детаљ слике: КРК Арт дизајн

Изворни песник Коста Косовац

Перо Зубац 

Шта је за мене изворни песник? Онај који живи у поезији и чега се год дотакне, може постати песма. Који на свет гледа песничким очима и никако другачије.

Такви су били моји пријатељи Стеван Раичковић, Слободан Марковић, Мирослав Антић, Драгомир Брајковић....и не само они, лако ће их брижан и школован читалац одвојити од иних, глачањем интелекта грађених поета.

Ја не знам да ли је песник Коста Косовац икада чуо за песника Николу Вишњића, мог пријатеља из младалачких дана, а сумњам и да га је читао. Претпостављам да је читао песме Новице Тадића, мада у његовим песмама не препознајем Тадићев утицај.

Почињем мој запис о Косовцу овако јер сам по читању његове књиге песама „Џемпери за камење” (СКЗ,Београд 2021) посегнуо за књигама, танушним по броју страница, „Лирске параболе” Николе Вишњића („Видици”, 1965) и „Огњена кокош” Новице Тадића (РАД, Београд 1982) које сам у својој пренапученој библиотеци издвојио као књиге које су донеле нови глас у српску поезију.

У мојим давно објављеним антологијама, крајем прошлог века, Новица Тадић је у антологији „Велика тајна” заступљен песмама „Спис, свила” и „Лепа Луција”, а Никола Вишњић минијатуром „Љубави” у књизи „Похвала љубави” (обе у издању БМГ-а, Београд 1997), коју уносим у овај запис.

„Падни на моје груди

Обла месечино

Поврати се извору свом

Зрако блага.”

Тако једноставно изгледа низање Косовчевих стихова. Јасан језик, јасна порука. Јасан разлог или повод за песму.

Могао бих тематику његових песама поделити, условно, на фрагменталистичку и поентистичку поезију.

Сродност с поменута два песника у томе је што штеде речи, негују кратке форме, поруке су им, посебно код Косовца, у поенти песме. Лапидарност, цизелираност строфа, бели стих, углавном, а различитост, врло битна, јесте што у песмама Косовчевим нема ЗАМКИ ХЕРМЕТИЧНОСТИ, НИ НАМЕРНИХ НИ НЕНАМЕРНИХ.

Песме Косовчеве су питке и читљиве и остављају на читаоца утисак искрености када песник призор из свакодневља, а не из сећања претаче у песму, градећи од ОЧЕВИДА ФАКТА песму.

Најбоље песме Косте Косовца су бриљантне песме констатације. Ту спадају песме из књиге:

„Без упозорења”, „Берба”, „Вече поезије”, „Песниково сећање”, „Европске куле”, „Мајка и фотографије”, „Након празника”.

У другом делу књиге више је меке наративности, више ширине за емотивни испис, а основна реч у књизи је Самоћа.

У „Књижевним новинама”, Косовац је објавио шест изврсних нових, мени веома драгих песама, лирских минијатура, са укупно тридесет једним стихом.

Изговорио сам у себи, по читању, речи: „Браво мајсторе”.

Захвалан сам драгој мојој посестрими Мирјани Булатовић што ме је спојила с Костом Косовцем и његовом моћном поезијом.

Нови Сад 21. фебруара 2024. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: