detalj slike: KRK Art dizajn

Gojko Božović: Kroz godine i stranice, 18 godina Arhipelaga

Kako je izgledao put Arhipelaga i šta nam donosi budućnost u svetu izdavaštva, za Književni ESNAF govorio je Gojko Božović, pisac i glavni urednik Arhipelaga.

Uredništvo i redakcija Književnog ESNAF-a, čestita ARHIPELAGU na ovom značajnom jubileju — 18 godina izdavaštva. Vaš posvećen rad, ljubav prema knjizi i bezgranična strast prema kulturi ostavili su neizbrisiv trag. Želimo vam mnogo uspeha u budućnosti, kao i dalju inspiraciju za stvaranje i širenje lepote reči.

Književni ESNAF - 01.06.2025.
Razgovarala: Neda Gavrić
Tehnički uredio: Ilija Šaula

Pre nekoliko dana navršilo se tačno 18 godina od osnivanja izdavačke kuće Arhipelag. Koji su najvažniji trenuci u toj misiji za vas, i kako ste iskusili rast i razvoj kuće tokom ovog vremena?

– Sam nastanak je uvek uzbudljiv. Ispalo je da je Arhipelag osnovan u predvečerje svetske ekonomske krize, a potom nas nije minula nijedna politička, društvena, ekonomska, lokalna ili globalna, tehnološka ili pandemijska kriza koja se pojavila. Tokom ovih 18 godina neprestano smo radili u okolnostima nekih kriza. Nismo mogli da biramo okolnosti, ali smo mogli da biramo šta ćemo i kako ćemo da radimo. Opet bismo ponovili ključne izbore koje smo napravili u tim nesvakidašnjim i raznolikim vremenima.

Najvažniji trenuci u razvoju Arhipelaga u ovih 18 godina, posle prvih knjiga koje smo objavili u junu 2007, bili su predstavljanje i prepoznavanje prvih i osnovnih edicija Arhipelaga (Zlatno runo, Vreme i priča, Znakovi, Element, Kapital, Vreme), izbor za izdavača godine u Srbiji (2009), domaće i međunarodne nagrade za naše knjige, edicije i aktivnosti, objavljivanje dela Danila Kiša, učešće u međunarodnim projektima kao što je edicija 100 slovenskih romana, pokretanje Beogradskog festivala evropske književnosti, pokretanje i razvoj Kluba čitalaca Arhipelag, pokretanje Arhipelag magazina kao onlajn magazina kao književnost, kulturu i nove ideje, saradnja s nekim od najznačajnijih savremenih srpskih i svetskih pisaca. Od početka smo usmereni na neposrednu komunikaciju sa čitaocima. Otuda organizujemo veliki broj književnih i kulturnih programa. Izdavaštvo, kao i svaki drugi posao, počiva na poverenju.

Koje su ključne vrednosti koje ste želeli da promovišete kroz rad Arhipelaga?

– Arhipelag je tržišni izdavač koji zastupa ideju autorskog izdavaštva. Mi smo tržišni izdavač u smislu da zavisimo od poverenja i podrške čitalaca. Rezultati koje ostvarimo na tržištu utiču na naše planove. Osnovni koncept Arhipelaga sastoji se u ideji da je i u savremenim okolnostima izdavaštvo moguće kao neprekinuta veza između visoke kulture koja nam daje kriterijume i tržišta kao okvira na kome proveravamo i zastupamo svoje ideje. Ako se ta veza raskine, nastaju ozbiljne posledice. Izdavaštvo bez tržišnog utemeljenja nema mogućnost opstanka, to je apstrakcija koja se zatvara u kratkoveke prostore samodovoljnosti. Izdavaštvo bez uporišta u visokoj kulturi ostaje prepušteno trendovima marketinga i tržišta. Može da pravi trenutne rezultate, ali to postaje posao koji više nema nužne veze s kulturom. Mislim da je uzbudljivost i lepota izdavačkog posla upravo u tom delikatnom i nimalo jednostavnom odnosu između na prvi pogled tako različitih sila dejstva kao što su visoka kultura i tržište. Taj odnos je moguć, ja mislim i neophodan. On vam zadaje neka ograničenja istovremeno dajući stabilnost, ali nimalo nije lako pronaći tu ravnotežu. Kao urednik i kao izdavač, vi je, zapravo, tražite u slučaju svake knjige. Rezultat izdavačkog posla ne proverava se samo u mesečnim izveštajima o prodaji, ni u završnim godišnjim izveštajima. On se proverava sve dok na policama knjižara ili biblioteka, a najpre u rukama bilo kog čitaoca postoji bilo koja vaša knjiga.

Mi nemamo ništa protiv da knjige budu komercijalne, ali nijednu knjigu nećemo objaviti samo zato što je komercijalna. Ni u vremenima krize ukusa, uspona zabave i krize statusa kulture književnost se ne sme svoditi na samo jednu boju, na samo jedan ton, na samo jedan ukus.

Čitaoci su različiti i treba im pružiti mogućnost izbora. To je naša početna pozicija. Kada je reč o književnost, čitaocima smo ponudili knjige u znaku najbolje mašte. Kada je reč o humanistici, čitaocima smo ponudili knjige u znaku pouzdanog znanja. Svakom čitaocu se ne mora svideti svaka naša knjiga, ali mi je važno da čitalac prepozna da svaka knjiga koju smo objavili ima određeni standard vrednosti. Naš znak na koricama knjiga jeste pismo o namerama. A na čitaocima je uvek izbor i provera vrednosti koje im predlažemo i standarda koji zastupamo.

Kako u vašem Klubu čitalaca Arhipelag različite grupe ljudi doprinose dinamici i raznolikosti književne diskusije?

– Klub čitalaca Arhipelag osnovan je ubrzo po osnivanju Arhipelaga. U međuvremenu je postao jedna od najvećih i najaktivnijih mreža čitalaca u Srbiji. Kroz susrete i komunikaciju sa čitaocima proveravamo odjek objavljenih knjiga. Ali ta komunikacija nije jednosmerna. Predlozi čitalaca su uvek dragoceni. To su ljudi različitih generacija, različitih profesija, različitih pogleda na svet, različitih očekivanja od literature. Razlike su prirodne, a u bogatstvu tih razlika i u razlikama tih glasova nastaju najsadržajniji razgovori.

Kako planirate da obeležite 18 godina postojanja Arhipelaga i koje projekte ili događaje pripremate u tom okviru?

– Tokom ove godine svakog meseca imaćemo jednu aktivnost posvećenu obeležavanju 18 godina rada Ahipelaga. Svaka od tih aktivnosti posvećena je čitaocima. Nije nam ideja da se pasivno sećamo knjiga ili godina, ideja nam je da na temelju postignutog poverenja idemo dalje. Tako smo u januaru za čitaoce uveli rođendanski popust kao novu mogućnost – na svoj rođendan članovi Klub čitalaca Arhipelag imaju dodatni popust na sva izdanja Arhipelaga. U februaru smo obeležili 90 godina od rođenja Danila Kiša. U martu smo raspisali konkurs za najlepšu fotografiju s knjigom Arhipelaga objavljenom u proteklih 18 godina. U aprilu smo pozvali čitaoce da izaberu 10 najboljih knjiga objavljenih u izdanju Arhipelaga od 2007. godine. To su pošteni izbori, dobili smo mnogo predloga, a čitaoci mogu da glasaju do 1. juna. U junu ćemo 18 godina Arhipelaga obeležiti na 14. Beogradskom festivalu evropske književnosti. A do kraja godine dolaze nove knjige i nove edicije, novi programi i razgovori, nove akcije za čitaoce, pa i novi sajt Arhipelaga.

Kako možemo stvoriti i održavati javni prostor za knjige u digitalnom dobu, kako bi čitaoci imali mogućnost da otkriju i razmene svoja iskustva o knjigama?

– Knjiga se u našem vremenu suočava s tehnološkom krizom. To je jedna od dve ključne krize s kojima se knjiga sreće u potrošačkoj civilizaciji. Druga je marginalizacija kulture. Danas su svi ljudi digitalni, a knjiga mnogima deluje analogno. Knjiga zahteva vreme i pažnju. To nisu laki zahtevi. Danas većina ljudi veruje da nema vremena, dok je pažnja možda najugroženiji resurs u modernom dobu. Da bi knjiga živela punim životom, neophodno je da bude javno vidljivija. Tome ne mogu pomoći samo klasični mediji, ni samo provereni načini komunikacije i prezentacije knjiga. Moramo se koristiti i novim, digitalnim medijima, kao i tragati za novim načinima promocije knjiga i čitanja koji su možda više u duhu novih generacija i ljudi novog senzibiliteta. Osnovni podsticaj u tome treba da nam pruži ideja dostupnosti knjiga i ideja kulturnog, medijskog i poetičkog pluralizma.

Kako možemo podsticati mlađe generacije da cene knjige kao oblik dugog trajanja u svetu gde dominiraju brzi, kratki formati i digitalni sadržaji?

– Najvažnije je da im se obraćamo jezikom koji oni razumeju. Ne možemo samo tražiti da oni razumeju vrednosti koje su nama važne, moramo se potruditi da razumemo njihov senzibilitet, njihova očekivanja, njihov pogled na svet, njihove komunikacijske kodove. U toj dinamičkoj razmeni bolje ćemo se razumeti, pa će i oblici dugog trajanja imati više šansi u svetu digitalnih generacija.

Višestruki ste dobitnik nagrada za poeziju, esejistiku, za rad u oblasti kulture, književnosti i izdavaštvo, kako se osećate kada primite priznanje za svoj rad? Kako to utiče na vašu kreativnost i dalji rad?

– Nagrade prijaju, ali ne utiču. Priznanja su mali trag u vremenu. Ona obraduju čoveka u trenutku kada se dodeljuju, ali nas ne smeju ni ispuniti, ni zadovoljiti. Dalji rad je ono što je važno inače ćemo ostati zarobljeni u beskrajnoj prošlosti.

Gde vidite Arhipelag za pet ili deset godina? Kakvi su vaši planovi za budućnost ove izdavačke kuće?

– Moj osnovni plan je da radimo i da trajemo. Raditi to znači ostvarivati svoju misiju, zastupati ideje i vrednosti u koje verujemo. Trajati to znači da ta misija nije samodovoljna, to znači da te ideje i vrednosti prihvataju i drugi. Samo u tom odnosu rada i trajanja mogu da nastanu rezultati koji su važni i da se ostvare planove bez kojih iz neke vremenske perspektive nijedan posao nema smisla. Objavljivaćemo nove knjige, pronalazićemo nove autore, učestvovaćemo u stvaranju novih čitalaca, živećemo i radićemo u svom vremenu, nekada njemu uprkos, nekada u saglasju s najboljim izrazima duha vremena, ali nećemo menjati ni vrednosti do kojih nam je stalo, ni ideje koje nas pokreću, ni osnovnu nit da je izdavaštvo moguće kao spona visoke kulture i tržišta.

Kada govorimo o vašem književnom stvaralaštvu, na čemu trenutno radite?

– Trenutno završavam knjigu kratkih pesama. Prve pesme u toj knjizi napisane su pre osam godina, poslednje su nastale u ovoj dugoj zimi nataloženog nezadovoljstva. Ni tematski, ni formom te pesme se nisu uklapale u pesničke knjige koje sam u međuvremenu objavio. Čekale su svoj trenutak u celini koja se polako sklapala. Pored završnog rada na knjizi pesama, pravim beleške za eseje kojima ću se baviti u narednim mesecima.

PODELITE OVAJ TEKST NA: