детаљ слике: КРК Арт дизајн

НОЋ КАПЉЕ

Ноћ капље, студена месечина се просула по долу...
Мир и тишина, а река шуми и стара шума
мирише на мокру траву и борову смолу.
Мало, мало ме прене из сна крик беле чапље...
Споро теку минути, а ноћ капље ли капље...
Ћук пева у дубини шуме, нечију скору смрт слути...

Старе тополе ослушкују кишу и шапућу тихо

молитве своје, нигде никог у овом царству

четинара,вреса и трава...
Моја уморна чета у честару под врбама спава,
око ватрице згасле тамне се сенке моле...
Киша упорно сипи... Шуме старе тополе...

Помози Боже мојој чети и хришћанској војсци целој
да не останемо заувек у овој процвалој шуми свелој.
Молим ти се Боже, знам да милост нас Твоја прати,

помози Боже да свако од нас својој се кући врати.

Пошла је у војну ову последња војска Христа
по благослову очева наших, искрена срца чиста...
Пролазе црне тешке ноћи и споро иду дани...
Помози Господе јер ако нас нестане

ко ће тада нашу земљу да брани?

Знам да залуд не спава стражар ако Ти не желиш

сачувати наш Град,
рекао си да што је већа гордост то је страшнији пад.

Као што си спасао Јону из гроба његовога

тако изведи и нас на светлост из долине сјена смртнога.

Ти си створио небо и земљу, Твоја је васиона

чујеш ли Боже са цркава наших и дан и ноћ звоне звона?

Опрости Боже и помози, знам да милост нас Твоја прати,

помози Боже да вечито живи Русија наша мати...
Помози Боже да светла Кремља и Лавре заувек сјаје,
да реч Твоја до краја крајева поштује се и траје.

СРЕБРНО ЈЕЗЕРО

Дивље јабуке крошњу месец је позлатио,
спустио је свој брод ниско, на језеро,
у своју мрежу стари паук је ухватио
жар - птице једно прекрасно перо.

Из дубине шуме та је птица долетела
нечујно, у наручје старе дивље јабуке,
лагано је међу густо грање слетела,
сакриле су је црне чворновате руке.

Мир. Поноћ. Сенке су одавно отишле друмом,
сво шумско живље је мирним сном поспало,
звездано јато је дуго светлуцало над шумом,
језеро је постало сребрно огледало.

На гранама витких врба скупиле су се беле сове,
а ћукови поспали су међу лишћем старог клена,
рој лептира лебдео је над јатом сребрних мрена,
привукла их површини месечина ноћи ове.
Шушти рогоз, трска пева. Шуми вода.
по њој лако и полако месечева сенка хода.

Млади лисац мирно спава у тој густој шаши,
још у први сумрак он се у шевару скраси,
гледа га жар – птица и много се плаши
па не сме на воду жеђ да угаси.

Вилин коњиц је љуску ораха у трави нашао,
језерске воде у њу захватио и птицу напојио,
месец је на трен за црни клен зашао
и вилином коњицу крила златом обојио.

Ilij@saulA.art

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: