О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Михајловић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јовица Ђурђић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Павловић Ћирић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Шестаков
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Саша Миљковић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Светлана Јанковић Митић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ИЗВОРНИ ПЕСНИК КОСТА КОСОВАЦ

Перо Зубац
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Изворни песник Коста Косовац


Перо Зубац 
 
Шта је за мене изворни песник? Онај који живи у поезији и чега се год дотакне, може постати песма. Који на свет гледа песничким очима и никако другачије.
Такви су били моји пријатељи Стеван Раичковић, Слободан Марковић, Мирослав Антић, Драгомир Брајковић....и не само они, лако ће их брижан и школован читалац одвојити од иних, глачањем интелекта грађених поета.
Ја не знам да ли је песник Коста Косовац икада чуо за песника Николу Вишњића, мог пријатеља из младалачких дана, а сумњам и да га је читао. Претпостављам да је читао песме Новице Тадића, мада у његовим песмама не препознајем Тадићев утицај.
Почињем мој запис о Косовцу овако јер сам по читању његове књиге песама „Џемпери за камење” (СКЗ,Београд 2021) посегнуо за књигама, танушним по броју страница, „Лирске параболе” Николе Вишњића („Видици”, 1965) и „Огњена кокош” Новице Тадића (РАД, Београд 1982) које сам у својој пренапученој библиотеци издвојио као књиге које су донеле нови глас у српску поезију.
У мојим давно објављеним антологијама, крајем прошлог века, Новица Тадић је у антологији „Велика тајна” заступљен песмама „Спис, свила” и „Лепа Луција”, а Никола Вишњић минијатуром „Љубави” у књизи „Похвала љубави” (обе у издању БМГ-а, Београд 1997), коју уносим у овај запис.
 
„Падни на моје груди
Обла месечино
Поврати се извору свом
Зрако блага.”
 
Тако једноставно изгледа низање Косовчевих стихова. Јасан језик, јасна порука. Јасан разлог или повод за песму.
Могао бих тематику његових песама поделити, условно, на фрагменталистичку и поентистичку поезију.
Сродност с поменута два песника у томе је што штеде речи, негују кратке форме, поруке су им, посебно код Косовца, у поенти песме. Лапидарност, цизелираност строфа, бели стих, углавном, а различитост, врло битна, јесте што у песмама Косовчевим нема ЗАМКИ ХЕРМЕТИЧНОСТИ, НИ НАМЕРНИХ НИ НЕНАМЕРНИХ.
Песме Косовчеве су питке и читљиве и остављају на читаоца утисак искрености када песник призор из свакодневља, а не из сећања претаче у песму, градећи од ОЧЕВИДА ФАКТА песму.
Најбоље песме Косте Косовца су бриљантне песме констатације. Ту спадају песме из књиге:
„Без упозорења”, „Берба”, „Вече поезије”, „Песниково сећање”, „Европске куле”, „Мајка и фотографије”, „Након празника”.
У другом делу књиге више је меке наративности, више ширине за емотивни испис, а основна реч у књизи је Самоћа.
У „Књижевним новинама”, Косовац је објавио шест изврсних нових, мени веома драгих песама, лирских минијатура, са укупно тридесет једним стихом.
Изговорио сам у себи, по читању, речи: „Браво мајсторе”.
Захвалан сам драгој мојој посестрими Мирјани Булатовић што ме је спојила с Костом Косовцем и његовом моћном поезијом.
 
Нови Сад 21. фебруара 2024. 
 


    





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2025 © Књижевна радионица "Кордун"