detalj slike: KRK Art dizajn

NOĆ KAPLjE

Noć kaplje, studena mesečina se prosula po dolu...
Mir i tišina, a reka šumi i stara šuma
miriše na mokru travu i borovu smolu.
Malo, malo me prene iz sna krik bele čaplje...
Sporo teku minuti, a noć kaplje li kaplje...
Ćuk peva u dubini šume, nečiju skoru smrt sluti...

Stare topole osluškuju kišu i šapuću tiho

molitve svoje, nigde nikog u ovom carstvu

četinara,vresa i trava...
Moja umorna četa u čestaru pod vrbama spava,
oko vatrice zgasle tamne se senke mole...
Kiša uporno sipi... Šume stare topole...

Pomozi Bože mojoj četi i hrišćanskoj vojsci celoj
da ne ostanemo zauvek u ovoj procvaloj šumi sveloj.
Molim ti se Bože, znam da milost nas Tvoja prati,

pomozi Bože da svako od nas svojoj se kući vrati.

Pošla je u vojnu ovu poslednja vojska Hrista
po blagoslovu očeva naših, iskrena srca čista...
Prolaze crne teške noći i sporo idu dani...
Pomozi Gospode jer ako nas nestane

ko će tada našu zemlju da brani?

Znam da zalud ne spava stražar ako Ti ne želiš

sačuvati naš Grad,
rekao si da što je veća gordost to je strašniji pad.

Kao što si spasao Jonu iz groba njegovoga

tako izvedi i nas na svetlost iz doline sjena smrtnoga.

Ti si stvorio nebo i zemlju, Tvoja je vasiona

čuješ li Bože sa crkava naših i dan i noć zvone zvona?

Oprosti Bože i pomozi, znam da milost nas Tvoja prati,

pomozi Bože da večito živi Rusija naša mati...
Pomozi Bože da svetla Kremlja i Lavre zauvek sjaje,
da reč Tvoja do kraja krajeva poštuje se i traje.

SREBRNO JEZERO

Divlje jabuke krošnju mesec je pozlatio,
spustio je svoj brod nisko, na jezero,
u svoju mrežu stari pauk je uhvatio
žar - ptice jedno prekrasno pero.

Iz dubine šume ta je ptica doletela
nečujno, u naručje stare divlje jabuke,
lagano je među gusto granje sletela,
sakrile su je crne čvornovate ruke.

Mir. Ponoć. Senke su odavno otišle drumom,
svo šumsko življe je mirnim snom pospalo,
zvezdano jato je dugo svetlucalo nad šumom,
jezero je postalo srebrno ogledalo.

Na granama vitkih vrba skupile su se bele sove,
a ćukovi pospali su među lišćem starog klena,
roj leptira lebdeo je nad jatom srebrnih mrena,
privukla ih površini mesečina noći ove.
Šušti rogoz, trska peva. Šumi voda.
po njoj lako i polako mesečeva senka hoda.

Mladi lisac mirno spava u toj gustoj šaši,
još u prvi sumrak on se u ševaru skrasi,
gleda ga žar – ptica i mnogo se plaši
pa ne sme na vodu žeđ da ugasi.

Vilin konjic je ljusku oraha u travi našao,
jezerske vode u nju zahvatio i pticu napojio,
mesec je na tren za crni klen zašao
i vilinom konjicu krila zlatom obojio.

Ilij@saulA.art

PODELITE OVAJ TEKST NA: