детаљ слике: КРК Арт дизајн

  Борис Мишић:  Књижевност треба да промовише све што је добро и хумано

Уметност је за мене једна врста духовности, то су два повезана темеља оног најлепшег и најбољег у човеку. На великом су испиту данас, јер они који владају светом свесно желе да их учине безначајним, беспомоћним, тривијалним, површним. Али, борићемо се, – Борис Мишић.

Књижевни ЕСНАФ 14.03.2025.

Разговарала: Неда Гаврић

Технички уредио: Илија Шаула

Како проналазите равнотежу између стварности и маште док стварате своје приче? Сматрате ли да фикција има моћ да открије дубље истине о људском бићу?

Тешко је дати прецизан одговор, нема рецепта за ту равнотежу. Искуство, стечена рутина у писању, надам се и нешто талента и умећа, омогућава да се пронађе та равнотежа. Током писања јави се неки осећај за меру. Сигурно је да много тога није доступно нашим чулима, нити ће икада бити, али на неком дубљем нивоу, у подсвести праколективног, осећамо нешто ван уобичајене реалности, а уметност, па и фикција можда је и једини пут да бар мрвицу тога поново додирнемо.

Како доживљавате жанрове фантастике и хорора у књижевности?

Страх, као и осећај чуђења према свету и природи, космосу, свему што не можемо да објаснимо и појмимо, у сржи су човечанства од његовог постанка. Тако да те жанрове не сматрам за неки изузетак од ,,главне'' књижевности, већ су они заправо и прва, почетна књижевност, она која је у неком облику постојала много пре савремених језика и држава.

Постоји ли одређени мотив или симбол из фантастичних прича који сматрате универзалним и релевантним кроз време?

Онај, да овај свет, време, простор, димензије у коме обитавамо и који донекле

појмимо својим чулима-није једини. Чини ми се још од праисторије, па све до данас, да је то срж фантастичних прича, и оног чему човек тежи кроз њих.

Како видите вредност фантастике у савременом свету?

Као и у свим другим областима, има много хиперпродукције, која са собом неминовно доноси и доста лоших књига, али и даље има сјајних писаца, и домаћих и страних.

Колико је читалаца заинтересовано за фантастику као књижевни жанр данас и како видите еволуцију интересовања за ову врсту литературе?

Што се тиче фантастике (и хорора) ствари су се дефинитивно промениле на боље код нас последњих година; више је читалаца, више је издавача који се одлучују  за жанровска издања, доста је догађања посвећених фантастици, тако да мислим да ће бити само још боље. Никада се неће изгубити интересовање за фантастику, хорор, онострано, то је просто нешто базично, урезано у сам код човечанства.

Верујете ли да књижевност може имати улогу у критици друштвених норми и промоцији промена?

Свакако је потребно да књижевност промовише све оно што је добро и хумано, морално у човеку и да се бори против друштвених зала; понекад се та борба чини узалудна, донкихотовска, али ипак не треба одустајати.

Како посматрате тренутну глобалну политичку ситуацију и да ли сматрате да уметност може утицати на промене?

Грозна-то је најблажи термин који могу да употребим. Уметност је за мене једна врста духовности, то су два повезана темеља оног најлепшег и најбољег у човеку. На великом су испиту данас, јер они који владају светом свесно желе да их учине безначајним, беспомоћним, тривијалним, површним. Али, борићемо се.

Које, по вама, кључно питање или дилема оптерећује човечанство данас?

Три бих издвојио, веома су повезана. Прво је застрашујући развој технологије, који нас води у глобалну технолошку диктатору где више не постоји приватност. Више не можете да за себе имате ни неки мирни кутак у природи, све је премрежено и мапирано. Друго су ратови, који усред развоја технологије постају застрашујуће брутални- не постоји више могућност одбране, скривања, бега. И трећи је уништавање природе. Ако се настави овим темпом, бојим се да ће будуће генерације многе животиње, биљке, чисте реке, шуме, гледати само у музејима или преко интернет апликација.

Имали сте успешне промоције књига у Србији и Републици Српској. Какви су ваши планови за будуће књижевне вечери и у којим градовима планирате да их одржите?

Са задовољством очекујем предстојећу промоцију моје збирке прича „Срце Динаре“ која ће се одржати у мају ове године у Бањалуци, у организацији Удружења грађана Светионик. До сада сам имао промоције у Новом Саду, Београду, Сомбору, Руми, Љигу, Нишу, Теслићу. Свуда где постоји интересовање и где се можемо договорити, радо ћу доћи, није уопште битна величина града и места. Јако бих волео ако у будућности буде могуће да гостујем на Косову и Метохији.

На чему тренутно радите у свом књижевном стваралаштву? 

Завршио сам једну кратку, тематску збирку ратних-хорор прича. Садржи шест прича, три старе и три нове. С том збирком бих негде и заокружио ту тему и не бих јој се у догледно време враћао. Имам неколико опција за идавача, па видећемо како ће све тећи, требала би ове године да буде доступна читаоцима. Тренутно радим на причи фантастике за један страни конкурс (биће, надам се, и ту лепих вести, са преводима за иностранство). На лето планирам написати две дуже хорор новеле, инспирисане неким  природним и друштвеним дешавањима у Новом Саду. Тако да увек нешто пишем. А на јесен крећем са писањем нове књиге, биће фантастике и хорора, али биће мало лепршавија и лаганија него моје досадашње књиге, нешто више као урбана фантастика и young adult.

Велики поздрав теби Недо, твојим читаоцима и читаоцима Књижевног Еснафа.

                                                           -

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: