detalj slike: KRK Art dizajn

Cvetnik ženskih imena

(Ljubica Žikić, Arhiv Vojvodine - Novi Sad i Književni ESNAF - Beograd, 2025. II dopunjeno izdanje)

Ova jedinstvena publikacija istražuje povezanost ženskih imena sa narodnom tradicijom, biljkama, pesništvom i muzikom, nudeći čitaocima multidisciplinarni pristup koji povezuje lingvistiku, etnologiju, književnost i antropologiju. Knjiga ne samo da istražuje istorijsko i simboličko značenje imena, već ih povezuje sa narodnim običajima, pesmama i mitološkim motivima, obogaćujući kulturnu baštinu. Autorka kroz bogatu narativnu strukturu i lirske elemente osvetljava duboko ukorenjene tradicije i njihovu vezu sa identitetom žene kroz vekove.

Njena estetska, akademska i društvena vrednost čine je nezaobilaznim izdanjem za sve koji se bave istraživanjem jezika, folklora, kulture i umetnosti. Knjiga je značajan doprinos ne samo akademskim studijama, već i široj publici koja želi da razume kulturnu istoriju i simboliku ženskih imena u narodnoj baštini. Zbog svoje originalnosti, istraživačke dubine i doprinosa očuvanju narodnih vrednosti, smatram da knjiga Cvetnik ženskih imena zaslužuje posebnu pažnju i nadam se da će biti prepoznata kao delo od značaja za kulturnu i naučnu zajednicu.

urednik: Ilija Šaula

Đ

ĐURĐEVKA, ĐURĐICA – ženska imena nastala prema nazivu biljke đurđevak, koja cveta oko Đurđevdana, zbog čega je i dobila to ime. Cvet đurđevka se odlikuje izuzetnom lepotom i snažnim mirisom pa je narod poželeo da lepotu i bujnost ovog cveta simbolično prenese na svoje potomstvo. Imena simbolizuju plodnost, odvažnost, duhovnu i fizičku snagu. Imena kao što su Đurđa, Đurđija, Đurđena i muška Đorđe i Đurađ nastala su prema svetom Đorđu – Đurđu, koji je bio hrabar Hristov vojnik, čovekoljubac i čudotvorac [13, str. 144].

ĐURĐEVAK, ĐURĐICA ili ĐURĐEVO CVEĆE – Convallaria majalis L. iz porodice đurđevka (Convallariaceae) je višegodišnja zeljasta biljka iz čijeg podanka svake godine izbija nova biljka sa dva dugačka i zašiljena lista. Beli cvetovi su u obliku zvončića sakupljeni na vrhu biljke i imaju vrlo prijatan miris. Raste u šumama, kraj potoka po svim našim zemljama, a gaji se i po baštama.

Đurđevak je već po svom imenu neposredno bio povezan sa đurđevdanskim praznovanjem buđenja prirode. Đurđevdan je najomiljeniji svetac i slave ga svi južnoslovenski narodi. Narod je ovaj praznik doživljavao kao granicu između zime i leta, kada sunčevi zraci pobeđuju zimske neprijateljske sile, a ta pobeda je krunisana cvetnim baštama i livadama. Tada su započinjali svi važniji poljski radovi [1, str. 327]. Bela boja cvetova đurđevka simbolizuje svetlost starog vrhovnog božanstva Vida, čije je osobine delimično nasledio sveti Đorđe [34, str. 327]. Đurđevak ima značajnu ulogu u ljubavnim gatanjima, koja su okrenuta budućoj sreći mladenaca. Na Biljani petak u ponoć, uoči Đurđevdana, žene izlaze na polja i beru đurđevak i drugo raznovrsno bilje i cveće, koje tada ima posebnu magijsku moć. Starije žene podučavaju mlade devojke da tumače značenje bilja. Od nabranih trava pravi se svežanj (đurđevdanski buket) i ostavlja na skrovito mesto, kako bi tokom godine doprinosio zdravlju [34, str. 85 i str. 91].

U đurđevdanskom obredu plete se venac od cveća i trava (bršljan, zdravac, jorgovan, selen, kaloper) i stavlja na košnice, u vinograde i na žitna polja. Venac je simbol podnete žrtve u ime plodnosti njiva i zaštite useva od svakog zla [31, str. 75]. Đurđevdanska ljubavna gatanja okrenuta su sreći u ljubavi. Kao nekada i danas se rano ujutru kreće na đurđevdanski uranak. Sastanak se obično održava na livadi, kraj izvora, gde se izvode razne igre. U kordunskim i ličkim selima na brdima se pale velike vatre i uz pesme, igre i pošalice peku se pečenice. Najveće đurđevdansko okupljanje Kordunaša bilo je na Dardi, na vrhu Petrove gore. Ova okupljanja ušla su i u narodnu pesmu:

Jedva čekam đurđevdanske noći,
Kad ću mlada na uranak poći.
Kad ćemo se kola naigrati,
Naigrati, pjesme napjevati.

[32, str. 39]

Na Đurđevdan ne valja spavati da ne bi bolela glava. Đurđevdan obeležava listanje i bujanje prirode. Zato su tada i hajduci kretali od svojih jataka u nove borbe. Srbi veruju da sveti Đorđe pomaže svima u nevolji i zato su ga mnoge porodice uzele za slavu. Narod slavi na hrišćanski način, ali je u slavlje uneo i niz paganskih elemenata.

Za Đurđevdan je vezana izreka: „Daj ti meni veseli dan Đurđev, ja ću tebe trave i cvijeta.” Ako je na Đurđevdan vedro, biće rodna godina; ako pada kiša, biće sušno, a ako pada prvog i drugog dana po Đurđevdanu, biće leto kišovito [13, str. 146]. Blagorodna đurđevska kiša pripisuje se samom svetitelju.

Đurđevak je otrovna biljka i u narodu se malo koristi za lečenje. Listovi držani u vinskom sirćetu stavljaju se protiv glavobolje i bolova od reume. Osušeni đurđevak ubran uoči Đurđevdana ušmrkava se radi lečenja kijavice. Suvi listovi su dobri i kod srčanih bolesti i povišenog krvnog pritiska [11, str. 159; 30, str. 98].

Iako ga krasi divan cvet i miris, đurđevak nije opevan u narodnoj pesmi. Međutim, Đurđevdanu su posvećene mnoge pesme:

Kada dođe bijel dan Đurđev,
Sva se gora listom preobuče
Crna zemlja travom i cvijetom,
planine se nakite jablanom.

ili

Devojka je Đurđev dan molila:
„Đurđev danče kad mi opet dođeš,
Kod matere mene da ne nađeš:
Ja l’ udata, ja li ukopana;
Pre udata nego ukopana.”

[19, str. 236]

ĐURĐENO, MOMO UBAVA!

– Đurđeno, momo ubava,
a što si tol’ko ubava?
Da l’ si od bašču niknala,
il’ si od Boga padnala,
il’ te je majka rodila?

– Nisam od bašču niknala,
nit’ sam od Boga padnala,
neg’ me je majka rodila,
neg’ me je majka rodila.

Na Velikden me rodila,
na Đurđevdan me krstila,
sas rujno vino pojila,
sas zdravac travu banjala,
sas belo mleko dojila.

Za toj sam bela, rumena,
Za toj sam tanka, visoka,
Za toj me zovu Đurđena!

[63, str. 103]

Nastaviće se na neko drugo slovo i neko drugo ime

***

Knjigu možete poručiti kod autorke u inboks na fejsbuku. 
Klikom na sliku

PODELITE OVAJ TEKST NA: