detalj slike: KRK Art dizajn

LANE

Bilo je to pred kraj prošlog leta. Negde tamo dok je još uvek trajao Gospojinski post, između Preobraženja i Velike Gospojine. U toplo predvečerje domaćin je sedeo u svom dvorištu, odmarao se posle napornog radnog dana. I taman kad je pomišljao, da je vreme da uđe u kuđu i večera, iz misli ga je trgao jedan neobičan krik. Krik je ličio na plač deteta, tužno je odjeknuo, kao vapaj i poziv za pomoć.

Domaćin ga je oslušnuo još koji tren, a kad se taj neobični zvuk ponovo začuo ustao je i pošao u pravcu iz kojeg je krik dopirao. Za njim je u stopu išao njegov, veliki pas, naborane kože, i boje čokolade. Zatim je prošao ispred gaѕde i nastavio oprezno njušti trag do mesta odakle se čuo krik.

Spustili su se niz njivu prema Bagrenjaku, kad je ponovo začuo taj tužni krik. Sada je bio bliži i jasniji, dolazio je sa dna njive, pa su domaćin i njegov pas požurili u tom pravcu.

Tamo, u travi , uz samu komšisku ogradu ležalo je preplašeno malo lane, i bolno drhtalo kao da jeca. Noga mu se bila zaplela u žicu, domaćin se tada setio da je upravo tog popodneva kad se vratio sa posla video srnu i dva laneta kako su prešli put prema šumi. Izgleda da je ovo lane pokušalo preskočiti ogradu i otići za svojima ali to je učinilo nespretno, zaplelo se i palo:

- Imam dva zeta, lovca. Mogao bi ih sada pozvati da dođu, pa za večeru da spremamo srneći gulaš ! – utrenutku pomisli domaćin ali mu odmah postade žao:

- Neću. Zašto bismo mi lišavali života ovako ljupko i milo stvorenje kad mu je dato da živi . Neka ide svojim putem ! – Rekao je on sam za sebe, pa popravi kačket i sagnu se da oslobodi zarobnjenu životinju.

Lane se trgnulo i još više uplašilo :

- Stani bre ! Neću ti ništa ludače, hoću da ti pomognem...! – Stade nežno da mu tepa i šapuće dok je pažljivo odpitao žicu da ne bi povredio . – Ne boj se, naći ćeš ti tvoju majku , tu je ona blizu traži te i čeka. Mora da si i žedan i gladan . Da sam znao da ću tebi naći poneo bih ti šaku mekinja i vodu. Ajde ustani, odvezao sam te . Lep si ! Eh ! Da te video moj mali unuk on bi mislio da si jare ! Ha ha ! Mali je, lep i blesav baš kao i ti! Ajd sad idi! Eto!

Slobodan si! – Ali lane nije htelo odmah da ode. Stajalo je par sekundi , i gledalo domaćina pravo u oči kao da mu se zahvaljuje:

- E baš si lud ! Idi, traži majku i braću ! – Kad je on podigao ruku lane je hitro skočilo i otrčalo u Bagrenjak.

- Najlepši poklon koji možemo dati jeste upravo sloboda! Zaključio je on dok je ulazio u svoje dvorište.

PODELITE OVAJ TEKST NA: