detalj slike: KRK Art dizajn

UŠUŠKANI U SEĆANjA U KOJIM „ŠUŠKAV TEPIH ŠUMA STERE“

Gordana Jež Lazić

     Zbirka poezije Iz bakinog albuma sedma je knjiga Ljiljane Pilipović Karanović, ali prva iz oblasti književnosti za decu i mlade. Poeziju i prozu za decu Ljiljana Pilipović Karanović objavljivala je do sada na portalu Književne radionice Kordun, u zborničkom izdanju Književnog ESNAF-a, a zastupljena je i u Izboru poezije za decu i mlade „Procvali božuri“, koji su priredili dr Milutin Đuričković i Dušica Bodlović.

     Poetikom zbirke „Iz bakinog albuma“, kako je i sama istakla posvetom na početku knjige, Ljiljane Pilipović Karanović napravila je omaž svim nedosanjanim snovima, prekinutim detinjstvima, ali i predačkom i zavičajnom zaveštanju, ovekovevčivši ih u zadužbini potomcima. Ima tu mnogo simbolike, budući da autorka potiče iz krajeva u kojima oni ćopićevski đedovi vekovima „pričaju priče“, jer istorija se otkad je sveta i veka pisala i ovako i onako, a živa reč svedočila. U poetici Ljiljane Pilipović Karanović koren se hrani uspomenama, od sećanja živi, pa sećanja – kao jedini oblik trajanja – u pesmama i zaveštava.

     Otud je i jezik ove poezije i vokabularom i metrikom najbliži srpskom usmenom stvaralaštvu, našoj narodnoj književnosti. Otud su i pesme ove zbirke, iako strogo rimovane, nalik malim proznim celinama, koje gotovo faktografski slikaju uspomenu po uspomenu. Čak i kada su lirski subjekti ovovremena deca, ili štaviše, flora i fauna ovog podneblja, autorka ih dovodi u kontekste poimanja vrednosti prošlog i davno prošlog vremena. Otud i značajan broj arhaizama, dijalektizama i iz upotrebe potisnutih reči srpskog jezika. Sve to, uzimajući u obzir vreme u kojem je nastala, poetici za decu Ljiljane Pilipović Karanović daje notu autentičnosti.

     Ljiljana Pilipović Karanović svoju poeziju u prvim decenijama 21. veka stvara „iz naroda“, njen stil je vrlo blizak krajiškom folklornom izrazu, a ta komponenta ima svoj istorijski i kulturološki značaj u očuvanju sećanja na krajeve iz kojih potiče, gde je odrasla, živela i gde su vekovima živele predačke porodice ovog dela srpskog naroda. Ona je i svedočanstvo o kulturnom i nacionalnom vekovnom postojanju srpskog naroda na tim prostorima. Interesantan je pristup detetu iz ove perspektive, u porukama poetike Ljiljane Pilipović Karanović nema ni osude, ni osećanja suprotstavljenih ljubavi. Autorka prostodušno, ali kao blago, zaveštava kulturno, jezičko i tradicionalno nasleđe svoga naroda potomcima. Gotovo je nemoguće oteti se pomalo dirljivom utisku da su sva deca kojoj se obraća njeni čitalački unučići. Možda zato što decu toliko razume da je baš njihovim suzama posvetila pesmu „Dječije suze“: „Različitih suza ima / dječije su teške svima“.

     Tematski i kompoziciono strukturirana kao zavičajni album jedne bake, iz sedamdeset pesama, podeljenih u pet ciklusa: Godišnja doba, Prijatelji, Bake i deke, Uspomene na pretke, Iz bakinog albuma, ova obimna knjiga poezije za decu i iščitava se kao album. Iako ciklizirane, iako tematski grupisane, pesme ove zbirke ne prate nužno motivacioni niz, pre su svaka za sebe jedna mala priča, katkad realistična, katkad opet bajkolika, ili basnolika. U pesmi „Zvijerka“, autorka tako gradi mističnu sliku krošnje:

„Čudna li je zvijerka ova,

na njoj neka moda nova,

haljina joj nema mana,

sva od svile izatkana.

Šta to jaše, na čem dođe

da kroz šumu našu prođe?

I na glavi nešto ima

što joj se na vjetru klima.“

     I koliko god autorka imala potrebu da u svakoj od svojih pesama priču i dovrši, neretko čak nastavi unutar same pesme, deci ostavlja prostor za maštu, za sopstvenu dovršenost svake od ponuđenih poetskih slika. U pesmi „Fenjer“ prati ptice selice:

„Uskoro će na put ptići,

putovaće oko svijeta,

stari fenjer čekaće ih

da se vrate drugog ljeta.“

     Stilski, pesme zbirke Iz bakinog albuma većinom su napisane u šaljivom maniru, te nestašluke poput „bega“ kod bake i deke ni slučajno ne treba usvojiti kao ponuđena rešenja. Ali zato bake mogu da putuju, u čudesnom nekom krugu životne podudarnosti baš kao ptice selice, kao u pesmi

„Bakino putovanje“:

„Na put mi se sprema baka,

draga joj je zemlja svaka,

kaže – hoće ovog ljeta

obići bar pola svijeta.“

     Takođe, jedan broj pesama ove zbirke Ljiljane Pilipović Karanović, iako posvećen deci, pisan je iz ugla odraslog čoveka, sa prizvukom elegičnog suočavanja sa prolaznošću života, naročito detinjstva, kao u pesmi „Vaskrs“: „Kako me zrele godine stižu, / tako se slike djetinjstva nižu...“ No, uvek percipiraju ljubav u najširem smislu, prema prirodi, životinjama, igri, mašti, porodici, poput pesme „Staza“: „ Kuda vodi ova staza?.../ Šuškav tepih šuma stere...“

     Čak i kada su inspirisane neprijatnim sećanjima na najemotivnije lične gubitke i ratne progone, pesme zbirke Iz bakinog albuma motivaciono su razvijene u širok spektar: deskriptivnih slika, uspomena, snova, čežnje, ponekad i izneverenih očekivanja. U pesmi „Simfonija ptice“ kaže: „Šta najviše ptiću prija? / Majčin glas, ta simfonija.“ Za Ljiljanu Pilipović Karanović ljubav je jedina mera sveta i čoveka i to je najvažnije i najlepše zaveštanje koje ostavlja svojim čitaocima.

PODELITE OVAJ TEKST NA: