детаљ слике: КРК Арт дизајн

Гојко Божовић: Кроз године и странице, 18 година Архипелага

Како је изгледао пут Архипелага и шта нам доноси будућност у свету издаваштва, за Књижевни ЕСНАФ говорио је Гојко Божовић, писац и главни уредник Архипелага.

Уредништво и редакција Књижевног ЕСНАФ-а, честита АРХИПЕЛАГУ на овом значајном јубилеју — 18 година издаваштва. Ваш посвећен рад, љубав према књизи и безгранична страст према култури оставили су неизбрисив траг. Желимо вам много успеха у будућности, као и даљу инспирацију за стварање и ширење лепоте речи.

Књижевни ЕСНАФ - 01.06.2025.
Разговарала: Неда Гаврић
Технички уредио: Илија Шаула

Пре неколико дана навршило се тачно 18 година од оснивања издавачке куће Архипелаг. Који су најважнији тренуци у тој мисији за вас, и како сте искусили раст и развој куће током овог времена?

– Сам настанак је увек узбудљив. Испало је да је Архипелаг основан у предвечерје светске економске кризе, а потом нас није минула ниједна политичка, друштвена, економска, локална или глобална, технолошка или пандемијска криза која се појавила. Током ових 18 година непрестано смо радили у околностима неких криза. Нисмо могли да бирамо околности, али смо могли да бирамо шта ћемо и како ћемо да радимо. Опет бисмо поновили кључне изборе које смо направили у тим несвакидашњим и разноликим временима.

Најважнији тренуци у развоју Архипелага у ових 18 година, после првих књига које смо објавили у јуну 2007, били су представљање и препознавање првих и основних едиција Архипелага (Златно руно, Време и прича, Знакови, Елемент, Капитал, Време), избор за издавача године у Србији (2009), домаће и међународне награде за наше књиге, едиције и активности, објављивање дела Данила Киша, учешће у међународним пројектима као што је едиција 100 словенских романа, покретање Београдског фестивала европске књижевности, покретање и развој Клуба читалаца Архипелаг, покретање Архипелаг магазина као онлајн магазина као књижевност, културу и нове идеје, сарадња с неким од најзначајнијих савремених српских и светских писаца. Од почетка смо усмерени на непосредну комуникацију са читаоцима. Отуда организујемо велики број књижевних и културних програма. Издаваштво, као и сваки други посао, почива на поверењу.

Које су кључне вредности које сте желели да промовишете кроз рад Архипелага?

– Архипелаг је тржишни издавач који заступа идеју ауторског издаваштва. Ми смо тржишни издавач у смислу да зависимо од поверења и подршке читалаца. Резултати које остваримо на тржишту утичу на наше планове. Основни концепт Архипелага састоји се у идеји да је и у савременим околностима издаваштво могуће као непрекинута веза између високе културе која нам даје критеријуме и тржишта као оквира на коме проверавамо и заступамо своје идеје. Ако се та веза раскине, настају озбиљне последице. Издаваштво без тржишног утемељења нема могућност опстанка, то је апстракција која се затвара у кратковеке просторе самодовољности. Издаваштво без упоришта у високој култури остаје препуштено трендовима маркетинга и тржишта. Може да прави тренутне резултате, али то постаје посао који више нема нужне везе с културом. Мислим да је узбудљивост и лепота издавачког посла управо у том деликатном и нимало једноставном односу између на први поглед тако различитих сила дејства као што су висока култура и тржиште. Тај однос је могућ, ја мислим и неопходан. Он вам задаје нека ограничења истовремено дајући стабилност, али нимало није лако пронаћи ту равнотежу. Као уредник и као издавач, ви је, заправо, тражите у случају сваке књиге. Резултат издавачког посла не проверава се само у месечним извештајима о продаји, ни у завршним годишњим извештајима. Он се проверава све док на полицама књижара или библиотека, а најпре у рукама било ког читаоца постоји било која ваша књига.

Ми немамо ништа против да књиге буду комерцијалне, али ниједну књигу нећемо објавити само зато што је комерцијална. Ни у временима кризе укуса, успона забаве и кризе статуса културе књижевност се не сме сводити на само једну боју, на само један тон, на само један укус.

Читаоци су различити и треба им пружити могућност избора. То је наша почетна позиција. Када је реч о књижевност, читаоцима смо понудили књиге у знаку најбоље маште. Када је реч о хуманистици, читаоцима смо понудили књиге у знаку поузданог знања. Сваком читаоцу се не мора свидети свака наша књига, али ми је важно да читалац препозна да свака књига коју смо објавили има одређени стандард вредности. Наш знак на корицама књига јесте писмо о намерама. А на читаоцима је увек избор и провера вредности које им предлажемо и стандарда који заступамо.

Како у вашем Клубу читалаца Архипелаг различите групе људи доприносе динамици и разноликости књижевне дискусије?

– Клуб читалаца Архипелаг основан је убрзо по оснивању Архипелага. У међувремену је постао једна од највећих и најактивнијих мрежа читалаца у Србији. Кроз сусрете и комуникацију са читаоцима проверавамо одјек објављених књига. Али та комуникација није једносмерна. Предлози читалаца су увек драгоцени. То су људи различитих генерација, различитих професија, различитих погледа на свет, различитих очекивања од литературе. Разлике су природне, а у богатству тих разлика и у разликама тих гласова настају најсадржајнији разговори.

Како планирате да обележите 18 година постојања Архипелага и које пројекте или догађаје припремате у том оквиру?

– Током ове године сваког месеца имаћемо једну активност посвећену обележавању 18 година рада Ахипелага. Свака од тих активности посвећена је читаоцима. Није нам идеја да се пасивно сећамо књига или година, идеја нам је да на темељу постигнутог поверења идемо даље. Тако смо у јануару за читаоце увели рођендански попуст као нову могућност – на свој рођендан чланови Клуб читалаца Архипелаг имају додатни попуст на сва издања Архипелага. У фебруару смо обележили 90 година од рођења Данила Киша. У марту смо расписали конкурс за најлепшу фотографију с књигом Архипелага објављеном у протеклих 18 година. У априлу смо позвали читаоце да изаберу 10 најбољих књига објављених у издању Архипелага од 2007. године. То су поштени избори, добили смо много предлога, а читаоци могу да гласају до 1. јуна. У јуну ћемо 18 година Архипелага обележити на 14. Београдском фестивалу европске књижевности. А до краја године долазе нове књиге и нове едиције, нови програми и разговори, нове акције за читаоце, па и нови сајт Архипелага.

Како можемо створити и одржавати јавни простор за књиге у дигиталном добу, како би читаоци имали могућност да открију и размене своја искуства о књигама?

– Књига се у нашем времену суочава с технолошком кризом. То је једна од две кључне кризе с којима се књига среће у потрошачкој цивилизацији. Друга је маргинализација културе. Данас су сви људи дигитални, а књига многима делује аналогно. Књига захтева време и пажњу. То нису лаки захтеви. Данас већина људи верује да нема времена, док је пажња можда најугроженији ресурс у модерном добу. Да би књига живела пуним животом, неопходно је да буде јавно видљивија. Томе не могу помоћи само класични медији, ни само проверени начини комуникације и презентације књига. Морамо се користити и новим, дигиталним медијима, као и трагати за новим начинима промоције књига и читања који су можда више у духу нових генерација и људи новог сензибилитета. Основни подстицај у томе треба да нам пружи идеја доступности књига и идеја културног, медијског и поетичког плурализма.

Како можемо подстицати млађе генерације да цене књиге као облик дугог трајања у свету где доминирају брзи, кратки формати и дигитални садржаји?

– Најважније је да им се обраћамо језиком који они разумеју. Не можемо само тражити да они разумеју вредности које су нама важне, морамо се потрудити да разумемо њихов сензибилитет, њихова очекивања, њихов поглед на свет, њихове комуникацијске кодове. У тој динамичкој размени боље ћемо се разумети, па ће и облици дугог трајања имати више шанси у свету дигиталних генерација.

Вишеструки сте добитник награда за поезију, есејистику, за рад у области културе, књижевности и издаваштво, како се осећате када примите признање за свој рад? Како то утиче на вашу креативност и даљи рад?

– Награде пријају, али не утичу. Признања су мали траг у времену. Она обрадују човека у тренутку када се додељују, али нас не смеју ни испунити, ни задовољити. Даљи рад је оно што је важно иначе ћемо остати заробљени у бескрајној прошлости.

Где видите Архипелаг за пет или десет година? Какви су ваши планови за будућност ове издавачке куће?

– Мој основни план је да радимо и да трајемо. Радити то значи остваривати своју мисију, заступати идеје и вредности у које верујемо. Трајати то значи да та мисија није самодовољна, то значи да те идеје и вредности прихватају и други. Само у том односу рада и трајања могу да настану резултати који су важни и да се остваре планове без којих из неке временске перспективе ниједан посао нема смисла. Објављиваћемо нове књиге, проналазићемо нове ауторе, учествоваћемо у стварању нових читалаца, живећемо и радићемо у свом времену, некада њему упркос, некада у сагласју с најбољим изразима духа времена, али нећемо мењати ни вредности до којих нам је стало, ни идеје које нас покрећу, ни основну нит да је издаваштво могуће као спона високе културе и тржишта.

Када говоримо о вашем књижевном стваралаштву, на чему тренутно радите?

– Тренутно завршавам књигу кратких песама. Прве песме у тој књизи написане су пре осам година, последње су настале у овој дугој зими наталоженог незадовољства. Ни тематски, ни формом те песме се нису уклапале у песничке књиге које сам у међувремену објавио. Чекале су свој тренутак у целини која се полако склапала. Поред завршног рада на књизи песама, правим белешке за есеје којима ћу се бавити у наредним месецима.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: