Beogradski festival evropske književnosti, jedan od najposećenijih književnih događaja u Srbiji.
Sa Gojkom Božovićem, glavnim urednikom Arhipelaga, razgovarao je Aleksandar Milijašević, glavni i odgovorni urednik portala Dijalog Net.
Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja.
Beogradski festival evropske književnosti jedan od najposećenijih književnih događaja u Srbiji. Ove godine, osmi put za redom, Beogradski festival evropske književnosti je održan od 25. do 28. juna.
Organizator festivala je izdavačka kuća Arhipelag, a beogradski Dom omladine je bio domaćin zanimljivih književnih, filmskih i likovnih događaja nedelja, a sve pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“
Božović za Dijalog Net ocenjuje da je Beogradski festival evropske književnosti za osam godina postojanja stekao značajnu publiku, svake godine sve veću.
I više nego dovoljno razloga za razgovor sa Gojkom Božovićem, glavnim urednikom Arhipelaga.
“Festival je predstavio čitaocima koncept vrhunske književnosti kao književnosti bez kompromisa, književnosti izvan trendova i trenutnih zahteva i očekivanja, ali i književnosti kao pouzdanog i prodornog mehanizma za razumevanje stvarnosti”, navodi Božović.
Glavni urednik Arhipelaga ukazuje da Festival svojim multimedijalnim karakterom naglašava da “vrhunska književnost nije nikakav uski i ekskluzivni prostor, niti je namenjena samo retkima i posvećenicima, naprotiv, književnost je predstavljena kao deo svakodnevice”.
“Književnost izvan svakodnevnog iskustva, lišena stvarnog kontakta sa javnošću”, nastavlja Božović, “može da preživljava, ali ne može da živi punim životom”.
Da se Festival otvorio prema senzibilitetu novih generacija, Božović potkrepljuje činjenicom da već tri godine većinski deo festivala čine oni koji su mlađi od četrdeset godina.
“Neki od programa Beogradskog festivala evropske književnosti jesu među najposećenijim i najvažnijim književnim događajima u Beogradu i Srbiji u protekloj deceniji”, nastavlja Božović i dodaje da uprkos okolnostima i baš zbog njih, Arhipelag ide dalje u nove poduhvate.
Za Gojka Božovića Beogradski festival evropske književnosti je jedan je od najuzbudljivijih susreta sa publikom poslednjih godina.
On neke ljude viđam samo na ovom festivalu. Dok neki prate sve festivalske programe, od književnosti, preko izložbi, do panela i filmova.
“Publika je snažno podržala koncept festivala, kao i njegovu multimedijalnost”, kaže Božović i dodaje da nije pravo pitanje da li ima dovoljno čitalaca nego da li čitaoci imaju dovoljno informacija o knjigama u javnom prostoru, samim tim i da li imaju istinsku mogućnost izbora.
Izdavačka kuća Arhipelag nastoji da u dijalogu s publikom proširi javni prostor za književnost, poručuje Božović.
Arhipelag je povodom deset godina od svog osnivanja pokrenuo kampanju za promociju čitanja „Čitanje je priča za svaki dan“.
“Zajedno sa autorima, partnerima i saradnicima, prikupljamo knjige koje potom poklanjamo kulturnim, obrazovnim i socijalnim ustanovama u različitim krajevima naše zemlje – od osnovnih škola do srednjih škola i gimnazija, od biblioteka u seoskim domovima kulture do javnih biblioteka, od svratišta za decu do sigurnih ženskih kuća, od volonterskih centara i građanskih inicijativa do domova za stare”, objašnjava Božović ključnu aktivnost ove kampanje.
Naš sagovornik ističe da je ova kampanja postala stalna aktivnost ove izdavačke kuće.
Ukazujući da dobre knjige treba da budu vidljive i dostupne i da ne smeju da budu incident i retkost, već dobra priča za svaki dan, Božović kaže da je za protekle tri godine, u okviru kampanje „Čitanje je priča za svaki dan“, poklonjeno preko 8.000 knjiga u izdanju Arhipelaga, ali i knjiga koje su sakupljene desetinama institucija koje su uključili u kampanju.
“I nastavljamo dalje, jer su dobre i važne knjige potrebne mnogima”, kaže naš sagovornik.
„U pogledu krize ukusa mi potpuno svesno i odlučno idemo protiv struje, jer verujem da je to izraz naše socijalne i kulturne odgovornosti“, izjavio je Božović svojevremeno povodom desetogodišnjice rada Arhipelaga.
Na pitanje da li postoje i ko su ključni saveznici u borbi protiv krize ukusa, Božović odgovara da postoje ključni saveznici, nije ih malo i veruje da će ih biti i više.
Prevashodno, Božović kaže da su to su pisci vrhunske književnosti koji ne povlađuju trendovima, jer veruju da je književnost iznad trendova i najčešće nasuprot njima, ali veruju i da književnost treba da postavlja pitanja i nudi moguće odgovore.
“To su, još u mnogo većem broju, čitaoci vrhunske književnosti kojima je potrebna stajna tačka u neizvesnom svetu savremenosti koji se razišao sa mogim vrednostima, a nove nikako ne uspeva da stvori”, dodaje Božović.
Navodi da krize započinju kada se ne stvaraju nove vrednosti, kada nedostaje novih ideja, kada ponestane čvrstih uverenja i dobre vere u stvaralačke sile, kako sopstvene, tako i vlastite zajednice.
Božović konstatuje da je kriza ukusa osnovna kriza, majka svih drugih kriza.
Krizu ukusa nećemo savladati tako što ćemo postati njeni saveznici i protagonisti, odlučan je Božović.
Naš sagovornik navodi da su mnogi to već učinili i kriza zbog toga nije manja, niti je njihova uloga zbog toga slavnija.
“Moramo najpre biti strpljivi, odgovorni i odlučni”, kaže Božović.
“I moramo biti zastupnici vrednosti u koje verujemo čak i kada zbog toga ponekad ostajemo u manjini”, zaključuje Božović jasnom porukom razgovora za Dijalog Net.
Izvor: Dijalog.net
