detalj slike: KRK Art dizajn

KADA BUDEM OTIŠAO

kada budem otišao iz ove sobe jednom

a moraću

šta bih ostavio za sobom

šta

na zidu ispisano za tebe nevidljivim slovima

zovi me zovi

ostaće za mnom još i gar izgorelog svetla

pepeo koji ću nehotice pustiti da ga sunčev vetar razveje

po osakaćenim alejama sećanja

rasporenu utrobu sobe

iz koje će miris samoće pokuljati kroz prozor

i krike razapetih snova

moraću tada pre izlaska skalpelom da odsečem uši

bolesne uši da ne postanu dom za reči selice

jer

usled strašnog harikirija tišine 

bura oslobođenih stihova

nadiraće poput potopa plaveći

sobu

izaći ću u pocepanim pantalonama

iz kojih će rime poraženog srca

bežati vrtoglavom brzinom u bespuće

nove poezije

imaću tada želju da još samo jednom pročitam kolumne

ostavljenog na pesničkim večerima posvećenim tebi

kada budem otišao nepogrešivo ću otići u zaborav

TEŠKA SU KOPITA SAMOĆE

noćni vetar vulgarno draži sinapse gradskog parka

trijumfalno ulazi kroz otvoren prozor

lomeći zid gustog nikotinskog dima

čekam te

čekam dok beli čaršav magle leluja nad bulevarom

čekam dok mi smrad pokošenih ideala širi nozdrve

destruktivna je pesma noći

destruktivan je i ovaj novembar

gde si nestala

u krevetu moji prsti se mačuju s bedrima crne tišine

svirepi su krugovi zidnog sata

svirepi su nemi oblaci sumnje

i prazne konzerve piva na stolu

ne ništa nisam učinio da odeš

ništa

a otišla si

otišla

mlitave senke lišajeve razroke sveće

nastoje da svojim kvarnim zubima sažvaću

da ćorava noć prestane

da krcka ovih šesnaest kvadrata sobe

teška su kopita samoće

gnječe me

gnječe moje dođi

a tebe nema nema

SVEJEDNO ČEKAO SAM TEBE

dostojanstveno sam ispratio žongliranje mraka

na tankoj žici peščanog sata

skelete izgubljenog peska u fluoroscentnom odsjaju vremena

slagao oplakujući nespretni hod sunca

svejedno čekao sam tebe

gledao sam preobražaj zabludelih zrna u paranoično sećanje

oticanje noći kroz bubuljičave prozore

i ćutao ne pročitavši pismo koje si mi ostavila

dok zarđali komadi sećanja isparavaju iz naprslih ogledala

ono volim te sa isteklim rokom trajanja

i dalje uprkos svim mojim glupostima istrajava

i boli

svejedno čekao sam tebe

čekao da prepoznaš leptire

iako sam ih dresirao da ti ono volim te donesu

da ti pomognu u tvom lutanju besmislenim putevima života

a šta ako pročitam pismo

da li ću onda pravilno protumačiti curenje reči  koje

i dalje mirišu na tebe

da li ću onda i pored svega nastaviti da te čekam

da li ću

PODELITE OVAJ TEKST NA: