detalj slike: KRK Art dizajn

Izvorni pesnik Kosta Kosovac

Pero Zubac 

Šta je za mene izvorni pesnik? Onaj koji živi u poeziji i čega se god dotakne, može postati pesma. Koji na svet gleda pesničkim očima i nikako drugačije.

Takvi su bili moji prijatelji Stevan Raičković, Slobodan Marković, Miroslav Antić, Dragomir Brajković....i ne samo oni, lako će ih brižan i školovan čitalac odvojiti od inih, glačanjem intelekta građenih poeta.

Ja ne znam da li je pesnik Kosta Kosovac ikada čuo za pesnika Nikolu Višnjića, mog prijatelja iz mladalačkih dana, a sumnjam i da ga je čitao. Pretpostavljam da je čitao pesme Novice Tadića, mada u njegovim pesmama ne prepoznajem Tadićev uticaj.

Počinjem moj zapis o Kosovcu ovako jer sam po čitanju njegove knjige pesama „Džemperi za kamenje” (SKZ,Beograd 2021) posegnuo za knjigama, tanušnim po broju stranica, „Lirske parabole” Nikole Višnjića („Vidici”, 1965) i „Ognjena kokoš” Novice Tadića (RAD, Beograd 1982) koje sam u svojoj prenapučenoj biblioteci izdvojio kao knjige koje su donele novi glas u srpsku poeziju.

U mojim davno objavljenim antologijama, krajem prošlog veka, Novica Tadić je u antologiji „Velika tajna” zastupljen pesmama „Spis, svila” i „Lepa Lucija”, a Nikola Višnjić minijaturom „Ljubavi” u knjizi „Pohvala ljubavi” (obe u izdanju BMG-a, Beograd 1997), koju unosim u ovaj zapis.

„Padni na moje grudi

Obla mesečino

Povrati se izvoru svom

Zrako blaga.”

Tako jednostavno izgleda nizanje Kosovčevih stihova. Jasan jezik, jasna poruka. Jasan razlog ili povod za pesmu.

Mogao bih tematiku njegovih pesama podeliti, uslovno, na fragmentalističku i poentističku poeziju.

Srodnost s pomenuta dva pesnika u tome je što štede reči, neguju kratke forme, poruke su im, posebno kod Kosovca, u poenti pesme. Lapidarnost, cizeliranost strofa, beli stih, uglavnom, a različitost, vrlo bitna, jeste što u pesmama Kosovčevim nema ZAMKI HERMETIČNOSTI, NI NAMERNIH NI NENAMERNIH.

Pesme Kosovčeve su pitke i čitljive i ostavljaju na čitaoca utisak iskrenosti kada pesnik prizor iz svakodnevlja, a ne iz sećanja pretače u pesmu, gradeći od OČEVIDA FAKTA pesmu.

Najbolje pesme Koste Kosovca su briljantne pesme konstatacije. Tu spadaju pesme iz knjige:

„Bez upozorenja”, „Berba”, „Veče poezije”, „Pesnikovo sećanje”, „Evropske kule”, „Majka i fotografije”, „Nakon praznika”.

U drugom delu knjige više je meke narativnosti, više širine za emotivni ispis, a osnovna reč u knjizi je Samoća.

U „Književnim novinama”, Kosovac je objavio šest izvrsnih novih, meni veoma dragih pesama, lirskih minijatura, sa ukupno trideset jednim stihom.

Izgovorio sam u sebi, po čitanju, reči: „Bravo majstore”.

Zahvalan sam dragoj mojoj posestrimi Mirjani Bulatović što me je spojila s Kostom Kosovcem i njegovom moćnom poezijom.

Novi Sad 21. februara 2024. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: