detalj slike: KRK Art dizajn

REČ IZGOVORENA PESMOM

Jovanka Stojčinović Nikolić, Sunce pod jezikom, Srpska književna zadruga, Beograd 2021

Tanja Prokopljević

Jovanka Stojčinović Nikolić pesnikinja, prozaista i eseista iz Doboja. Svojom je pojavom
i svojim delom zapažena na srpskoj književnoj sceni objavivši šesnaest autorskih
zbirki pesama, knjigu priča i knjigu književnih kritika. Takođe, ona je dobitnica višesavremenih pesničkih nagrada, te osnivač raznih
kulturnih manifestacija. A, bila je i predsednik Udruženja književnika Republike Srpske.

Sve u svemu, radi
se o autorki koja je u društvu u kojem se nalazi, na svoj način i prema svom
viđenju, godinama tkala svoj umetnički put. Tako je javnosti pokušavala da prenese
svoju ljubav prema književnosti, te i da poeziju smesti na vidljivu lestvicu društvenih
zbivanja. Čineći to svesno ili nesvesno, želela je, najverovatnije, baš kao i
svaki pesnik ovog sveta, da pesmom promeni svet oko sebe –  da ga učini boljim ili da ga prolepša. U tome
je doista uspela.

Sledeći svoje
instinkte i entuzijazam kada je poezija u pitanju, ali i sama umetnost uopšte.
Jovanka Nikolić, pesnikinja i pored krupnih društvenih angažovanja i obaveza,
ponovo nam je iznedrila sedamnaestu knjigu pesama po redu. Pred nama je, dakle, novi
objavljeni rukopis Jovanke Stojčinović Nikolić, koji je u ruho obukao poznati
izdavač – čuvena Srpska književna zadruga.

Izuzetan
naslov nove zbirke Jovanke Stojčinović Nikolić, čini da knjigu zapaze ne samo oni
koji prate savremenu poeziju, vole Jovanku i njenu pesmu. Već i oni predani poeziji
i njenoj mističnosti, koji su negde tiho skriveni od oka sveta i koji zbore samo
pesničkim jezikom i žive u duhu poezije.

Ipak, ne bi
bilo naodmet, da pre udubljivanja u sam naslov knjige, zavirimo u sadržaj zbirke i
 tu pronađemo vezu sa naslovom i njegovim
metaforama;

Zbirka ima
četiri ciklusa: Nasukanina sprudove (Između Zemlje i svemira), Kalemljenje sunca
(Osvjetljenja), Kao iz dubine (Ponavljanje prizora) i S one strane svijeta. Po
sadržaju ciklusi su međusobno povezani samom činjenicom da su pesme zapravo lični
pečat autorov nastao na osnovu proživljenog iskustva koje se pretvorilo u pisanu
reč, a potom u pesmu. I, imena ciklusa su, moramo priznati, u skladu. Ali su po
sadržaju ciklusi ipak relativno odvojeni jedan od drugog.

Prvi ciklus je setno sećanje, možda, na ljubavni rastanak ili izgubljeno
biće koje je napustilo ovaj svet i pesnikinju ostavilo da tuguje za njegovom
prisnošću i dodirima. Ostavilo je da se pronađe u snazi pesme. Možda je to ipak
samo vapaj za zaljubljenošću koja više nije prisutna. Možda, jer pesnikinja nam ni
u jednoj pesmi to precizno nije otkrila. Mnogo je lepih stilskih figura sadržano
u pesmama prvog ciklusa, ali i u ovoj čitavoj zbirci pesama. Pesnikinja čitaocu konstantno
pokušava  da dočara svoju bol jer telesno
nije pored onoga ko joj je značio čitav svet. „O moje nježne ruke dva bijela zavoja“, vapi pesnikinja za
svojim bićem dočaravajući potrebu za njim i uporno stihovima prikazujući veličinu
svoje ljubavi za koju zna da neće nikada prestati. To govore i stihovi pesme Preko vjetrova koji kažu: U našim vlažnim tijelima Svemir će / započeti
stogodišnjuljubav. Gubitak za pesnikinju
podrazumeva tugu poput smrti pri samom životu, svedoči recimo i pesma  Zrnce
svjetla (Kao da smo živi), ali i druge pesme ovog prvog ciklusa. Iz smrti
jedino je moguć život uz utehu pesme ili u njenom stvaranju ukoliko se radi o
stavaraocu. Pesnikinja zna da prepuštanje poeziji podrazumeva ovekovečenje ljubavi
i proživljenih trenutaka sa njom. Svemir,
koji pesnikinja u prvom ciklusu u pesmama često pominje. Može biti metafora za
pesmu koja gleda i dalje od života, stiže sa neba i rasplinjuje svoje tajne i
moći unutar života. Tako se život nastavlja uz pesmu i jedino je za nekoga tako
i moguće, a saznanja su neodvojiva od pesme koja može dosegnuti i do onih
najmudrijih visina – a tada se rađaju mudre pesme. Takva jedna mudra pesma je prva
pesma prvog ciklusa. Njeni nam stihovi kažu: Uzmi
moju patnju Težu od smrti / Tek tada ćeš saznati / Koliko malo svjetlosti treba
za život. Dokazujući da je čoveku malo ljubavi i strasti dovoljno da sa njima prevaziđe
sve mučne prepreke života, koje ne bi mogao bez te proživljene strastvene
radosti, tog svetla koje Jovanka pominje. A, koja zapravo, može da biva samo u
najvećoj skromnosti i jedino tako postane i najveće spasenje – PESMA. Na kraju
ovog ciklusa susrećemo se sa još jednom mudrom pesmom koja se nalazi na samom kraju
ciklusa i poslednja je u nizu. Njome pesnikinja dolazi do filosofskog razmišljanja i
iz toga ide i naslov ove pesme koji glasi Zapitanost.
U ovoj pesmi stihovi nam zbore: Sve više
se pitam / Da li si ti Onaj koji me stavio / Na Vrh mača / Ili (me) sa njega
Skinuo. Pročitavši ovu pesmu pesnikinja nam uliva tračak sumnje da se možda u
pesmama prvog ciklsua obraća samom Gospodu i ljubavi prema njemu, te da nam to
ovom pesmom i otkriva. Kao i kasnije čitavom knjigom. Ovde je interesantno da se
pitam kako je moguće da je prema Gospodu tolika telesna prisnost priželjkivana i
odakle to pesniku i zbog čega? Možda zbog toga, što je baš on pesnikinji darovao
telo i sa njim život. Sve u svemu, mudre pesme svakako proizilaze iz najvećeg bola
i čežnje, dokazuje Jovanka ovom svojom knjigom. A posebno njenim prvim ciklusom u
kome njene dve navedene pesme mudrosti mogle bi komotno da zamene svoja mesta,
te da ona koja je poslednja bude na prvom mestu. A, ona prva na poslednjem mestu
ovog ciklusa. Ne bi se pogrešilo jer bi se onda na samu zapitanost odgovorilo; da je životu potrebno malo, baš kao što nam je uostalom i sama rekla svojim stihovima.

            I drugi ciklus zbirke Sunce pod jezikom posvećen je pesmama
koje pokušavaju da ovekoveče lepe trenutke u ljubavi. U ovom ciklsu ovoga puta je
sve prisutnija reč sunce kao metafora.
Reč sunce se pojavljivalo i u prvom
ciklusu ove knjige, ali je češće imalo značenje pravoga sunca koje greje i
ulepšava dane. U drugom ciklusu, pak, sunce se prikazuje u metafori značenja
koji je iniciran u samom naslovu knjige. Pa i naslov ciklusa Kalemljenje sunca ga pominje. I tu čitajući
dolazimo do dubljih razmišljanja u smislu značenja samog naslova čitave zbirke. Zapravo,
metafore suncam koje se u naslovu mogu tumačiti na više načina, kao i sama
metafora sunca u pojedinim pesmama ovog ciklusa. Lično odabiram da tumačim – da
je sunce u naslovu, zapravo, metafora za reč koja ima moć da postane pesma. Sunce pod jezikom je, dakle, ta
neizgovorena reč koju naša pesniknjiga smešta pod jezik da bi je sačuvala za
list papira i od nje načinila pesmu. Pesnikinja je na taj način nemi vesnik pesme,
ali i čovek ćutnje koji jedino takav može biti od prihvatanja. Znamo da ćutnja
ljudima nikada ništa dobro nije donela, osim ukoliko je nastala iz višeg cilja,
radi stvaranja nečeg sveopšteg. A, upravo je stvaralac tog sveopšteg naša
pesnikinja. I tako je, eto, najviše neizgovorenih svetlosnih reči koji se
pretvaraju u pesmu smešteno u drugi ciklus ove zbirke, jer je očigledno na tom
mestu bilo najviše reči koje pripadaju pesmi. A pesme drugog ciklusa su isto
vezane za ljubav, ali ovoga puta tesno su vezane za pesniknjinio detinjstvo i njen
rodni dom. Čini se da je tada, dakle, pesnikinja saznala moć svoje neizgovorene
reči. Opevana ljubav u pesmama ovog ciklusa najprisutnija je u onom bezazlenom
obliku.  U pesmama ovog ciklusa je uglavnom
opevana ljubav oca i majke, kao i ljubav prema njima, takođe. O njoj nas pesme
podučavaju da takvoj ljubavi nije potrebna telesna prisutnost. Jer ljubav roditeljska
i ljubav prema njima, baš kao i poezija – imaju moć da izleče  i da daju  snagu u istrajavanju života i opstajanju na
nogama. Ova ljubav nas pušta da odemo daleko od nje bez bola znajući da je u nas usađena
snaga opstanka. Divne su opisne pesme drugog ciklusa u smislu emocija i
pesničkih slika. U pesmi posvetnici svojoj majci Svemirskarijeka, pesnikinja  prikazuje duboku ljubav prema svojoj majci. A,
u  pesmama u kojima pominje oca upliće divljenje.
Otac je opisan kao vredan čovek koji je živeo za svoju porodicu. U jednoj pesmi
o tome zbori:

Kao Ždralovi Mladi za Oca klikćemo iz tamnih dubina

Dok mu se od tišine Srce ne pocijepa.

(To mi Oče zato što drugačije ne umijemo)

Takvi smo kako si nas naučio

Kakav si i ti bio Oče.

Aludirajući
na to u ovoj pesmi, da je otac sve svoje dao deci, a dao je ono što je mogao,
pa i svoju šutnju, koja je sveopšta po pitanju ljubavi koja se u darivanju vidi. Ta
očeva tihost u pesnikinju je usadila pesmu. Pesnikinja je vaspitana tako da joj
je omogućeno u vrtlogu patrijarhalnog vaspitanja, sa ocem koji daje ono što može;
da postane ogromno stablo trešnje (pesma Kalemljenje sunca) – a u biti trešnja je
stablo koje hrani sve, koje je veliko i značajno. U svakom slučaju, pesnikinja u
više pesama ovog ciklusa govori da se i kod majke i kod oca krije sunce. Ona u njima vidi pesmu.

Naučena da
bude pesnik, naučena na neizgovorene reči, pesnikinja Jovanka Stojčinović
Nikolić razvija kredo svog pevanja. Pronicljivi tumač koji se prvi put suočio sa
Jovankinom poezijom, tako, uz susret sa trećim i četvrtim ciklusom ove zbirke,  zaključuje, da je poetski dar iznedrio pesnika
koji može da stvori pesmu od najveće sitnice,
običnosti. I takve trenutke pesnikinjino sunce obgrljuje. Takvih je pesama mnogo
u trećem i četvrtom ciklusu ove zbirke (Kao
iz dubine (Ponavljanje prizora) i S one strane svijeta). Pogledajmo samo
pesmu Srce u kojoj stihovi zbore: Odlazim kod interniste / Pregleda me dugo
ultrazvučnim aparatom / Pregleda i ćuti / Nestrpljivo pitam / Kako je Srce...
Ovi stihovi,  koji počinju kao dnevnik,
kao i mnogi stihovi trećeg i četvrtog ciklusa. Pretvaraju se dalje, u svom
posebnom ritmu i zvuku u pesmu koja nam godi, koja nije neuzbudljiva. I, temom
udaljenom od poezije Jovanka Stojčinović Nikolić ipak proizvodi pesmu.

Ovom knjigom pesama
Jovanka Stojčinović Nikolić iznedrujući lepe pesme, govori o celokupnom svom
životu, otkriva tajne o sebi, prenosi lično životno iskustvo, ovekovečuje
proživljene trenutke, a posebno dostojanstveno prikazuje autentičnost svoga
pevanja. Pesme su takve da nam sve ono što donose čine nenametljivo, te čitalac
može uživati u ovoj knjizi izuzetnog naslova zbog koga i naredni tumači svakako
mogu biti veoma kreativni.

14. 11. 2021.

Objavljeno u časopisu ISTOK,
Knjaževac 2021

PODELITE OVAJ TEKST NA: