detalj slike: KRK Art dizajn

DELO LjUBICE ŽIKIĆ: CVETNIK ŽENSKIH IMENA

(Bilje u ženskim narodnim imenima, verovanju, pesništvu, lečenju, muzici i pevanju, Izdavač: Čin, Beograd, 1988, drugo prošireno izdanje Arhiv Vojvodine i Književni ESNAF 2024).

Akademik DRAGAN NEDELjKOVIĆ

Gospodine Direktore slavne i najstarije gimnazije u Srbiji, gospodo dekani, drage koleginice i kolege, gospođe i gospođice i gospodo, dragi prijatelji.

Pred nama je ženska knjiga-time mnogo kažem. „Žena stoji, kao kapija, na izlazu i ulazu ovog sveta“-Ivo Andrić je te reči zapisao. A po jevrejskom verovanju, bog nije mogao da bude na svakom mestu, pa je zato stvorio majke.“ Bezbožni“ Maksim Gorki, a neizlečivi bogograditelj, u jednom trenutku je gubeći meru, patetično kazao: “Bože, samo je žena slična tebi, i možda veća od tebe, jer Ti kada si stradao, nisi patio.

Ako Srbi imena za žene traže u cveću i plemenitom bilju-nije li to dokaz da su, suštinski, plemenit narod? Kad ovo kažem ne zaboravljam našu sramotnu-psovku, ni kalendar ne zaboravljam. Kalendar je ispunjen imenima jevrejsko-hrišćanske i grčko-rimske duhovne i moralne povesti. Srbi se u taj okvir ne uklapaju, ili samo delimično. Srbi izmišljaju svoja imena. Znam to iz sopstvenog primera: rođen sam na svetog Iliju, a kršten sa svetog Pantelejmona. A kum, tada svemoćan, dao mi je srpsko ime po cvetu dragoljubu. Više bih voleo da je vodio računa o kalendaru.

Da pređem, najzad na knjigu koleginice Ljubice Žikić. Rekoh: to je ženska knjiga, ne da je potcenim nego da je uzdignem. Ženska, jer su je ženska ruka i ženska pamet pisale; i,  jer je knjiga o ženskim imenima poetična knjiga.

Ja nisam stručnjak za temu knjige koleginice Ljubice. Bolje bi bilo da je ovde dr Milica Grković, profesor novosadskog univerziteta. Srećom, tu je kolega Mile Nedeljković, recenzent ovog dela.

Imena Srpkinja pa i Srba često su u skladu sa prirodom, a u izvesnoj disharmoniji sa velikim civilizacijama, koje se zadovoljavaju okvirima kalendara. I u tom pogledu, istakli smo svoju posebnost, nismo se uskladili sa Evropom. Rusi jesu, Grci-pogotovo, jer oni su i položili temelj evropskoj kulturi. Autor kaže da se Srbi izdvajaju među narodima svojom duhovnošću. Ja to ne bih rekao! Nizak je stepen naše duhovnosti. Mi o njoj samo mnogo pričamo, ne razumevajući suštinu duhovnosti. Srbi se odlikuju i izdvajaju svojom duševnošću koja krasi i Ruse, sve pravoslavne Slovene.

Pred nama je, zapravo, divna knjiga; o prelasku fitonima u antroponime, plodonosan i dirljiv višedisciplinarni trud; knjiga prelepo otpremljena, čini mi se bez ijedne štamparske greške. Knjiga koja zaslužuje nagradu. I kao autorsko delo i kao izdavački podvig. Sve se udružilo između ovih lepih korica: učenost i nadahnuće, znanja književna, etnološka, prirodnjačka, medicinska, muzikološka... knjiga prožeta poezijom, oplemenjena narodnom lirikom. Primera je bezbroj, skoro na svakoj stranici. Trenutno mi pada na pamet Biljana;“Biljana platno beleše...“ Imena su opevana, jer se lepotom preporučuju liri „kolika je gora božurova, siv je soko prelećet ne može...“

Dijalog ruže i božura koji dočarava autorka, pamtim od ranog detinjstva. Mati me uspavljivala tom pričom, kad božur kaže ruži:

„Još da mi je miris tvoj,

Pa bih bio najlepši.“

Bez mirisa je i divns lala, kao lepa žena kojoj nedostaje šarm:

Ti si Lalo, divna i predivna,

Al mirisa ni za lijek nemaš.“

Dirnuli su me i pasaži o brezi: breza-„žensko ime nastalo prema sveslovenskom nazivu drveta breze koji označava svetlost i belinu“. U okrilju smo čiste poezije, pa se sećamo i Jesenjina, ali ovde je glavno mesto zauzeo naš narodni pevač:

„O padaj lišće sa gore,

te pokrij moje tragove,

da me moj dragi ne nađe...“

Tu su i note pesme. Ali, koji su to motivi i teme! Šta to rade naši folk-muzičari'? Što se ne koriste narodnim blagom? A šta filmski stvaraoci' Nikako da se odlepe od Cigana kao da se sva poetičnost u tom soju usredsredila! Kao da ne poznaju svoj rođeni narod, njegovu dušu, njegovu životnu dramu i istorijsku tragediju. Ljudi bez tananosti, bez osetljivog sluha za čisti lirizam, po pravilu se opredeljuju za upadljivo, što bode oči, za bučno i galamdžijsko.

Celom svojom knjigom gospođa Ljubica Žikić je prosula bisere poezije. Neke sudbine, kao ona vezana za imena Vidosave i Jovana, dostojne su antičkih legendi i mitova. Tragično je što smo mi to zaboravili ili izopačili. Hvala Ljubici Žikić što nas je prenula iz zaborava. Bez učenosti ne bi uspela. Primer: ime Dalija- nastalo od italijanskog naziva za biljku georginu ( to sam znao, ali..) koji je izveden prema Dalu, švedskom botaničaru (to nisam znao). Nije li u ovakvim finesama saradnik gospođe Žikić bio njen muž, koji je prirodnjak, čini mi se baš botaničar?

Ista bogata tumačenja uz imena Gora, Goranka...“ Petar se gradu falio“ da nema lepše ljube od njegobe, da je nadmašila i gorske vile. I da bi to potvrdio, odeva je svilom i kadifom, da bude baš kao dragulj ( setite se Napoleona)...

Na svakoj stranici manifestuje se multidisciplinarnost autora, npr. pasaži o Dafini, drenu, hrastu ( Rastko- Rastka), đutđevku..........Knjiga je svestrana, ogledalo znanja, ukusa, lepote – delo koje čini čast ovoj staroj gimnaziji i ovom, nekad, prestonom gradu srpskom.

U knjizi gospođe Ljubice Žikić, ogleda se i srpski duhovni prostor, prisutne su sve srpske zemlje i gradovi: „Sarajevo, cvalo, ne rodilo....“, „ U Prizrenu zelena jabuka...“, Povila se bijela loza vinova/ oko ona b'jela grada Budima ( u kome je nekada živelo mnogo Srba); „Bosa Mara bosnu pregazila...“, „ Krajišnici, kud ćemo na prelo/ il' na Kordun il'U Ličko selo?“ Tu su i Mostar sa Šantićem i Eminom, Kotor.....

 Sve su to znaci na putevima srpske istorijske sudbine, bitne pojedinosti za srpsku povest, elementi za narodnu medicinu, fragmenti za poetično poimanje života i čoveka, posebno ženskoga bića.

Istorija naroda i civilizacija ima više lica. Ovo je lirska strana naše srpske, inače dramatične, istorije. Ovim Cvetnikom dobili smo priču o ženskim imenima, o plodovima zemaljskim- bilju, cveću i drveću. Pred nama se ukazuje priroda kao hram, u kom je žena božanstvo lepote, plodnosti , životvornosti. Žena-muza stvaralaca, i iznad svega- mati, koja je rodila sve, baš sve, genije ljudskog roda.

Nije danas lako, drage žene i devojke, biti dostojna uzvišenog ženskog zvanja. Ispunite strogu opomenu Isidore! Sledite primer herojske Nadežde Petrović, da ne govorimo o epskim junakinjama, o Jefimiji i Kosovki devojci, majci Jevrosimi i carici Milici... o uzorima ne oskudevamo. Pitajte se : da li činite ono što ste dužne, i kao majke porodice, roditeljke i vaspitačice svoje dece, i kao građanke i pripadnice srpskog naroda? Na sve strane su prognanici i izbeglice, deca siročad i invalidi. Ne zaboravljajte ih, udružujte se i činite im pažnje, osobito o praznicima.....( Besede pod zatvorenim nebom,str. 249-253).

(Vi mladi, đaci ove slavne gimnazije, znajte da već sada služite „česti i imenu“. Pre vas su u istim učionicama učili značajni ljudi, velikani srpskog roda. Budite ih dostojni! Naslednici ste njihovih ideala, pa bez ideala ni vi nemojte živeti, bez obzira na obeshrabrenja koja nas zapljuskuju sa svih strana...)

Reč u Kragujevačkoj gimnaziji 12. novembra 1998.

PODELITE OVAJ TEKST NA: