detalj slike: KRK Art dizajn

  Boris Mišić:  Književnost treba da promoviše sve što je dobro i humano

Umetnost je za mene jedna vrsta duhovnosti, to su dva povezana temelja onog najlepšeg i najboljeg u čoveku. Na velikom su ispitu danas, jer oni koji vladaju svetom svesno žele da ih učine beznačajnim, bespomoćnim, trivijalnim, površnim. Ali, borićemo se, – Boris Mišić.

Književni ESNAF 14.03.2025.

Razgovarala: Neda Gavrić

Tehnički uredio: Ilija Šaula

Kako pronalazite ravnotežu između stvarnosti i mašte dok stvarate svoje priče? Smatrate li da fikcija ima moć da otkrije dublje istine o ljudskom biću?

Teško je dati precizan odgovor, nema recepta za tu ravnotežu. Iskustvo, stečena rutina u pisanju, nadam se i nešto talenta i umeća, omogućava da se pronađe ta ravnoteža. Tokom pisanja javi se neki osećaj za meru. Sigurno je da mnogo toga nije dostupno našim čulima, niti će ikada biti, ali na nekom dubljem nivou, u podsvesti prakolektivnog, osećamo nešto van uobičajene realnosti, a umetnost, pa i fikcija možda je i jedini put da bar mrvicu toga ponovo dodirnemo.

Kako doživljavate žanrove fantastike i horora u književnosti?

Strah, kao i osećaj čuđenja prema svetu i prirodi, kosmosu, svemu što ne možemo da objasnimo i pojmimo, u srži su čovečanstva od njegovog postanka. Tako da te žanrove ne smatram za neki izuzetak od ,,glavne'' književnosti, već su oni zapravo i prva, početna književnost, ona koja je u nekom obliku postojala mnogo pre savremenih jezika i država.

Postoji li određeni motiv ili simbol iz fantastičnih priča koji smatrate univerzalnim i relevantnim kroz vreme?

Onaj, da ovaj svet, vreme, prostor, dimenzije u kome obitavamo i koji donekle

pojmimo svojim čulima-nije jedini. Čini mi se još od praistorije, pa sve do danas, da je to srž fantastičnih priča, i onog čemu čovek teži kroz njih.

Kako vidite vrednost fantastike u savremenom svetu?

Kao i u svim drugim oblastima, ima mnogo hiperprodukcije, koja sa sobom neminovno donosi i dosta loših knjiga, ali i dalje ima sjajnih pisaca, i domaćih i stranih.

Koliko je čitalaca zainteresovano za fantastiku kao književni žanr danas i kako vidite evoluciju interesovanja za ovu vrstu literature?

Što se tiče fantastike (i horora) stvari su se definitivno promenile na bolje kod nas poslednjih godina; više je čitalaca, više je izdavača koji se odlučuju  za žanrovska izdanja, dosta je događanja posvećenih fantastici, tako da mislim da će biti samo još bolje. Nikada se neće izgubiti interesovanje za fantastiku, horor, onostrano, to je prosto nešto bazično, urezano u sam kod čovečanstva.

Verujete li da književnost može imati ulogu u kritici društvenih normi i promociji promena?

Svakako je potrebno da književnost promoviše sve ono što je dobro i humano, moralno u čoveku i da se bori protiv društvenih zala; ponekad se ta borba čini uzaludna, donkihotovska, ali ipak ne treba odustajati.

Kako posmatrate trenutnu globalnu političku situaciju i da li smatrate da umetnost može uticati na promene?

Grozna-to je najblaži termin koji mogu da upotrebim. Umetnost je za mene jedna vrsta duhovnosti, to su dva povezana temelja onog najlepšeg i najboljeg u čoveku. Na velikom su ispitu danas, jer oni koji vladaju svetom svesno žele da ih učine beznačajnim, bespomoćnim, trivijalnim, površnim. Ali, borićemo se.

Koje, po vama, ključno pitanje ili dilema opterećuje čovečanstvo danas?

Tri bih izdvojio, veoma su povezana. Prvo je zastrašujući razvoj tehnologije, koji nas vodi u globalnu tehnološku diktatoru gde više ne postoji privatnost. Više ne možete da za sebe imate ni neki mirni kutak u prirodi, sve je premreženo i mapirano. Drugo su ratovi, koji usred razvoja tehnologije postaju zastrašujuće brutalni- ne postoji više mogućnost odbrane, skrivanja, bega. I treći je uništavanje prirode. Ako se nastavi ovim tempom, bojim se da će buduće generacije mnoge životinje, biljke, čiste reke, šume, gledati samo u muzejima ili preko internet aplikacija.

Imali ste uspešne promocije knjiga u Srbiji i Republici Srpskoj. Kakvi su vaši planovi za buduće književne večeri i u kojim gradovima planirate da ih održite?

Sa zadovoljstvom očekujem predstojeću promociju moje zbirke priča „Srce Dinare“ koja će se održati u maju ove godine u Banjaluci, u organizaciji Udruženja građana Svetionik. Do sada sam imao promocije u Novom Sadu, Beogradu, Somboru, Rumi, Ljigu, Nišu, Tesliću. Svuda gde postoji interesovanje i gde se možemo dogovoriti, rado ću doći, nije uopšte bitna veličina grada i mesta. Jako bih voleo ako u budućnosti bude moguće da gostujem na Kosovu i Metohiji.

Na čemu trenutno radite u svom književnom stvaralaštvu? 

Završio sam jednu kratku, tematsku zbirku ratnih-horor priča. Sadrži šest priča, tri stare i tri nove. S tom zbirkom bih negde i zaokružio tu temu i ne bih joj se u dogledno vreme vraćao. Imam nekoliko opcija za idavača, pa videćemo kako će sve teći, trebala bi ove godine da bude dostupna čitaocima. Trenutno radim na priči fantastike za jedan strani konkurs (biće, nadam se, i tu lepih vesti, sa prevodima za inostranstvo). Na leto planiram napisati dve duže horor novele, inspirisane nekim  prirodnim i društvenim dešavanjima u Novom Sadu. Tako da uvek nešto pišem. A na jesen krećem sa pisanjem nove knjige, biće fantastike i horora, ali biće malo lepršavija i laganija nego moje dosadašnje knjige, nešto više kao urbana fantastika i young adult.

Veliki pozdrav tebi Nedo, tvojim čitaocima i čitaocima Književnog Esnafa.

                                                           -

PODELITE OVAJ TEKST NA: