзира из ког поља долазе: литературе, визуелних уметности или свакодневног живота који је најутицајнији извор инспирације за једног уметника.

Сматрам да сваки (искрен) креативни процес подразумева стални напор да се помере границе и открију нове могућности за израз. На том путу, најважније је остати доследан себи, избегавајући замке популизма, додворачке поезије, вулгарности и шунда, и површности.

Такође, настојим да останем верна својој уметничкој визији и принципима и одржим аутентичност, без уплива комерцијалног утицаја.

Како ваше ангажовање са младим уметницима и наставницима у оквиру ВАУ АРС-а утиче на вашу креативност? На који начин интеракције с овим талентованим појединцима обликују ваш рад и проширују вашу перспективу?

Moje ангажовање и рад са младим уметницима и талентованом децом, у оквиру у ВАУ АРС-а је сјајан начин да проширим видике. Једноставно, то је обогаћивање сопствене креативности. Искушавање сопствених граница.

Узајамна интеракција доноси бенефите и њима и мени. То је свежа енергија уметничког импулса. Млади уметници доносе нове, јединствене идеје и перспективе. Покреће ме њихов неконвенционалан приступ, иницирање да уроним у поља и размишљања која излазе из утврђених оквира. Уз младе, прескачемо ограде у приступу, истражујемо нове технике, едукујемо се за новине. Размена  и симбиоза младости и искуства, на уметничком нивоу доноси потпуно нову, освежавајућу и релаксирајућу димензију.

Рад са децом и младима чува у мени оно детиње, искрено, инспиративно, све оно што додатно покреће да се сиве линије не успавају и остану вечно младе, креативне и динамичне.

На који начин модерна технологија и дигитални медији утичу на уметнике и њихов приступ публици?

У свим својим маштањима нисам могла да замислим да ће звезде интернета засијати на нашем небу и да ће уметност, као тихи сведок историје и хроника људских срца и мисли, (инспирација, трансформација, никад завршена прича која се непрестано развија), добити нова крила.

Чињеница је да појавом оптичких каблова, пиксела и екрана, уметност постаје видљивија и доступнија, отварајући се према већем броју конзумената и добија веће поштовање и значај.  Модерна технологија и дигитални медији да су отворили капије и омогућили сваком уметнику да свој импулс пошаљу у бескрајни космос виртуелних простора.

Самим тим, уметност више није ограничена зидовима галерија, музеја, библиотека. Постала је жива, пулсирајућа и доступна једним кликом.  Дигитални медији су постали неизоставна платформа за свако дело (нота, боја, линија, потез, покрет, реч...) буде вирална. На тај начин, уметничко дело постаје доступно апсолутно сваком,  а свака потврда да нам се свиђа и делење на друштвеним мрежама или другом интеракцијом која се враћа аутору, подстиче ново стварање и нов простор осећаја испуњености.

У таквом свету, уметник више није сам, херметички затворен, а гледалац /конзумент уметничког дела постаје учесник, критичар, сапутник. Предност дигиталних платформи огледа се и у томе што уметник може да створи своје тржиште и стекне  самосталност и финансијску стабилност. Љубитељи уметности/публика постају мецена, пријатељ, сарадник.

Најважније у свему, суштина и мисија остају исте. Уметност је и даље путовање, истраживање, непрестано разоткривање нас самих и света који нас окружује. Највећи бенефит модерних технологија, савремених алата  и  друштвених мрежа, јесте откривање лепоте уметничког стварања, иницирање и афирмација скривених талента појединаца и осећај испуњености као узрочно-последична веза.

Како ваша повезаност с Јужним Банатом обликује ваш уметнички израз и идентитет као уметнице? Да ли су специфичне културне, историјске или личне карактеристике регије утицале на вашу креативност?

Сваки крај у коме живимо јесте инспиративан, нарочито Војводина јер се  у њој прожимају културе, обичаји и традиција многих народа. Јужни Банат је богат културном разноликошћу, природним лепотама и историјским наслеђем. Одрасла сам у средини где се укрштају српски, чешки, румунски, мађарски језик, различите културе и обичаји који нас обликују на заједништво и толеранцију. Последица тога јесте онај осећај доброте и емпатије у нама. Трудим се да кроз свој уметнички израз пошаљем управо такве поруке. Уметност би требало да има за циљ да подстиче разумевање и поштовање међу људима, и слави различитост и толеранцију.

Јужни Банат се поноси значајним уметницима и појединцима који су оставили дубок траг не само у средини у којој су рођени, већ и у ширем културном и уметничком контексту, јер њихова дела су чврст темељ на коме се гради даља културна и уметничка сцена. Веома рано моје инспиративне тачке постале су равница и облаци који шетају изнад ње, кошава, широке улице, воћњаци, мирис свежег сена или покошене пшенице, звук зрикаваца у летњим вечерима, жубор реке Нере и топли сусрети са људима који су увек спремни да поделе своје приче и мудрост. У оваквом окружењу, сваки тренутак постаје поетска слика која инспирише и буди машту која се претвара у песму или причу.

ПреВера, рођена Михајловић, по мајци чешког порекла, удајом стиче румунско презиме Преда, настоји да створи дела која одражавају богатство нашег заједничког наслеђа и снагу коју нам даје наша заједничка прича и увек подсећа да су доброта и емпатија основ човечности, „са надом да ће једног дана Верица Преда ПреВера постати десета боја Баната“, како јој је Драшко Реџеп написао као посвету на ауторском примерку књиге „Девет боја Баната“ –антологије девет наших незаобилазних песника 20. века, међу којима су моје песничке инспирације.

Живимо у  свету који је подељен, због тога је мој циљ да својим уметничким радом уједињујем људе и нарочито младе нараштаје  подсећам на лепоту различитости и важност заједништва.

Верујете ли да се успех мери искључиво наградама и признањем или мислите да постоји дубља димензија која се односи на лично испуњење и допринос уметничкој заједници?

Потпуно се слажем. Награде по својој дефиницији јесу признање или компензација за постигнут успех, труд или заслугу. Награде  као такве јесу  симбол постигнућа и подстрек да појединац настави предано са својим радом и усавршавањем.

Ипак, истински успех често иде даље од самих награда. Најважнија награда је она која није видљива широј јавности, односно лични осећај и лично испуњење проистекло из позитивног утицаја на заједницу и допринос културном и уметничком свету.

Награда може донети осећај задовољства и потврду за уметнички рад, али евидентно је да је често девалвирана различитим интересима или политичким утицајима. Прави уметник зна, али и љубитељ уметности умеју да препознају, да вредност уметничког дела и уметничког израза лежи дубље од формалних признања, јер кроз историју  се потврђује да права вредност уметности је у личној испуњености коју доноси стварање, као и утицају који има на друге. Сваки уметник и његово дело, који могу да инспиришу, покрену размишљање и изазову емоције код публике, имају далекосежнију вредност од било ког признања. Уметници који стварају из срца, искрено, посвећено, из дубоке страсти, често остављају трајан утисак без обзира на формална признања.

Сведок сам да су многи ствараоци незаслужено понели титулу заслужног члана друштва и да истински талентовани уметници, чији допринос прави разлику и дубоко одзвања у срцима и умовима оних који су изложени његовим делима, остају на маргинама искључиво због различитих утицаја и интереса.

Награде могу или не морају доћи, али утицај који мој креативан рад има на околину и онај осећај испуњења јесу једино мерило успеха.

Мој највећи успех јесте када читаоци запамте моје стихове, када се родитељи похвале да им деца, од када су део Креативне глумионице „Смехуљци ВАУ АРС“, имају много више самопоуздања, када се роди беба за чију смо мајку сакупљали новац за излечење или радост  свих оних коме сам помогла да објаве своју прву књигу, обликовала корице, видео или осмислила дизајн за најаву књижевног догађаја...

Једна од награда јесте и овај интервју, односно интересовање за мој креативни и хуманитарни рад, на чему се посебно захваљујем, јер се надам да ћу бар једном уметнику пренети осећај непосустајања и вредности.

Када размишљате о тренутним друштвеним и политичким темама, како оне одражавају ваше унутрашње осећаје у оквиру ваше поезије? Да ли осећате потребу да се ангажујете или критички промишљате о овим темама својим радом?

Хтела то или не, друштвене теме често дубоко одјекују у мојој поезији, јер сматрам да је уметност снажан медијум за изражавање унутрашњих осећаја и ставова. Наравно да су на почетку мог поетског израза теме  биле, вероватно као и код сваког младог песника, љубав, природа, доживљаји, не помишљајући да ћу једног дана писати и ангажовану поезију. Како је време пролазило, моје поетско путовање добило је нове димензије, у моменту када сам свет око себе почела да посматрам и доживљавам из различитих углова.

У оваквим темама видим прилику да стварам поезију која неће само резоновати на  индивидуалном нивоу, него ће и подстицати на подизање свести шире заједнице. Уметност, а посебно поезија, имају изузетну снагу да повежу људе и пробуде емпатију и разумевање према различитим аспектима људског искуства.

Некада свесно, некада несвесно, моје стварање, било за децу или одрасле, често је огледало друштвених (не)прилика и истражује теме: насиље над женама,  правда, слобода, људска права и неједнакост. Песник није песник у целости ако не настоји да подстакне на размишљање и дијалог, покрене емоције и можда чак и подстакне на квалитетније промене.

Због тога што уметност има моћ да пренесе дубоке поруке и да допре до људи на емотивном нивоу, кроз поезију  желим да изразим своја унутрашња осећања и ставове о свету који ме окружује, али и да поделим своју визију боље и праведније будућности.

Песници увек седе за округлим столом, руше границе, предрасуде, повезују. Трудим се да својим деловањем пратим ову мисију.

У свету у ком живимо, што сматрате највећом вредношћу?

За свет у коме живимо, који се непрестано мења, кога обликују вође, мале групе интересно повезаних појединаца, где се људи суочавају са небројаним изазовима,  највећа вредност јесте емпатија проистекла из доброте духовног бића.

Само кроз емпатију можемо препознати туђе болове и  оскудицу. Само тако се повезујемо са другим људима и народима, стварајући  основ за праведније и  солидарније друштво. Такав осећај за последицу доноси мир и опште добро, све оно што у принципу свака религија проповеда.

Емпатија подстиче песника да пише са дубљим осећањем и разумевањем. Заједно стварају једну моћну сиенергију која помаже да се свет посматра на објективније и рационалније и на тај начин инспирише промене, за опште добро човечанства.

Коју би реч изабрали за реч године у српском језику и зашто?

Хмм, у контексту предходно изреченог, можда би то била реч „хармонија“, чија би основа биле моје измишљене кованице „добродушица“ (добра вила из моје будуће књиге за децу) или „добродушје“. Ове кованице спајају доброту, душу и дух, елементе који људско биће чине потпуним. „Добродушје“ као стање у коме се огледају „доброта“ и „дух“, земаљско и небеско, осећања и дела која повезују тело и душу у потпуној хармонији.

„Добродушице“ срећемо, али често не примећујемо, умањујемо њихову вредност, „добродушје“ које подсећа на важност унутрашње доброте и племенитости у свету који често превиђа ове вредности  и не награђујемо...

Због тога би друго име за уметника можда било „добродушица“, јер уметник има моћ да кроз дело које приказује свету донесе светлост, разумевање, радост и подстакне да будемо бољи и саосећајнији.

Верујем да ће у будућности уметничка дела "добродушица", иницирати да  нова генерација стваралаца који цене и негују наведене вредности, подстакну и Artificial Intelligence генерације да теже овим идеалима хармоније.

Какви су вам планови за наредни период? Припремате ли нешто ново за љубитеље ваше поезије?

Планова има много, краткорочних и дугорочних. Биће још представа, поетских перформанса, нових издања, промоција, изложби, радио емисија, видео пројеката, хуманитарних акција... креативних изненађења. Нова збирка стихова „ДРУГО ЧИТАЊЕ ЈАВЕ“ чека свог издавача. У припреми је објављивање поеме „РАЗГОВОР СА РАВНИЦОМ“ у издању Књижевног друштва „Свети Сава“ из Београда. Ускоро из штампе излази песничка збирка „Post skriptum ОГЛЕДАЛО БИТИ“, у преводу на румунски језик у издању НИУ„ Libertatea“ Панчево, као и много пројеката са КГ “Смехуљци” коју водим.

У сваком случају, живот није досадан и узалудан, јер „стварањем дишемо“ (како гласи мото удружења ВАУ АРС, на чијем сам челу! :)

Хвала Неди Гаврић на пажњи и инспиративним питањима. 

Хвала КЊИЖЕВНОМ ЕСНАФУ на промовисању уметности и вредности.

Читаоцима, лепа сванућа и надахнућа. 

Верица Преда ПреВера,

У Граду под кулом, 25.02.2025.год.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: